Trazimo_Tatu

Umorna i preumorna, jer sam skoro dva tjedna radila od jutra do mraka, djeca mi spavala kod bebisterice i kod frendice, pristala sam da MUBM pokupi klince u četvrtak u podne.
 
Sinku nisam stigla ništa reći jer je sa srijede na četvrtak spavao kod siterice, pa je naš tel. razgovor tekao otprilike ovako:
 
-         Mamiiiiiiiii, Nana mi laže....
-         Da? Kaj ti je rekla?
-         Rekla mi je da će sad tata doć po nas. A neće. Ja znam da neće.
-         Hoće mili, doći će za pol sata...
-         I ti mi lažeeeeeeeeeeeš...
-         Ne lažem... evo sad ću i ja doć doma da vas izljubakam prije nego odete...
-         Al ja neću ići...
-         Pa ako nećeš, ne moraš... Kad tata dođe, ti mu reci da nećeš ići, ako nećeš...niko te ne tjera da ideš...
-         Dobro... Bok.
-         Booook
 
I dolazim ja doma s malim zakašnjenjem. MUBM je već stigao... Seka mu na rukama, ja ju pozdravim – ni ne gleda me, samo u njeg agleda.. L L L (inače trči k meni kad dođem doma)... Sinko uzbuđen ful glas govori:
 
-         Gle mama... Tata je DOŠO!
-         Pa rekla sam ti da bude došao... Znaš da tebi mama nikad ne laže...
-         I kaj si odlučil???... Ideš???
-         Idem! (odgovori moje, svo sretno, dijete – ni traga onom nezadovoljstvo od prije 10-tak minuta preko telefona)
-         Mamiiiiiiii... jel mogu ja ic kod bakice?
-         Odi.
 
Baka je inače dopelala MUBM i sjedila je vani u autu (mi se ne razgovaramo) i čekala da se oni utovare.
Već znate da ja nisam baš oduševljena idejom da klinci idu kod "bakice"... al tu se ništa ne može. Ja toj djeci zaista ne mislim uskraćivat kontakte s njihovom familijom. Ne brinu se za njih kao što se brinem ja, niti ikada budu... ali djeca u dobi u kojoj su ova moja to ne razumiju i ne znaju. Jes da oni (MUBM i njegova mama) meni nisu dobri (nisu nekad bili ni njima), ali... djeca nisu ništa, baš ništa krivi. Ona je za Sinka ipak njegova baka, ups bakica... I na kraju krajeva, nebu ga ubilo tih pol kile bombona kaj bu tam pojeo u tih par dana... Dalje si pak mislim, ne bu ga valjda išla klistrirat i pričat mu bedastoće... pa nije ga vidla 100 godina.. Ma kaj ja znam. U biti mi je najbolje da niš ni ne znam jer ono kaj ne znam – to me ne boli.
Znam da nebuju gladni. Znam da budu na suhom i toplom i da budu obučeni (Spakirala sam im robe za mjesec dana... nikad ne znaš jel buju se smočili, popišali il već nekaj... neeee)
Razmišljala sam i odlučila sam da ću ih pustiti da idu k tati znajući da to uključuje da će bit kod bake. Kaj je tu je.
 
I tak odoše oni.
 
Sinka sam morala tri put zazvat da se okrene i da mi da pusu jer je bio sav udubljen u razgovore s bakicom. Seka je samo sjedila na sredini zadnjeg sjedišta i u čudu gledala kaj se to događa... Napeto je pogledom pratila MUBM-a... Mene jedva. Samo mi je dala pusu.. rekla boooooo, mahnua... Ja sam pričekala da se MUBM utovari na zadnje sjedište kraj njih i razmišlala o tome kaj si ta mala sad misli...
Bila sam strašno tužna kaj Seka nije napravila scenu tipa derem se za mamom, ne dam da me ovi nepoznati ljudi odvedu od MOJE mameeeeeeeee... Ali ona ni be ni kme. Boo, mah mah i gotovo. Samo gleda opčinjeno u MUBM-a... L... Buaaaaaaaaaaaaaaaaa.
 
Isplačem svoje...
 
Otpeljam sitericu doma...
Porpičam malo s njezinom familijom. Njezin tata me pita jesam sigurna da nisam Sinka ostavila kod tate samo zato da ne bi gledao, za to posljepodne predviđeno, klanje njihove krave... Ma neeeeeeee.... Nisaaaaaam ga zato pustila k tati. (Iako si u sebi mislim... možda ipak jesam baš zbog toga...) Nakon toga Nanin tata izjavi pa kaj bi mu bilo... neki dan je držal špagu dok smo klali pajceka....
A jooooooooooooooj...
I sad mi to veliš????
Pogledam ja Nanu.. veli ona nisam Vam rekla jer sam znala da bute popi....li... Pa MORAŠ mi reć!!! Oću ZNAT kaj dela MOJE dijete.
E jesu me razljutili.
Sjednem u auto, odem kod zubara da mi namjesti moje NOVE zube.. Ijuuuuuuuuuu juuuuuuuuu IMAM ZUBE... Veselo se pogledam u špigl. Istovarim hrpu novaca gospođi u bijelom... Sjednem u auto i cerećem se sama sebi cjelim putem u retrovizor.., nemrem belivet... IMAM zube...mogu se CERIT bez da držim ruku na ustima.... djecu sam zbrinula... Čovječe... pa ja sam slobodna žena... Mogla bi u život posle posla!!!
 
Kam?
Nemam pojma.
L
S kim?
Nemam pojma.
L
 
S posla na zovem Sinka, još uvjek ušokirana od klanja pajceka.
 
-         Kaje mama? Kaj me trebaš? Kaj moram ić doma? Ja bi još malo ostao!
-         Ma neeeeee.... Reci mami... kak je bilo klat pajceka?
-         SUPERRRRRRRRRRR
-         Kaj mili super?
-         Pa super je bilo... Ja sam ga držao!
-         Zakaj mi nisi reko...? Moraš mi reć kad koljete pajceke.
-         Zaboravio sam!
-         I daj mi reci kaj ti ga nije bilo žal?
-         Je malo... al mama, pa moram klat pajceka... Budemo ga stavili u škrinju... Onda bu nam Nanina mama spekla pa bumo mi jeli ko pravi muški... Kaj si ti misla da šnicli rastu u dućanu???
-         Pa nisam...
-         Pa da. Pajcek ti živi tamo, mi ga hranimo i onda ga ubijemo pa on hrani nas.
-         Ko ti je to rekao?
-         Pa Nanin tata... Kaj nikad ne dođeš tam u blato a bi i ti vidla?... Daj moram sad ić, oću se igrat... Bok...
-         Boook... L L L L L L L
 
MUBM ostane na telefonu i kaže...Kaj je bilo? Ja mu velim da je Sinko držao pajceka dok su ga klali i da mi niko nije rekao... Kaj daviš dijete... Pa mora ZNAT da se pajceki kolju.. PA ne bu on ko ona djeca kaj misle da je krava ljubičasta... Da, da, da...dobro. (nije mi se raspravljat s njim jer i onako ne razumije kaj mene muči) Aj bok.
 
