Didžej´ca linkofrikuša!

...e, morala sam tak počet...da dignem dlačke onima kaj ih se to kaj sam ja napisala jako dojmi i to čist iz razloga kaj fakat i jesu dosadni samo si ne žele priznati, a kamoli nekome drugom pa se najdu jako povrijeđemi i uvrijeđemi pa onda oni meni pišeju da sam ja dosadna i da je to tak zato kaj je meni dosadno i da je dosadnom čovjeku dosadno i svaštanešto, a meni onda jako smiješno i ja se tak jako smijem, a kad si pomislim kak su se oni jako zajapurili zbog mojih bedastoća, ondak još i više i to mi je fora najviše...

...sljedeće je, a to jest, da, malo sam razmišljala...je, to ne zvuči na dobro al ne mora značit da ne bu ispalo na dobro...ok, razmišljah ja o tome kak je, meni, sve nekak bedasto...i to ne na nekom dječjem nivou, benignom i površnom, već na mnogo dubljoj razini...ma, neću o tome...

...sljedeće je, a to jest, da, poslije potonje misli potonuh u bezdan besmislice pa se pitah - ... ma, nisam ja sebe niš pitala jer bi to bilo totalno bzvz jer da dobijem odgovor od sebe bi si jako pomogla s tim...to sam rekla samo onako, kak se inače kaže...ko mene kaj pita, pfffff!...čak ni ja...daklem...jebate, dok tu svašta serkam sam zaboravila kaj sam htela...bi si jednu zapalila, to sam htela...a, kakti, prestala pušit...bulšit...još trafika dela...u dugu jesenju noć...blablabla!

...sljedeće jest, a, kao, ovo prije nešto bilo jest također, da sam, dok sam se uopće dogegala do kompa i obavila sve radnje koje su bile potrebne da se ovdje pojavim, zaboravila kaj sam, u stvari, htjela...jbg...oće to...s godinama...i lakoholom...ok, vino je prehrambeni proizvod...onda s hranom...ah, i nije mi neko opravdanje...pak sam fulala...

...sljedeće jest, a bogumi i zaključno, da ovdje zbiljam dooosadnoo jest i da svaka nada da, svako samouvjeravanje i slično u suprotno, su uzaludne...čisti gutači energije i vremena i pokazatelji da trulim...vako i nako...

...e, nema sljedećeg...osim - DOSADNOOO!!!... :D





http://www.youtube.com/watch?v=eyWsFfd9pqE

...da je barem danas ponedjeljak...i sutra...i preksutra...i cijeli tjedan da je ponedjeljak, bih ja...i koliko mi već treba ponedjeljaka, tj. dana da budu ponedjeljak...pa da odvalim sve kaj trebam u jedan dan...u ponedjeljak...i onda, napokon, uključiti g.o. mod i donekle ohanuti od svega...i, nedajbože, ko većina kukajućih besparnih hrvata otići na more i ispijati jutarnje, podnevne, popodnevne, večernje i svednevne i svakodnevne kavice po obali mora...svaku u drugoj birtiji...obići ih ko pes svaki grm i drvo...obilježiti svaku stolicu svojom velebnom stražnjicom...ostaviti na jastučićima trag mokrog badića...ne volim kad nema jastučića...onda ostanu crte, kvadrati i štošta po mojim jastučićima...i staviti se na off...samo disati...dišem, dakle postojim...

...i da, fakat mi ide na živac kad za naše kažu da su kockasti...zna se kaj je kocka, a kaj kvadrat...valjda...i onda, kad god ih tak navedu vidim hrpu crveno-bijelih spžvabobskockanih kak trče po zelenom...u svojoj glavi, naravno...u njoj nikad nije, za razliku od ovog tu mjesta - DOSADNOOO!!!...

