..

u varoši svetiantečuvajmesvihzala što jesam sve vidijo u varoši božemesačuvaj kakih sve frajmantli imade kako se oblaču a sve po otom časopisu nečastivi im zavrtijo glavom ko što je meni onomad isto ko sa matildom meni zavrtijo ali bog dragi i župnik naš mi pomogo smirijo se i sada čekam kako krščeno skromno i čestito žensko čeljade crne kose rumena obraza bistra oka i hitra skoka da mi dodže da se oženimo i da budemo svima na slavui i diku da imademo dječce punu kuču a bogmeč neče ja jurca po varoši gleđit frajmantle pa da mi u kuču i u selo napst sotone unesene pa da živimo ko oti iz časopisa ko što živu boga zaboravili otrgli se od skuta matere crkve nit je ko pravo žensko nit je ko krščeno čeljade došo kuči sinoč kasno navečer došo i molijo se za izgubljene duše otih frajmatli a onda se sjetio prsi cujine zdenke ošla molitva skupa samnom u zahod nečastivi mi uzejo ruku i sam sasobom grješio božemioprosti kako mi je sada teško pri duši

se oprati nisam se pošteno opro petnajst dana a moram sutra u varoš iđemo ja i komšije iđemo kupiti njima kompijutere i u našega ha-te-koma uzeti svjetli kabal i vajreles pa če i oni doči ođe na oti blog i tražit seb ženu ko što i ja tražim pa kad jih nadžemo to če biti zabava a ne ko ti neki parti što je bijo ode pa niko ništa ufatijo nije

i meni sotona zavrtijo glavom kad sam se zaljubivo u oti nekrst matildu bogmeč ko cujina zdenka je bila a ota matilda nije samo mene gleđila več je su menom bila što je volila ono šta je meni preteglo od pokojnog dida ante pokoj mu vječni i mir duši na nebesima bogu fala samo ja to nisam vidijo sve do onoga dana kada smo uz rjeku ispod čučine trišnje zalijegali pa oto meni sve neka milina kroz prsi struji ljeto rjeka hlad matilda na mojima prsima junačkim i velim ja njoj matilda moja deder da se mi ženimo da tebi jurca bidne čovik pravi da izrodimo dicu i da ko pravi hrvati bidnemo na ponos našemu sele kraju i otoj našoj hrvatskoj da joj dadnemo puno hrvata i hrvatca zarumenijo se ja u obraz junački čeka jurca da matilda kaže da oče a oti se nekrst uspravijo i bogmeč se poče ko mutava smijat bog da joj dušu prosti veli meni ona smije se sve joj se prsi njojznine velke tresu veli meni oti nekrst di ču za te jurce sa takim seljakom ko što si ti ja ču se u varoš udat biti ko gospoja prava a ne tebi dicu rađat i krave musti smije se ona a men puče u prsma pobjego ja bježm kroz polja sve mi suza u očma a za menom još njojzina smija me pratlo i neka oporavijo se ja reko meni naš župnik nije ona jurce za te nekrst je to šta če ti taka i bogmeč je naš župnik imo pravo ko što uvjek ima pravo jerbo nije on za džabe župnik a oti nekrst matilda uteko u varoš i eno je nikaka gospoja mete tuđe kuče za korcu hljeba i proklinje sve svetce

sam novu antenu bogu fala i sada morem gledat programa i upali ja otu prokletinju od televizora i oto neke vjesti gledam ja glaso za naš adeze gledo kako ima više stolica u našem saboru od onih komunista jebo ih čača i sada oti kažu da če nam komunisti vladat našom ponosnom rvatskom a izgubili izbore a čača mi samo šutke puši škiju veli on meni jurce jope nam se neka vrimena vračaju di to ima pod kapom božijom da vlast imade oni koji je izgubijo i kaže meni još čača jurce vrime ti je žen se radi dicu napravi jih na diku i ponos našoj rvatskoj neka budnu krščena čeljad na ponos materi crkvi priča meni čača a na kolinu crna kapa uspomena od dida ante svitli na njojzi slovo naše ponosno

kako su se prije fatala ženska čeljad došli bi svi kod nekake babe u kuči kolko ženske čeljadi tolko i muškoga čeljadeta i ota bi baba utrnla svitla one na petrolj i onda bi se cfatali a baba bi nakon nekog vrimena jopet zažgala sviču i ko je na komu bijo za otu bi se moro i oženit i ko da im je išta falilo bogu fala skromno i čestito živili i djece irodili i sve jih krstilo u naše matere crikve a ne ko danas sve ženskinja napast sve činide kako oti časopis za njih piše i sve krivo i naopako učas nisu u braku više a čeljad im ko siročiči stoje zato mi u našemu selu znamo di nan je misto živi kako je bog napiso da živiš budi na diku čači i materi i našoj rvatskoj i materi crkvi jerbo ko tako živi navjek če ga bog čuvati od napasti i sotone