Kolega sluša razgovor. Kaže kaj je billo? Kaj Vas muči... I nastavi mi MUBM-ovu spiku... Njegovo je dijete do 4. godine živjelo na selu... Pa čak se i on (kolega) sjeća kak mu je uvjek super bilo na kolinju.. Pa to je za klince baš dobro...
 
Da...da....da....... Jooooooooooj... mene niko ne razumije!
 
I tak ja ostanem na poslu do ko zna kad.
Sjednem u auto i mislim si... kam da sad idem...
A niš... U omiljenu birtiju na kavu... Kaj bum doma sama?..
Dođem tam, a tam baš dobra ekipa... Ko da sam ih ja naručila... Sve super... I odjednom neko izvadi kestene i veli.. e još kad bi tavu imali... I ja kažem.. Imam ja tavu... u autu.
Pa daj donesi... Pa nemrem... pa kaj si onda govorila da ju imaš??? Pa kad JU IMAM!... Daj tavu sim. Pa ne dam.. pa daj.. pa ne dam.. pa zakaj ne daš... pa nemrem vam dat tavu to je nova tava... kupila sam ju frendici za poklon... Ma daj, buš joj drugu kupila. Ne bum... Ma daaaaaaaaaaaaj... A dobro... idem po nju... (vite kak je mene teško nagovorit) Bu frendica dobila zraubanu tavu... Kaj sad... Bum joj ispričala kakve su bile okolnosti... I kaj baš je guba dobit tavu s dušom, bolje nego neku cakum pakum iz dućana???? Jel tak.
I odem ja po tavu... Ispečemo kestene... Runde samo idu.. a ja pijem kapućino i imam naslagana već 3 pred sobom... Pa nemrem tolko kapućina popit! Bu mi ZLO!
Sljedeća runda.. A kaj buš pila? A bum deci crnog vina... Paše uz kestene...
I tak... pikado i još dva tri deci crnog i ja sam zrela za spavanje... Adijos gudbaj. Odoh ja... doma.
 
Doma sam odma, dok mi je još friško i dok imam inspiracije, išla frendici napisat putešestvije njene nove tavice... malo prosurfala po netu... i zaspala...
 
Petak radni... Zove me MUBM.
Kaj je bilo?
Niš. Klici su dobro. Al on nije! On mene treba.
Kaj me trebaš?
Pa jel bi ja išla danas popodne s njim u Vinogradsku? Išao se prijavit gore u Psihijatrijsku kliniku, odjel za alkoholizam kod dr. Torre, dogovorio s njim obiteljsku vikend terapiju pa bi ja eto trebala danas u pol 5 doć gore jer to onda počinje...
A čuj...ne treba meni terapija i kaj si se dogovarao u moje ime?
Pa to tak ide.. To je on predložil... Pa kaj sam mu ja mogao reći...
A di buju djeca? Pa buju s mojom mamom. Pa jel znaš da poludim kad su s njom? Pa znam...daj nemoj opet počet sa svojim sranjima... Oćeš mi pomoć il nećeš? Neću.
Pa kaj ti hoćeš od mene? Pa nisam ja u tebe naljevala. Sam si se uvalio u govna pa se sam i vadi. Nemaš više kredita kod mene. Sve si ih ispucao.
 
Agrhhhh....Na kraju odem ja gore, jer doktora znam od prije tri godine kad sam prvi put s MUBM-om išla kod njega, samo zato da mu objasnim da ja na tu terapiju ne bum dolazila. I tak nas povede dr. Torre dole u zgradu di se održavaju ti sastanci i ja mu po putu objasnim da NE ŽELIM sudjelovati u tome jer mislim da MUBM mora to obavit sam i da jednostavno nemam ni snage, ni volje, a bogme ni vremena bavit se s tim, jer mi jednostavno više nije ni malo stalo do njega.
Pa zašto ste onda sad došli?
Pa zato da mu dam podršku, ali samo zato da ga se naša djeca u budućnosti nebuju trebala sramit jer je alkić. Ako hoće presati s tim i ako STVARNO i ISKRENO želi prestat bit pijanac, ovaj put će morati to obavit bez mene. Podržavam ga u njegovoj odluci, ali samo ovak izdaleka... Ja tu sjedila ne budem. Jer ja nisam ništa kriva. Ne dam svoje vikende. Ne želim opet sudjelovati u svemu tome i opet biti njegova žrtva. Žrtva sam jer bi on opet, po ne znam koji put, svoje probleme rješavao preko mojih leđa. Ne dam. Jednostavno mi se ne da. Baš me briga. Ak to stvarno, iskreno, duboko u sebi želi, uspjet će i bez mene.
 
I odoh ja.
 
Subotaaaaaaaaa.
Jes.
Spavala sam do POL JEDAN!... i nije me sram.
Fakat se ne sjećam kad sam zadnji put tak dugo spavala. Tam negdje prije jedno 4 godine... ak ne i više...
Kupanje, oblačenje, kava i konačno oko tri popodne i odlazak na Interliber s frendicom i njezinim curama (kcerima). Bila sam si sva neobična dok sam tam šetala sama bez hvatanja i upozoravanja djece da ne smiju nekaj dirat... Uglavnom, sebi nisam kupila ni jednu kjnigu iako sam ih vidla bar 10 koje bi htjela pročitat i imat doma. Sve sam spiskala na nejačad... i par poklona... Najbolja stvar od svih kaj sam kupila nije opće knjiga nego dva plastična MIFFY fertuna.... Super su! Vani je već bio mrak kad smo izlazili...
Predala sam frendici zraubanu tavu, otišla na kavu u omiljenu birtiju... ekipa je bila koma, baš ko i ja pa sam se pokupila doma... Do 4 ujutro sam sjedila za kompom... Uglavnom online jer me napao BUGBEAR il kak se zove već taj crv kaj ti svakih 3 minute restarta računalo. Imala sam jedno 48 MB Windows Updatea za skinut... jer to naravno, ne radim redovito...
 