...van end for evr - vaša nevr!... ;P

...nisam našla tommy boy pa nu vam ovo...neg, kak ste?...pretpostavljam, čim ste tu, da vam je DOSADNOOO!!!... :)))

Link

...te ruke...
...te ruke koje pružaš prema meni, halapljivo...
...želeči mi oteti zadnji komad snage...

...taj pogled...
...taj pogled kojeg upućuješ željno...
...želeći mi uzeti zadnji trun nade...

...taj glas...
...taj glas kmečav do boli...
...kojim mi želiš oteti ostatak duše...

...taj vonj...
...taj vonj prokleti svih prokletih...
...kojim želiš uništit mi vjeru...

...ne!...odupirem se!...
...iako boli, iako duša za drugog moli...
...iako ljubav propovijedana se buni...
...nestani!...kuni!...

...isčezni!...znam, boljet će me, jako!...
...ali, ima li drugog načina, ikako...

...ja ne znam, ne želim nit slutnje...
...dosta mi je ove smutnje...
...dosta mi je ove boli...
...zbog nekoga tko me ne voli...
...tko nije volio nit sebe...
...a na kraju, sve mene jebe...

...a kaj to je, u stvari...navek sam se pitala da kak to da ja tak lepe pesme pišem i tak visprene i iskričave i pitoreskne i pune svačegnečeg i ono, kuiš, neeee...i nekidan ja kulturno sjedim u tramu, dok mladi stoje, čitam kulturu neku kaj ide ko dodatak uz novine, ono, ko dodatak prehrani, moš, a i ne moraš čitat-jest-pit...tak ti isto posle...i kaj...vidim ja unutra nešto kaj mi je otvorilo oči, proširilo vidike, uklonilo mrenu s očiju i sve to za badaf i bez lasera...vidim ja fotku vesne parun dok je bila mlada i lepa kak sam i ja sama i kaj - imamo identičnu kljuku...to jest sad više i ne jer je tam di je, al dok je bila tak ko ja - ma ista istijancita!...eto, sam sam to štela povedat.... :)

...nu!...

... furam se ja tak u tramu i mislim ... mislim, ja navek nekaj mislim, neee ... mislim, ono, kolegica, kaj me uopće sram reć da mi je kolegica, ali silom prilika jest, a sila boga ne m(v)oli, jednom je ... ne mrem reć ni da je provalila, izvalila ili slično, već da je zbljunula ... kak ona navečer nema o čemu misliti pa razmišlja o poslu kak bi kaj trebalo, a da vam ne velim da bi taj posel komotno mogle obavljati osobe sa smanjenim kvantumom inteligencije nakon vrlo kratke obuke ... to po sebi znam ... znate onu - svaka kurva po sebi sudi, jel ... da skratim i kažem kaj sam si ja mislila, a ova kvočka blažena jest, za razliku od mene ... daklem, poslušavam ja nekaj radio danas, onak, na pol vleha, i načujem kak nekaj vele da bu neki hanitarni koncert i da bu upad za badaf, ali da buju skupljali priloge ... tu već slušam na celo vleho ... i klape da će pjevati i tak to sve lepo u crkvi i meni to tak sve lepo, a skuplja se za gradnju škole za napuštene djevojčice, tj. bez roditelja, tam negde u afriki i di će suza nego na oko jer je to meni tak super i drago i fakat bi se i sama volela baviti humanitarnim radom i tako to ... i ... furam se ja u tramu, prolazim kraj folke i valjda od onog silnog drndanja počeše mi kristalno bistre misli na pamet padati ... a bolje i to nego da me kakav kamičak u kakvom organu zažuljal pa bil taj organ i cipela ... i smislim ... jebate! ... kaj, tu na pešći pun kiki cigića kaj ih petnaest u tri kvadrata žive, a kaj s njima? ... kaj s decom kaj u školi grijanja nemaju? ... kaj s onima kaj uz svijeću uče, dok mu se šul kolege izruguju? ... napal me lokalpatriotizam ... i to grdo! ... pa kaj se tu nekaj preseravamo i pravimo velki, a doma si nismo niš uredili ... kak oni kaj furaju bmbure i spavaju na
paletama i kartonu ... mislim, ja nisam još u životu čula da se održala humanitarka za cigiće s bilo kojom svrhom ... pa oni su nam tu domaći ... purgeri, fetivi, domoroci, kako god ... njima valjda ne treba niš ... ili nisu baš neka reklama, naprotiv ... e, svite moj ... blago svim kolegama i kolegicama koji nemaju o čemu misliti, a kamoli djelovati ... ograničeni u svojim mikrokozmosima, balončeku od ružićaste sapunice i kad im se desi plop! onda je to strašno, iznad svega najstrašnije i nitlo ne razmije i tak ... mislim, sam je nokat puknul, neee ... i tak, idem prestat mislit ... idem učit ... nemam lepe noge, zeme i rođe pa moram ... dok nešto ne smislim ... :)