Nedjeljaaaaaaaa.
Spavala sam do POL ČETIRI!!!
A o zna jel bi se i tad probudila da nije zvao MUBM.
Pa di si? Doma. Kaj se ne javljaš na mobitel? Pa SPAVAM. Pa kaj cijeli dan? Pa da! PA kaj si ti normalna??? Kaj se ne javiš bar na mobitel? Ne čujem ga, ne znam di je... S P A V A M... daj reci više... kaj opće hoćeš? Niš. Aj bok. I spusti mi slušalicu.
 
Da poludiš.
 
Kupanje, oblačenje... kava... pa onda u firmu sredit stvari koje su mi zaostale od petka tak da ne dobijem odma u ponedjelajk ujutro živčani slom... i po klince...
 
Već sam jedva čekala da ih vidim. Jes da sam se naspavala i odmorila kak se već dugo nisam, al fakat su mi falili...
 
MUBM mi je podnio izvještaj kak je bilo u petak i u nedelju ujutro u Vinogradskoj. Saslušala sam ga. Pohvalila i zaželila mu da bude ustrajan.
Još sam iskamčila i obećanje (nadam se da ne bu opet ludom radovanje) da će nam dat namještaj koji su kupila za dječju sobu... Video (koji je inače vlasništvo mog tate) nije htio dat Sinku... Pa kaj će mu... SAD je gledao crtiće... Nemreš belivet!
Sinko je dobio 3 ljetne majce koje mu je bakica ovog ljeta kupila u Rimu... Melita 3 bodića... Vauuuu... Si reko baki hvala za majce? jesam. Super mili. Baš si dobar.
Hvala. Hvala.
 
Pokupila stvari, djecu i odjurila domaaaaaa.... Moja kućica, moja slobodica...

Ujutro na kavicu u omiljenu birtiju... Vikendom se tamo skupe roditelji iz mog omiljenog kvarta sa svom djecom pa onda klici rasturaju birtiju, a mi u miru kafenišemo (konobari, zar ste uopće sumnjali, mrze delat vikendom ujutro)
 
Onda smo otišli malo k mojoj baki koja živi u blizini. Tam su klici odlučili pomest dvorište od lišća... Bili su vani bez jakni, bilo je toplo, ali, sad kužim, ne i dovoljno toplo jer Seka mi od subote navečer kašlje, curi joj iz nosa.. upalilo joj se oko... Ma sve ju je nekak napalo odjedanput, a mamica je pripomogla jer joj nije obukla jaknu.
Oko podne juriš doma kuhat ručak... dremnut i popodne na groblje...Prvo k mojoj mami.
 
 
-         Kak je ušla? Kak si je metla poklopac? A zakaj je išla unutra... A kak bumo ju zvadili?
-         J J J Nebumo ju vadili...
-         A zašto je umjela?
-         Bila je bolesna.
-         Pa mogla je ić kod doktoja...
-         Pa bila je kod doktora...
-         Kaj bum i ja umjo ak ću ić kod doktoja?
-         !!!!!  Ne buš.
-         A kak je onda baka umjela... kaj joj doktoj nije bio dobar?
-         Ma je mili, bio joj je dobar, ali je bila jako bolesna i doktor joj nije mogao pomoći... Daj mi dodaj taj lampaš pa budeš baki stavio na grob...
 
Zapalim ja Sinku svjećicu i zapjeva on nasred groblja, klečeći na bakinom grobu.... Baka.. SJETAAAAAN ROĐEEEEEEENDAAAAAAAAAAAAN... a ja, sva sretna kaj ne brije više s pitanjima na gornju temu, šutim i samo se smješkam (a kaj ćete... dijete!!!) na sablažnjive poglede i komentare ljudi s okolnih grobova...
 
Sve u svemu bilo nam je ljepo malo se prošetat. Dan je bio prekrasan...
Najbolja zabava u svemu je bilo paljenje svijeća. Of kors.
Seka je, jel neko možda sumnjao, zaljepila ruku za poklopac od lampaša i opće nema veze kaj sam joj jedno milion puta rekla nee...neeeeee to dirati.. pec, pec
Dok se nije zaljepila, nije mi vjerovala... Izljecili smo opekotinu poljupcima, a ona je nakon toga samo vikala... njeeee... njeeeeeee... peeeeee... mam...peeee
 
Sinko je bio sav nesretan kad smo potrošli sve lampaše koje smo imali na zalihi u kolicima pa me navlačio da idemo kupit još jer je vido da ima na štandovima...
U zamjenu za veselje oko lampaša ponudila sam mu pečene kestene od kestenjara i topli kakao u obližnjoj birtiji pa je, falabogu, zaboravio na lampaše...
 
Nismo u subotu obišli sve drage mi pokojnike i mislila sam da ćemo otić u nedjelju na Mirogoj jer nije mi se baš s klincima, pješice išlo uonu gužvu... U nedelju je padala kiša pa smo odlučili popodne otić na predstavu...

07.11.2003. – www.posao.net
 
Ne znam ni sama kak, al naišla sam na forum linku navedenom u naslovu... Pročitala sam par tema i ostala zapanjena i iznenađena...
 
Zašto?
 
Pa ja ne mogu vjerovati (iako svako malo čujem neku horor priču) da u HR postoje firme koje se tako užasno i loše ponašaju prema svojim zaposlenicima i prema onima koji to tek trebaju postati... i to neke fest poznate i ugledne tvrtke...
Ljudi tamo postaju anonimno i zato ne vjerujem da lažu. No dobro, ja i onako svima sve vjerujem, ali...
 
I sad bih ja napisala odu zahvalnicu tvrtki u kojoj sam zaposlena. Mislite da mi je super na poslu? Pa nije baš uvijek, ali pokažite mi nekog kome je super na poslu ful tajm.
 
Ali... ja svaki mjesec na vrijeme dobijem plaću. Dobru plaću (no dobro... ne bi se bunila da je veća J). Imam krasno (ako govorimo o interijeru) uređen ured. Prijavljena sam na cijeli iznos. Nema crnih i bijelih isplata... Sve je turbo korektno. Direktor mi je čovjek na svom mjestu. Stvarno je o.k. (Ne pišem to zato kaj bi on to mogao ev. pročitat, nego zato kaj je čovjek stvarno na mjestu). Međuljudski odnosi bi mogli bit bolji, ali ni ovi nisu loši... Radim od 8-16, osim kad je neka frka. Imamo besplatnu kavu cijeli dan, popij kolko stane u tebe... Kuhani ručak u firmi... Kad god trebaš nekud otić na sat, dva, tri no frks, samo reci dan prije ili ak ti baš treba cijeli dan uzmi si godišnji...
Radimo jako puno i dosta je naporno, ali ja poludim kad nemam kaj delat... dosadno mi je...
Npr. ovih dana završavamo jedan projekt i ja ostajem do kasno u firmi. Sve dok se ne napravi to kaj treba. Jednostavno kroz dan od silnih telefona i tekućih poslova ne stignemo napravit to kaj se mora radit u miru.
 