...gumuš, asi, šeherezada i fatmagul su tete iz turske koje žive po istambulu, a prije su živjele negdje drugdje, isto po turskoj, ali ne sve...to je ko kak sve neke tete isto tak žive u zagrebu, a prije su negdje daleko, ali ne sve...ja sam prije mislila da je teta šeherezada ona kaj može puno i dugo pričati priče, ali izgleda da nisam dobro znala...i da, one sve imaju jedne dečke s kojima se ljube, onda se žene pa se rastaju...i tako više puta...i ti dečki svakakvi imaju novaca i auta i direktori su...nisu išle u školu jer da jesu o tome bi se pričalo jer ljudi koji idu po školama to pričaju, a one neke su samo na tečaj crtanja išle valjda jer skoro sve nekaj crtaju...ali su sve jako uspjele po životima i imaju puno ljudi koji ih vole i tako to...sve imaju dobre mame, a tate ili su zločesti ili ih nemaju...neki su i blentavi, a to dođe kao i da ih nemaju...i imaju poslužavateljice i pospremateljice po kućama...i te tete i njihovi svi stričeki stalno okolo jedu po restoranima i doma, a svi su mršavi...i stalno su više vani nego doma i imaju puno novaca...i...i sve su svima jako ljepe i najljepše su jako...i stričeki ti isto...čak su neke i tu bile i cure su jako vrištale na njih i htjele su da im pišu po tekama i svugdje...mislim da to nisu pravi ljudi, te tete i ti stričeki...i mislim da taj televizor laže...tak!...