Ko mi čuva djecu???
 
Evo, npr. jučer mi je bebisiterica morala ić sa sekom k doktoru jer ja nisam stigla. Morala sam raditi. Ja si, u ovoj situaciji, stvarno ne mogu priuštiti luksuz da ne radim ili da odem na bolovanje (U biti, ja nikad u životu nisam bila na bolovanju, porodiljni ne računam u to)
Ta žena mi stvarno jako puno pomaže i znači. I ja cijelo vrijeme imam grižnju savjesti jer ju ne mogu platiti onoliko kolko mislim da je zaslužila. To me fakat ždere. Ona s mojom djecom provodi dnevno nekad i po 10 sati. Ja provedem eventualno tri sata. Četiri ako nisu jako umorni.
Jako dobro se brine za klince. Nije baš bebisiterica mojih snova, al djeca su mi sretna s njom, zdrava su i vole je... (U biti, ja mislim, da svaka mama misli da će se bebisiterica bavit s njenom djecom baš onak kak bi se i ona sama... ali šipak... rijetke su mame sretnice koje su našle baš takvu ženu koja im čuva djecu).
Uz put mi nekaj počisti, i spegla veš... Sinko mi je zbog nje, njezinog tate i njihovog poljoprivrednog imanja prestao ići u vrtić... To me baš ne čini jako sretnom. Ja bi radije da on ide u vrtić i da tamo provodi vrijeme, a ne u štali. Nemam ja niš protiv štale, krava, pajceka, kokoša i zajcov (tak, ko Nain tata, govori moj sinkokad je o kokošima i zečevima riječ) U vrtiću bi bar naučio nešto korisno i ne bi sigurno psovao ko Ivanin tata, a to je, časna riječ, grozno za slušat...
 
Kad mi je Sinko, početkom sezone, radio scene u vrtiću, trčao što ga noge nose po štengama da pobjegne van, bacao se po podu, zaključavao u auto, držao za ogradu i vrištao kako NEEEEĆE IĆ U VUUUUUUUTIĆ, trebala sam, valjda, bit upornija i istjerat svoje...
 
Kad smo razgovarali o tome zašto neće ići govorio je da je to zato jer nejde seka i da neće on biti sam u vrtiću (!!!). (Seku mi nisu primili jer u jaslicama koje su u blizini nema mjesta, a u ovom Sinkovom, udaljenom vrtiću ima mjesta, al oni nemaju jasličku grupu nego samo stariju jasličku, od dvije god. na dalje... pa ja moram čekat da Melita navrši dvije godine...). Sve se nekak okrenulo protiv mene kad je ove godine bilo upisivanje i primanje u vrtić... Al dobro. Sad sam se pomirila s tim da mjesečno plaćam skoro triput više što bi plaćala da su primljeni u vrtić... Nana je pristala da za istu lovu čuva dvoje djece i to je to. Da je tražila da joj dodatno plaćam za Sinka, ne znam kaj bi napravila.
Bum preživjela valjda nekak do 4. mjeseca tj. dok Seka ne navrši 2 godine.
 

Dakle... naslov sve govori. Ja sam Ž I V Č A N A baba... i za to imam minimalno dva jako dobra razloga.
Ma daaaa???
Stvarnooooooo?
Da.
Stvarno.
PRVI
Prošlu nedelju, u čast izlaska na kazališnu predstavu s djecom mi) perem ja zube... i kaj sad mislite si vi... i vi perete zube, ak niš drugo, onda barem nedeljom, kad ste doma  :-))) ...
I perem ja tak zube, trljam i bljm, mljjjmm... isuse.. kaj je OVO???... cudim se i pogledam... a JOOOOOOOOOJ... ispala mi DVA prednja zuba na kojima sam imala navlake... pokusam ja njih vratit NATRAG di im je mjesto... al niš od toga.. neće oni stajat... a kaj sad???
niš.. skini s djece svečanu odjeću, obuci ih u radnu... potrpaj ih u auto, nazovi uz put frendicu, reci joj da ćeš joj uvaljat klince za 5 minuta... ona, naravno, oduševljeno kliče i of kors, NE VJERUJE mi da su mi ispali zubi, al veli.. aj dobro, TO još nisam čula... dobra ti je fora.. dopeljaj ih...
Objasni putem sinku da niš od predstave.. buaaaaa... ja sam HTIO ić na predstavu... sad sam TUUUŽAAAAAAAAN... i gle sinko... ak buš nastavio mljet čokse, bonkase, smoki i sva ostala sranja koja mlatiš u ogromnim količinama IZGLEDAT ĆEŠ KO MAMA... i iskesim se ja njemu tu i tam u retrovitzor tek tolko da ga natjeram na razmišljanje... 
iskrcaj djecu 25 km od kuće... sjedni u auto.. dođi u Perkovčevu... poljubi vrata jer su prije 10 mjeseci premjestili moju općinu u Siget... (to mi je krasno objasnio dr. iz ne znam kojeg djela ljepe naše gdje se za stanovanje govori stajanje (A gdje stojite???.. pa tu stojim (hebem te coravog).. ma ne to.. di inace stojite.. pa ne stojim inace... volim prisjest.. kaj je TEBI... ma recite mi s koje ste OPĆINE...pa TAK mi reci moroncino - kaj ne vidis da sam ŽIVČANA... s te i te... e pa onda odite u siget... idem mi para na uši, al nemrem se onakva škrbava tam s njim svadit) sjedni opet u auto (zubi su mi u džepu).. vozi se u Siget...
tam me niko ne pita s koje sam općine... sjedni u stolac.. otvori usta... a joooooooooooooj...SRANJE veli zubar (simpa zagorec)... kaj srrgaaaanje (prokrklam ja s pumpicom u ustima)... a sranje... NEMAM vam na kaj zabetonirat zube... aghrggggggggg... bum probal, al nis ne garantiram... zbetonira on to.. kaze sad si ljepo to ovak drzite dok vam ne primi i odite odma ujutro k svom zubaru... Ne moram vam ni govorit da su mi do parkiralista zubi opet bili u džepu...
Vratim se k frendici neobavljena posla... Pokafenišem s njom... pricekam da djeca budu tak ukomirana da zaspu dok dođem do semafora... i odem škrbava doma... Ujutro na posel... ruka na faci... kaj je bilo? ponovimpricu.. odite k zubaru... nerem? zakaj? dela popodne... a joooj.. i tak..
da skratim pricu, to je bilo prošlu nedelju... sad je opet nedelja... ja jos uvjek nemam zube koji su trebali bit gotovi u petak... imam neku upalu u ustima.. na antibioticima sam i dok mi to ne prodje i dok ne popijem 14 komada Klavocin bid tableta od 1 g (to vam izgleda ko da su tablete za konje...moras ju na tri pretrgat da ju uspijes popit...) nemre mi nis dalje delat...
Da bi stavr bila veselija... protetika se opće nemre delat prek socijalnog nego mi prek soc. mogu samo zvadit S V E zube i dat mi protezu!!!! (s 35 godina? protezu??? N E C U!!) ja sam pitala a kolko kosta da mi ne stavit protezu... hmmm...grmmmm...samo malo da izracunam... to ce vas kostat TOLKO I TOLKO... JOOOOOOOOOOOOOJ.. pa kaj TOLKO?... je tolko - zakaj niste isli kod zubara kad je bilo vrijeme???... pa nisam hebemu...kaj sad... frka mi je... a KOLKO kosta kod privatnika? ne znam odoite pitat.. i odoh ja pitat... kosta ISTO... e pa ond aidem kod privatnika... ljepsa mu je ordinacija... ima ljepsi stolac... za TE pare cu bar stolac na kojem se znojim birat...
Evo to je PRVI razlog zasto sam zivcana....Jel dobar???
DRUGI
Obzirom da su mi (prema gornjem opisu) u zivotu iskrsli nepredviđeni abnormalni troškovi, koji mi uopće nisi u bili u petogodišnjem niti bilo kakvom planu, nastala je totalna panika kak cu ja sad TO isfinancirat...
Dumala sam dumala od srijede do petka... iako sam, iskreno, odmah znala rjesenje... ali bilo se jako tesko odluciti na to.
O cemu se zapravo radi?
Nema šanse da posuđujem novce. Mrzim bit dužna. To mi je totalna koma. A lovu za ovaj oralni zahvat nemam...
hmmm
Rješenje postoji, ali jesam li ja spremna i mogu li ja to??? Mogu li se suočiti i s posljedicama??? E dumala sam dumala, pa dobra tri dana... i rekla sama sebi.. pa to je najbolje za tebe - dugoročno...a i nije loš početak za rad na sebi...
Dakle... Moj je direktor još prije godinu dana ponudio svim zaposlenicima da potpišu jedan ugovor. Svatko tko prestane pušiti dobije, kao stimulaciju za svoju odluku, cijelu mjesečnu zaradu... Ako prekrši odredbe iz ugovora, mora vratit TRI (3) puta iznos koji je dobio...
Ja sam inače pravi ovisnik. Pofumam (ups!!! fumala sam) nekad i po 2,5 kutije na dan... Sad znate da odluka nije bila ni malo laka i da se tu fakat imalo o čem razmišljat. A ni mjesečna zarada mi nije loša... :-))
Dakle... potpisala sam.. jučer... i od danas tj. od 01.11.2003. ja se službeno vodim pod NEPUŠAČE... javite Andriji Štamparu... nek me ubaci u statistiku
I tak sam ja sad živčana baba... Kao prvo hodam okolo krezuba... s rukom preko usta dok govorim... a kao drugo NE PUŠIM više...
Sad si ja zamišljam kak svi vi divno vibrirate OOOOOOOOOOOOOOmmmmmmmmmmm i mislite na mene... i odma mi je lakše.. idem si gricnut još koji CRUNCCHIPS.. X-CUT... READY SALTED.. EXTRA THICK CUT
a... vajda ne bum od to malo chipsa dobila još ovih par kila sto mi fale da zaokruzim broj....
e superrrrrrrrr... sve mi se u sobi trese od vibracija...ma dobri ste mi...
super!!
što i sebi želim



I još samo nekaj... malo mi fali da budem svjetski prvak u tipfelerima... i u to se uvjerim svaki put nakon sto stisnem "spremi" i odme citat kaj sam napisala...
Sad mi se ne da ispravljat greske.. pa pocnite o meni razmisljat ko da sam vec osvojila titulu...
 