...čuli ste za ficleke...valjda...možda i znate kaj to znači...e, neće biti o njima riječ, ali će taj naziv, tj. njegovo značenje, poslužiti kao poveznica s naslovom...značenje jest - komadić, ostatak; otpadak...povezana s blagoglagolom kojeg valjda i ne moram posebno navoditi...daklem, narode, čuj i počuj!...stvorih novu rvacku riječ!...ako ih mogu tvorit oni što se rvatima samo prectavljaju, a što neb ja mogla, aaaa, bolan, baaa?...daklem, što s tim prclekima?...pa ništa, ali kako im to objasniti i do znanja dati...al da ja prvo objasnim tko su prcleki...prcleki su, dakle, oni ficleki koji bi prcali, a pod te ficleke podrazumijevam one koji - kažu da imam lijepe oči, a gledaju mi u sise...ok, takvih je malo jer imam male sise...možda bi mi više takvih to govorilo da kojim slučajem imam oči na krivoj strani glave jer imam velko dupe pa bi ih svakako bilo puuuno...dalje, oni koji mi kažu kako sam pametna, a misle kako bi bilo jako zgodno da začepim, tj. ko u vicu - šutim i pušim dalje...ondak, oni koji su naoko nezainteresirani, ali samo kad ja kojim slučajem gledam u njihovom smjeru, ali par puta sam ih ulovila kako mi ćire u dupe...usto, oni koji pokazuju interes za mene, ali najviše vole držati monolog, o sebi...istinabog, nakon nekog vremena pod utjecajem takvog hipnotizera se zbiljam mogu oduzeti, ali ne zbog uzbuđenja, nego radi grčenja svim mogućih mišića kako bih zadnjim kalorijama snage uspjela suzdržati se od riganja...a on misli, gle, mala, uvjetno rečeno, je pala...je, na patos...od muke...koja je prouzrlokovala autosmaknuće....onda napose oni koji bi me odma doma vodali...da mi pokažu kućanske aparature i đe im je kuinja, a bogme i slabopokretna lajava mater koju treba bedinat i tako to...pa onda oni kojima sam debela i koji bi me rado mršavili...za moje dobro, naravno...dug život i prosperitet...a za pol vure mi dojdu na vleho dahtati kak oni rad imaju malo jače žemske i kak im nisu interesantne one mršave kaj ih nemaš za kaj primiti...i doslovce se svi do jednog koriste istom rečenicom, prethodno navedenom...moram spomenuti i one, frendove, do prvog zajedničkog oblokavanja ili kakvog god bacanja u nadnaravna stanja...e, znaš, ja bi te rađe jebal neg boga videl...onak, drito u bulju ti to saspe, a još i štošta drugo bi sasuo, ne samo u bulju, nego svugdje...frendovski, neee!...slijede oni koji bi, ako mi je hladno, sa sebe za mene skinuli košulju i njom me ogrnuli...ako sam tužna, tješili me neutješnu riječima utješnim dok im jezici ne bi utrnuli...ako mi je pak mrak, sa neba bi skinuli i u krilo mi stavili zvizde...jebemu, i sva ta gnjavaža samo zbog malo - pizde?...katastrofa!...i tak, jebemu, previše je tih prcleka, fakat!...

...ak se još kakvog primjerka prcleka sjetim, dojdem, tj. bum vam rekla...

...adios amigos!...

:)

...od ponoći službeno postajem stara koka...masna sam već od prije, davno prjie...kad već znam tako važne činjenice, što ne znam kaće ta pemzija i oćul dobit na lotu ako ga uplatim...eto, pametne stvari nikad do mene, samo neke zvizdarije...zato ja idem spavati...opalit bljuti slip...kad se probudim s 40 da budem svježa, mlada, lijepa...a jel da da sam duhovita, aaa?...

...u biti, plače mi se...ne tugujem za ničim, osim za propušenim prilikama koje nisam ni imala, tako da zbilja ne znam koji mi je pimpek...došlo mi...nakupilo se sranja kroz godine pa žuljaju...žuljaju u kutu oka...bzvz...tko još slavi rođendan...i to ovaj...kad sam i vrit ni mimo, samo u banani...

...eto, posvetih si jednu pjesmu za ročkas...ne moju...


Kad mlidijah umreti

Lisje žuti veće po drveću,
Lisje žuti dole veće pada,
Zelenoga više ja nikada
Videt' neću!

Glava klonu, lice potavnilo,
Bolovanje oko mi popilo,
Ruka lomna, telo izmoždeno,
A kleca mi slabačko koleno!
Dođe doba da idem u groba.

Zbogom žitku, moj prelepi sanče!
Zbogom zoro, zbogom, beli danče!
Zbogom, svete, nekadanji raju. —
Ja sad moram drugom ići kraju!
O, da te tako ja ne ljubljah žarko,
Još bih gledo tvoje sunce jarko, —
Slušo groma, slušao oluju,
Čudio se tvojemu slavuju,
tvojoj reci i tvojem izvoru, —
Mog života vir je na uviru!

O, pesme moje, jadna siročadi,
Deco mila mojih leta mladi'!
Htedoh dugu da sa neba svučem,
Dugom šarnom da sve vas obučem,
Da nakitim sjajnijem zvezdama,
Da obasjam sunčanim lučama ...