...ne mogu se rjesiti tog odvratnog osjećaja gađenja.. Fakat odurno.
Nazove on mene danas na mob... ja taman u vožnji... ono (otac moje djece) i kaže nek ja njemu dopeljam sutra klince... i da... - ...ljepo ih obuci.
- Daaaa. Stvarno?? A u kaj? E sad sam se sjetila... Bum ih obukla u ono kaj si im ti kupil...može??? Jako je ljepo... Super u tome izgledaju... Slatki ko kolačić...ko od majke rođeni...
Vidli smo se pred neki dan, na sudu i taj lik u 15 minuta sto smo se družili na hodniku nije ni jednom jedinom rječju spomenuo djecu.. jesu li zdravi? Kako su? Jel im kaj treba? Kaj delaju?
Niš. Baš niš.
Nije pitao za djecu, niti ih nazvao, vidio, nit bilo što tome slično više od 3 mjeseca. T R I   M J E  S E C A!!!
3 mjeseca u mom "odraslom" životu baš niš ne znače... al u životu naše djece to su 3 duuuuuuga mjeseca... Seka prije 3 mjeseca nije pol stvari znala koje zna sad...
I dobro.. kažem ja njemu: - Čuj, ne možeš me nazvati u subotu navečer i reći mi nek ti dopeljam klince u nedelju... Sorry...
- Kak ne mogu?
- E pa NE MOŽEŠ!
- Al Luka (izmišljeno ime) je došo danas.
Luka je naime njegov sin iz prvog braka... I tu se ja malo razljutim na Lukinu mamu jer me, hebiga, mogla nazvat i reć mi da Luka ide u Zg... al dobro, nema veze... Kaj mene to na kraju krajeva i briga... ne?
- Kakve veze ima štoje on došao... Ak si mogo nazvat njega i zvat ga da dođe onda si mogao i nas...
- ...je... al nisam ga ja zvao (pljaf sama sebe po čelu.. kak sam glupa.. pa NARAVNO da ga nije ON zvao...) to je sve moja sestra organizirala jer je njenom klincu rockas... (tu mi je već po malo bilo zlo... dakle, da seka ne rganizira tulum ne bi se on ni SAD sjetio zvati...)
- aha.. znači da se ona nije sjetila, ne bi se ni ti sjetio...
- kaj ti mene sad kolješ, buš ih dopelala il ne buš???
- Ne bum.
- A zakja ne buš... Kaj ti meni mislit uskraćivat da viđam svoju djecu... Pa to je moje PRAVO!
- Ne, uopće ti ne mislim niš uskraćivat, osim onoga kaj si si već sam uskratio, ali sutra ih ne budem dopeljala... A ako misliš imat prava, onda moraš imat i obveze jer, milo moje, jedno bez drugog nejde.
- A di si ti uopce? Pa jel ti znaš kolko je sati? Pa di si bila... Zval sam te doma.. a tebe N E M A... pa kaj radis, pa s kim si ...okolo se vucaras aaa? Kaj ti misliš da buš mene zajebavala? Kaj ti misliš da bum ja to trpil? Kaj ti misliš da ja tebi nemrem stat na kraj? Kaj ti....
tuuu...tuuuuuu...tu...prekinem ja vezu... Stvarno ne trebam ja TO slusat...
Dođem doma, počnem nešto radit kad evo ga opet... zvoni telefon, al sad onaj doma... pogledam ko zove... on je...Aj dobro bum se javila mislim si... baš me zanima kaj je sad zmislil! 
- Kaje... Došla si doma?
- .... reci brzo kaj imaš..
- Kad buš ih sutra dopeljala?
- Koga? Klince?.. Pa NE BUM ih dopeljala... KAj je tebi? Ne čuješ dobro ili kaj? Misilmono...
- Velim ti ljepo da ih sutra dopeljaš... nemoj me živcirat!
- NEĆU ih dopeljat i zdravo.
- Daj mi sinka na telefon...
- Ne mogu.. igra se dole na dvoristu...
- Pa odi po njega... Odnesi mu telefon...
- Pa neću ti ga dat na telefon... ne da mi se dijete prekidat u igri... bas mu je lijepo...
- Ahaaaaaaaaa... Pa buš mu onda rekla da ga NIKAD ne nazovem...
- Ne bum mu niš rekla... nazovi za pol sata kad bu gore...
- Pa ne bum ja telefon trošil da ga zovem svakih 5 minuta...
- Pa nemoj onda... ak se u tri mjeseca ni jedanput nisi sjetio nazvat ga ne znam zakaj je sad ovaj cas tak hitno.... a on je dosta često u ta tri mjeseca pitao di mu je tata i zakaj ga ne nazove i zakaj on nejde kod svog tate... kaj sam mu mozda trebal reci.. milo moje, boli tvog tateka ona stvar za tebe.. ili kaj?... Daj mi se skini...
- Ne... Pa mogo je on mene nazvat!
- ma daj plizz... kaj je dijete od 3 godine trebalo T E B E NAZVAT??? Tvoje veličanstvo - TATU! Kak bion tebe nazval??? Pa ne zna brojeve stiskat na telefonu... I daj prestani s takvim glupostima.. ja to nemrem SLUŠAT!
- Pa mogla si mu ti okrenut broj...
- Pa ne bu on TEBE zvao i bog... ak te zanima kaj je s njim i ak ga želiš čuti, onda TI nazvati njega... jer ti si odrastao čovjek koji bi trebao osjećati nekakvu brigu i interes za njega... Nebu se on tebi molil za pažnju... Dijete od 3 i pol godine??? Fak ju. Zlo mi je od tebe...
- Ti N I S I normalna... reko sam ti da mi ga daš na telefon... si čulaaaaaa?
- Ne dam ti ga. Ak oćeš nazovi ga kasnije, ak nećeš... adijos.
Bum. Tras. Spustila sam slušalicu... Isuse... kak on meni digne tlak. Stvarno nemam više želudac za njega. Za seku u cijelom razgovoru nije ni pitao... ko da ne postoji...
Ja sama, potpuno sama, brinem o toj djeci. O tome što će jesti, što će obući, kako ću im platiti vrtić, bebisitericu i sve ostalo što djeci treba... Taj smrad zadnjih 6 mjeseci nije dao ni jednu jedinu kunu za njih. Za to vrijeme je po birtijama i na razno razne kurve (sorry cure koje volite oženjene, al ja iz ove perspektive o vama nemrem drugačije razmišljat) spiskao za šleper čokolina i pol šlepera pelena... I onda se, nakon što su ga mama i sestra na to nagovorile (znam 100% da jesu) USUĐUJE mene nazvati i reć mi nek dopeljam klince...
Da sad ne bi bilo da ja lažem.. je, kupio je dva paketa pelena i dva puta cokolino.. po kilu.. That's all. Meni treba dva paketa pelena mjesečno i 3 kg čokolina jer ga jedu ujutro i navečer...
Recite da gledam sve kroz lovu... kaj me briga... U zivotu nema bas nis za badava. Pa tak ni cokolina ni pelena...
Kužite?
Ja pouzdano znam da je on doma već danima. Ne radi... i da ŽELI VIDJET djecu i družit se s njima mogao je svaki bogovetni dan posljednja dva tjedna BIT S NJIMA od jutra do mraka...
Al... nije se sjetio nazvat me i rec mi nek mu dopeljam djecu da se druze jer je on doma (jer on zapravo NIJE doma... iz gore navedenih razloga... kurve... birtija...)
E pa dobro onda... Ne bu ih onda ni sutra vidio. Bogme ne bu. Jer nisu ta djeca na iznajmljivanje u svečane prigode. Nek ljepo odjebe... i on i njegova mama i njegova sestra...
Dosta mi ih je... Ako žele, svi oni mogu imat prava svoja i ostvarivat ih, nemam ja ništa protiv... Ali svako pravo za sobom povlači i neke obveze... Il ce izvršavat obveze ili neće imat prava... Sve dok ja odlucujem o istima bit ce onako kak ja hocu i kako osjećam da je najbolje za djecu i mene.
A iskreno, mislimda je za djecu najbolje da nejdu kod njegove mame tj. svoje bake.. koju moj sinko zove "teta" (tak ju često vidi), a koja je njemu, kad još nije imao ni 3 godine govorila kako on nikada neće biti Moje prezime... On će uvijek biti Njihovo prezime i nek si on to dobro zapamti... Jer on JE Njihovo prezime... Luda baba...
Seku, je od kad se rodila uvijek zvala "ono drugo dijete što si si dala napraviti..."
Mislimono... a sve nas je skupa, ta divna žena, nas tri - mene, sinka i seku staru 8 mjeseci, 5 minuta iza ponoci ove NG, nakon sto su joj sina otpeljali policajci u marici (jer me prebio) HITILA VAN iz kuće... Jer JA sam njenog sina STRPALA U ZATVOR... i ja nemam kaj radit u NJEZINOJ kući... jedva da mi je dala da im uzmem nešto robe... Da nije bilo policajaca koji su me čuvali (jer su skužili da ni ona nije baš pri sebi) i koji su joj rekli da mi MORA dat da uzmem stvari za djecu... otišli bi bez ičega...
Čak mi je i sinka htjela uzeti (bilo je navlačenja - jadno dijete) i policajci su se morali umiješati i reći joj da dijete pripada MAMI ,a ne BAKI... Luđakinja.
Ja još dan danas otplaćuem kredit kojim sam namjestila i uredila prizemlje u kojem smo živjeli  (jer nisam mogla živjet s prastarim namještajem i zidovima koji su zadnji put bili pofarbani prije 10 godina) i otplaćivat ću ga još 3,5 duge godine... Nakon svega, kaj vam možda još trebam i reći da sav namještaj koji samkupila, sve svoje osobne stvari i sve ostalo što sam dovukla gore - MOGU ZABORAVIT... jer mi ništa ne daju...
buaaaaaaa... sve moje divno suđe, tupperwae posude... ekspres lonac.. slike... albumi... nakit... šmrc...šmrc
Al mogu i bez toga živjet... samo da ne živim S NJIMA...
I onda da ja njih pustim k baki??? (jer poanta cijele priče je ta da bi oni sutra bili s NJOM i kod nje, a ne sa svojim tatekom...)
Ne dolazi u obzir.
 

... i ja uopce nemam inspiracije...
Bas mi je koma to kisno vrijeme... Samo za bit doma.. a ja sam navikla stalno nekam jurit... svaki ljepi suncan dan je nas... i klinci su mi malo nabrijani kad smo doma... Navikli su na neki muving stalno pa im je skroz cudno kaj smo doma..
Mala se npr. danas drecala iz petnih zila, kad smo dosli doma i kad sam joj htjea skinut jaknu i kapu... Nije dala... Ona oce bit u jakni i bog.. i onda je tak hodala po kuci skoro sat vremena... valjda se stalno nadala da bumo konacno ipak nekam ISLI... Kad je konacno skuzila da ipak nis od muvinga pomirila se sa sudbinom i skinula jaknu...
Prekjucer smo pekli muffine...
Jucer smo imali frendove pa smo pekli kestene...
Danas sam pekla paprike... klinci farbali jaja (ne znaju djeca da je daleko do Uskrsa...kad malo bolje razmislis... zakaj se ne bi jajca malo cesce farbala.. da djeca budu vesela...)... oni oce farbat jajca i kaj sad... skuhali smo par komada i pofarbali ih... Divota jedna...
Uglavnom mi se sve popodnevne aktivnosti zadnjih dana, svode na pripremanje i konzumiranje hrane... a zima je tek pocela...
Hocu li na proljece stat u ove iste hlace?
Kaj bumo delali sutra ne znam... al garant bu opet neka zanimacija oko klope... jer kaj da drugo delaš u kuhinji??? (omiljenom mjestu boravka moje djece kad sam ja doma... ajmo se igrat u sobu... neeeeeeeeeecuuuuuuuuuu.. ocu bit U KUHINJI!!!.. zakaj?.. zato jer HOCUUUUUUUU!... i kaj da se ja sad raspravljam uz tak dobre argumente?!! - vis da i seka OCE bit u kuhinji.. je mos si mislit.. ona oce bit tam di je on... pa ak je to u kuhinji onda i ona oce bit u kuhinji... neee)
btw. - ima ko kakav prijedlog kaj da sutra kuhamo???, a da je primjereno jasličkom uzrastu tj. da seka moze sjedit na stolu i rasipat namirnice oko sebe, a da sinko moze, kad ja okrenem glavu, u muffine natrpat duplo vise sastojaka nego sto treba??? ... pa da se ja posle mogu cudit kak to da mi se nisu digli... kak i bi s tolkom kolicinom kakaa...i brasna




dedaaaaa??? Kaj delas?
jedem ribe... dobjo ti je to... budes bio zdjrav.... mamaaaaaaaa...vis kak se ja ljepo brinem za dedu... speko sam mu ribe da bude zdjrav... ee...deedaaaaaaa... a zakaj nisi jeo juhicu???... hrm..grm.. zvak..zvak... ma dedaaaaaaa...MORAS jest juhicu... mamaaaaaaaaaa... deda nije jeo juhicu... reci mu da M O R A jest juhicu...i seka je jela juhicu... kaj nisi vidio da sam i ja pojeo juhicu...sve sam mukve pojeo.. i TANJUR sam pojeo... maaaaaaaaammmmmmmmma jelda da sam pojeo i tanjur...reci dedi...deda jesam stvarno.. i tanjur sam pojeo.. mljac.. mljac... he he he... ma nisam pojeo tanjur... bolila bi me busa.. samo te ZEZAM
potpuno cjepljeni deda se okrene i veli... isuse, pa di se taj mali gasi... nis ne cujem kaj pricaju na TV...
pa ne cujes kad si staaaaaaaaar... daj bum ti ja pojacal daljinski... daaaaaaaaaaaj.. (deda ne da daljinski...) mamaaaaaa deda mi NE DA daljinski...reci mu da mi DAAAAA...
mili daj prestani davit dedu vis da gleda dnevnik... necu.. ja ocu gledat nogomeeeett.. buaaaaaaaaaa.... DAJ mi daljinskiiiiiiiiii
deda odustaje, dize se.. i odlazi rjesavat krizaljke u svoj ured... zatvorio je vrata za sobom... za svaki slucaj...
i tak...
nije moj stari los... al nekad mi fakat digne tlak.. kaj bi mu bilo da se malo potrudi oko te djece... Mislimono, nije se trudio bas puno ni oko mene, al sam se sve nekak nadala da bu ga puknulo nekaj i da bu se malo promjenio kad dobije unuke...
Ostao je potpuno nezainteresiran ko i prije 30 godina...

s veselo provedenog vikenda...
Subota na Okiću... Krasan dan, vesela i razigrana djeca... Dobro drustvo... ma bilo je SUPER!
Nismo nabrali ni jedan jedini kesten... ali nema veze... bumo drugi put...
 