Duga bila, pa se izgubila,
zvezde sjale, pa su i presjale,
A sunašce ono ogrijalo
I ono je sa neba mi palo!
Sve nestade što vam dati spravlja' —
U traljama otac vas ostavlja.

Branko Radičević

...a baš sam veseljak, jel da?... :))))))))

...ono, najljiga stvar koja se mogla pojaviti na muzičkoj sceni godine prošle je apsolutno koldplejov paradajz...mislim, a i tvrdim iz prve ruke...ok, ne ruke već iz nećeg drugog...da, ako je već neslušljiva na muziku osjetljivo i finu glazbu kalibriranom uvcu, da u visokom postotku pomaže kod problema s konstipacijom...remiks, umiks, zmiks, ikstendid, kavr i slične verzije umnogoma manje djeluju na taj i isti način, tj. povećanjem bipiema i dodavanjem harmi smanjuje se i djelovanje iste, a slušljivost postaje veća...uf, sad mi je lakše, a bit će mi još više kad posjetim jednu visokovažnu prostoriju, a sve to zahvaljujući s-hitovma kojima nam redovito uvca oplahuju, a mi se nejaki, nemoćni i neučni ne znamo boriti s time ili uopće, što je možda i bolje, nismo ni svjesni da neki diđej gušter želi masovno porobiti sitnu raju kako bi joj izmuzla još koji centač...a kud ode ja sad... :)

..i nemam još fircik!...obđekšn!...

...zaboravila sam navesti i sempl...kaj se koldpleja dotikavle...kaj se pak fosterovaca dotikavle, jedna, ali vrlo solidna stvar otprašila ih je u vrh, a najviše mi se dopada kaj su sami na sebi stilski vježbali i to vrlo brodo... nu, vište i sami...

Link


...ok to sad, al uzelo me i nešto drugo...ne toliko dobra obrada, ili kako bi to već nazvala, nego tanec...nu, vište i to...

Link


Head alien: Send humans some signals that we exist
Alien: Master, we did but they think it's dubstep

...rekoh ja ko kolo vodi... :P

...nebo iznad samsunga...
...jarko plave je boje...
...a okolo, prelijeva se u crno...

...nebo iznad samsunga...
...presjajno je...
...a okolo, ugaslo je i tmurno...

...nebo iznad samsunga...
...zadivljuje...
...a okolo, dosadno je...

...nebo iznad samsunga...
...blještavilo je reklame...
...a okolo smo ti, ja, mi...

...iako je bilo hladno, nisam imala drugu mogućnost nego čekati i vrijeme kratiti buljenjem u prazno, u reklamu, i predati se hipnotičkom transu...

...imam dvije butelje...
...složit će me na flor...
...tako novu će dočekat...
...vaša najdraža nevr mor...

...a kada ponoć prođe...
...sljedeće što ide na red...
...nevr mor će morat...
...sama nać put u bed...

...živjeli! hik!... ;P

...lagano tapšanje po desnoj nadlaktici i - oprostite, imate li kunu?...prenula sam se iz mojih pjesama i mojih snova i začuđeno blesavim pogledom, vadeći slušalice iz ušesa imperijalistički uzvratila - oprostite, nisam vas čula!...bjaše mi i neugodno, čak...polustarija žena, meni nesposobnoj nemoguće odredivih godina, mi tada uputi polusmiješak sa svojih poluotvorenih usana pokazujući svoje poluzube na svakako polučistom licu - gospođo, imate li kunu? - izunjkala je poluglasom poluglasno...ooo, oporosite! - na to ću ja, shvativši u kojem grmu se zec napola sakrio...nije uopće u pitanju!...eto, baš kraj nas je pekara polutovorenih vrata čekala da se sklonimo u nju od gladi...izvolite, uđite gospođo! - rekla sam kretnjom ruke joj pokazavši kojim putem da kroči ispred mene...dobro veče, suseda!-pozdravih polusnene prodavačice...dobro veče! kak ste? kaj bute? - na to će jedna od njih na poluhrvatskom niti ne pogledavši ženu ispred mene...e, danas gospođa bira! izvolite gospođo! - teatralno se okrenuh prema toj ženi i ponovih istu kretnju kao pri ulasku u pekaru...žena se poluzacrvenjela i ponovno polunasmijala...ali ja...-zamuckivala je poluglasom...ali vi - što? možda smo na krivom mjestu? - namignuh joj...izvolite! možda tu nisu baš one svari koje srce i duša ištu, ali želudac, vjerujem, neće imati ništa protiv ovih ljepota!...na moj račun! - rekoh totalno zblenutoj prodavačici i izađoh van, na polusnijeg...

...bajka? da!...da barem nije...da barem tako mogu...da barem, da barem...

...zahvalna sam na svemu...što sam starijla postajem zahvanija više na lošim stvarima jer s vremenom shvaćam da su me one dovele do dobrih...dobro se dobrim vraća, zloća se životom plaća...tko je srca kamenoga, otpala mu noga...tko prije - njemu dvije, ako ima višak - nikolina pišak...i tako to...

...čitala sam ulične svjetiljke, lajfstajl magazin za klošare...

...

Link

...sreća i zadovoljstvo se nalaze u običnim stvarima...nećem reć malim jerbo moje cipele nisu male...a mogu i kruha pojest ak je fini...mandarine isto uzmem veće jer mi se manje neda gulit...praktičnije su mi...al ipak, skrušujem se u ovo božićšopingholičarsko vijeme i kažem - teta, prosim vas lepo pol kruha onog tam, bakinog kakti...danas se častim s ovim oblizekastim...se bake u grobu okreću, a žive križaju na ideju da bi to bil njihov kruh...onda, kaj još...a-ha, kilicu mandraina...zapravo, pol je dost...i to je sve...znate, moram si cipele kupit, da imam kad bu hladno i mokro, ne mrem ove prastare više durat...je, špara se...nije to najgora stvar na svijetu...je, fala lepa!...i vama!...bok!...kraj blagajne mi se još žvakače zalijepe za hrpetinu hrane koju sam jedva nagurala na traku ispred tete blagajnice...valjda je sa mnom najprije bila gotova taj dan u šihti...a i šire...izlazim, učvaljujem jednu žvaku, i dok razgibavam čeljust i mislim da tetu zubaricu, prolazim kraj izloga s cipleama i namigujem jednima...moje ste, ziher, bebice male...još samo par dana u društvu s kruhom i mandarinama...

...kad sam bila vrlo mlada djeva ja, i nadasve bajna, naravno...što sam sve i sad...no o tome ću drugi puta...dakleM...kad bijah ta i takva, ne daj bože da bih u usta stavila nešto poput špeka!...fuj!...salo s otvrdnute lešine!...otvrdnuto salo s lešine!...otvrdnuto salo s otvrdnute lešine!...pa na šire...to jesti!...bljak!...pa tko normalan to jede i još uživa u tome!...aaaaa!...i tako...sve dok nije počeo srat po mom otoku...kad je špek postao luksuzna roba...kad su oni koji su ga imali i jeli bili moguli, a oni koji su ga mogli kupiti vladari svemira, a oni koji su ti udijelili policu sa, više ne bljak, špekom postali gospodari tvog života...hoću reći da čovjek u životu, kada ga stisne, s vremenom ipak nauči jesti govna...no, to ne treba prakticirati niti previše niti predugo jer i od toga nastaju posljedice kao i od pretjeranog konzumiranja špeka, ali drugačije naravi...valja povremeno popustiti tavkvim porivima i potrebama, ali ne dozovliti da nam to formira krvnu sliku...dosta o koprofilingu i koprofagotima...

...nadovezak...znam da kasnim, mjereno po zemljanski, sa samoinformiranjem, ali mala beki rastura mozak!...đast gou grl!!!...d spejs iz jorz!... :D