Nedjelja
...kod bivše žene, mog bivšeg muža (!!!!). He he he... Svi se čudom čude kaj se nas dvije družimo... nemojte još i vi... Pa zakaj se mi ne bi družile???
Djeca nam se obožavaju... a ona je dobra i simpatična osoba... Ma baš ih volim...
I tak... vec je dugo s jednim tipom, sad je i trudna... Sinko njen od 12 godina je presretan sto ce dobit brata ili sestru...kupili su kucu pa sam joj isla malo pomoc oko useljavanja.... Baš nam je bilo ljepo... Klinci su se igrali... Mi smo čistili, ribali, pospremali, prenosili, iznosili...
Djeca su uživala na ogromnom dvorištu...
Baš jedan onako, kvalitetno, ugodno i korisno proveden vikend... E da mi  je bar svaki takav!
Došla sam doma, prenjela pozaspalu djecu iz auta u krevet... i sljedeće čega se sjećam je da sam se probudila danas ujutro...
:-)))
Uživajte i vi!
By
 

i ja već dugo nisam vidjela tolko svjetla kroz prozor...
Vani mora da je predivno, ako nije previse hladno.
Ne bi bilo lose da se dignem s ove stolice i odem malo prosetat... pa bar do balkona...
Dobra je vijest sto me ne boli glava kako me inace zna bolit kad se mjesec ovako popuni...
A ne spava mi se uopce.. ni malo... ko vampirela sam... ne znam samo kak cu se ujutro probudit i izdrzat cijeli dan jurnjavu...
 
Kraj monologa.
 
Ovog.
 

jer nije bilo bas jednosatvno sve uskladit, al ipak smo se uspjeli dogovorit...
Idemo sutra na izlet... Sastanak kod mene doma.. a onda u bolide i juris na brdo, pa u sumu pobrat kestene, izmorit djecu... uzivat u prirodi i friskom zraku
 
Drzte nam fige za ljep i suncan dan.
p.s.
Danas je moj sinko cijeli dan proveo u pravom pravcatom svinjcu i štali i zaspalo u suzama jer mu ne dam da si doma dopelja malog pajceka koji bi spavao s njimu krevetu...
I ja sam jedna glupača...sam tak da znate... :-)
A zasto je mili mama glupača???
Zato jer mi ne das da imam SVOOOOOOOOOOG pajcekaaaaaaaaa... buuuuuuuu... aaaaaaa...eeeeeeee... plač...plač...plač...šmrc...šmrc...šmrc
 

...posjetili stare frendove... Nedavno su dobili treće dijete... Pa hajde da idemo vidit pišulju prije nego krene u školu...
I tak smo mi došli kod kume naše (meni vjenčane, sinku krsne), stare prijateljice i ja sam dobra dva i pol sata provela ----> gledajući TV... mislim ono... pa nas dvije se NEMAMO KAJ RAZGOVARAT... isuse... nemrem belivet... koma, katasrofa, užas...
Klinci su se igrali, a nas se međusobni razgovor uglavnom svodio na to koja će se prva sjetit upozorit neko od svoje djece da nešto ne dira ili ne radi... Mlao mi je falilo da mi pozli, ali stvarno... Sjedim tamo, gledam u TV i čekam...reći će nešto...
Započela sam i ja par tema, ali zaista i sasvim neuspješno... Stvar je spasio njen muž kad je došao doma pa smo nas dva malo prorešetali događaje od kad se zadnji put nismo vidjeli i to je to...
Zakaj smo onda bili prek dva sata?
Pa cijelo vrijeme sam se nadala da će ipak past neka spika... da će zinut nešto... da će... ma kaj ja znam...
Mislim da ću morat opalit još jedan onak veliki crveni križić, ko onaj što u UPITNIKU viđate kad je tema zatvorena, preko njihovih imena...
Ak nejde nejde.. kaj se tu može...
Nisam sretna, al nisam ni nesretna... Tak je ... kak je...
Mi smo išli putem...put je bio dug... 

E pa ovak:
Dok smo neki dan stajali na semaforu, a ljubazni nam covjek iz susjednog auta dojavio da su nam zadnja vrata slabo zatvorena, kaze meni moj sinko (3 godine i 10 mjeseci) ovako:
"Mamiiiii, a jel ovaj stricek dobar?"
"Je mili..."
"A ocemo mi njega zvat doma?"
"Zasto milo moje?"
"Pa mogo bi nam on bit tata...."
"Kak to mislis?"
"Pa vidis da je on DOBAR!!!"
"Pa ti mili IMAS tatu!!!"
"Da, ali on nam nije dobar..., ja hocu nekog koji je dobar!"
 
I onda, nakon toga, otprilike 4 miliona pitanja na tu temu, a sve u stilu zasto i MI (ON i njegova seka od 18 mjeseci), ukljucujuci i mene, nemamo tatu...
Spasio me zaboravljeni, ko zna od kuda iskopani skrnicl od kojeg je sinko odlucio napravit zastavu koja vijori na vjetru pa su i pitanja prestala... Za sad...
 
Danas sam konacno odlucila, logirala se i u nick napisala zasto smo nas troje (jer troje nas i ima) zapravo ovdje.
Iskreno, uopće ne vjerujem u to da ću ikada ikoga pronaći ovako virtualno, ali ja fakat nemam vremena ić okolo djeci "trazit tatu", tatu u smislu u kojem si je moj sinko zamislio sto je i tko je tata... a ovdje ima na tisuće usamljenih ljudi, pa ka nista drugo da ih upozorim na to da i mi postojimo... i da takvih kao sto smo mi ima jako puno...
Evo, do sad mi je 21 osoba (vjerujem samo zbog ovako egzoticno nicka) pregledala profil... Normalno da mi nitko od istih nije poslao poruku jer čim vide da neko ima 165 cm i cca 90 kg, smrači im se pred očima... :-))...
 
Već si mogu i zamislit male oblačiće iznad glava osoba koje čitaju moj profil, npr.:
1. Isuse... pa ona je ko ona iz Sabora.. ona s velkom punđom... kak se ono zove....!!!?
2. Pa normalno da je razvedena.. mislim ono...ima 90 kg...
3. ... i ostale varijacije na temu...
Ako nekog zanima zasto sam se rastala, zato zivim sama s djecom i zasto sam uopce odabrala ovako specifican nacin komunikacije nek mi se javi...
Ja ne grizem... Moja djeca su divna (a kaj bu drugo mama za svoju djecu i rekla?) i ja ihobozavam.. i ucinit cu sve sto je u mojoj moci, a nekad i vise od toga, da ih usrecim...
Eto... vjerujem da ću ovih dana, mjeseci, godina... napisat jos koji zapis... sad je vrijeme da sinko ide na spavanje (seka spava vec dobra dva sata) pa vas sve skupa ljepo pozdravljam...