ja ko gore u naslovu a nisam tijo o tim pisat nego o tom kako smo svi sjeli kad se beton izlijo i zapalili mi vatru nekake kobasčetne naboli na ščapove otvorijo ja rakije jabukovače prošle godine je peko i oto priča počela veli meni cujo sve se smije veli meni jurice rđovino nijedna kolke si dveri napravijo a sve ti prazno reko ja da neče još dugo da ima pravo mjesto gdje se ženo ko lude hoče udat za vake ko ja ko ima kuču i ko je ko od stjene odvaljen i oto mjesto ja im pričo da je puno ženske čeljadi bogobojazne koja znade po odgoju naših starih di im je mjesto ko što i ja znam gdje mi je mjesto a to je da je uz taku jednu jaku, da je ima a prsi ne moraju bit ko u cujine zdenke mogu i manje bitno je samo da se oženimo na kučernu što sam je ziđo da uselimo i onda da nami dragi bog dadne a i ja ako bog da snage da se potrudim pa da nami kuča bude puna malih rvata i hrvatca na diku našoj hrvatskoj i da bude to krščena čeljad na diku našoj materi crkvi a jes sada i ja opet odo od onoga što sam htio pisat ja to pitaju komšije mene kojoj ti je to mjesto gdje ima takih koje sotona i oni časopis nije zaveo reko ja ima našo ja ma gdje si jurice rđovino jena našo kad je sve pod kaput sotonin ošlo reko ja to u momu kompijuteru čuj u kompijuteru pa de da vidimo reko haj baš da vidite i ošo ja u kuču donijo plapdop i spojio ja intrenet bez žice nije ko prije na talavon pa nikad slova da otiđu a mogo se da je bilo svjetlog kabala i vajrelesa i sedmero djece do sada imat i pokažem ja njima ovu iskru i nekake slike piše parti na njima a njima se usta objesila to je samo zdenkinu sisu vidlo i o njoj sanjalo ja i sad idemo ko bog da sljedeče dane do varoši hoče i oni da kupe laptop i u našega ha-te-koma da uzmu oti svjetli kabal i da imadnu vajreles jes mi suza došla na oko moje kad jih vidje sretne ko dasam jim amerike otkrijo i sad im ko vođa nekaki dojđem

šalovali mi danas a onda dotrla se mješalica pa sve betona izlilo bogu fala što nami danas sunca dade pa eto betona nalismo meni za ubuduču ogradu a jest če bit fina na slavu i ponos našemu selu još kad je u kamen obložim i na ulaz trobojnicu našu sa pravim našim grbom stavim bit če kuča na ponos cjelom kraju a ne samo selu a komšije prave skupli se svi da pomažu došo cujo a on ima onu ženu zdenku svako bi je ženijo al je cujo prvi upikiro samo nejima u njizi djece čamotinja im u kuči nije još dragi bog dao da jim se djeca izrode a pročulo se kaže mali od šišobrka da je gledo ljetos kroz njiov penđer kako je cujo na zdenki bijo znoji se cujo na sparini znoji se a zdenka upri cujo upri đabe je povazdan boga molit upri cujo kome češ bogatstvo ostavit a jes i ta zdenka komad žene najme svaki put meni krvca vrela u lice šine kad je vidim taku zdravu rumenu crnu i jaku a prsi a prsi take svjet ne vidje brez ikake priče brat bratu tu bi se moglo nadojit po varoške žgoljadi ja i kad sam več kod ote priče men svako u selu muškost vidi kažu da mi je i dida pokojni takoga imo samo njegov do kolina mu bijo a u me stao na po puta i sad viđe ja otu zdenku ko i svaki put krvca vrela iz lica ode dole ukočijo se ja vidi se a cujo se smije jurice rđovino jedna ka češ ti kaku ko što je moja zdenka a ja bi u zemlju propo od stida kazo nami bog ne poželi ženu bližnjeg svoga a da je meni glave metnit malo u zdenkine prsi a nikako vazda mi zdenkine prsi u glavi reko i župniku na ispovjedi a on meni da molim zdravomarije i očenaše i što više molim to kontam zdenkine prsi sve veče ko da jih očenaš koji molim puše meni za inat i pokupijo se ja ko ranjeno pašče ko fol odo ja pišat a tamo iza palete cigli izvadijo momčinu pa ono ostalo meni što sam igro kad sam bijo malo mlađi reko da se ne vidi svima na oči što je meni pretegilo od dida

jerbo oko kuče vazda ima posla a sjutra ako bog dragi da sunca čemo naliti ogradu a treba i kod joze našega prikolicu za traktor uzeti još da nam vinka skuha otu sarmu ko od neki dan pa da poslje rađe zapjevamo a sve na slavu i diku našega milostivog boga i matere nam crkve jerbo kada kuča zbudne gotova još malo več sada kazivahu da če ota bit najlipša u selu a neče ljepote prave bit bez žene i puno nam djece koje čemo izroditi ako bog da jurici slugi svome kaku ženu čestitu i poštenu a ne ko iz varoši neku frajmantlu pa da na slavu i diku naše nam hrvatske izrodimo puno hrvatća i hrvatca eto dragi moji bog s vami bijo i sviju vas blagoslovio pa i otu od dole što psuje i što me vrjeđa kanda jokj je se nečastivi pod kožu zavuko neka je milost boga prosvjetli na diku i ponos naše nam hrvatske

je bijo ode prije dvi i skoro i pola godina pa sam zaboravijo lozinku pa sam otvorijo ovaj jerbo nam je oti svjetli kabal došo u selo pa imademo sada brzo intrenet prije na oti talavon je lošo bilo nikako slova da iđu kako bog hoče brzo da iđu

došo sam da najdem kako fino žensko čeljade iz poštene i čestite kuče di se zna što je red kuče koja se drži skuta naše matere crkve i kad ja otu najdem da se mi fino oženimo svatove da napravimo kod me u selu da je pokažem čači i materi i babi manči da jin kažem eto mama i čača da se i oti ovi jurica vaš priženijo neka mu  je meni slava i na diku hrvatskom rodu i da vas obdarim unučadima ko što je mojih četrnajstoro brače i sestara vas obdarilo i ondak da kažete da mirni možete na oni svit kako vas je dragi bog blagoslovio čestitom djecom koja znadu di im je mjesto  a ne ko oti danas po gradu što iđu dlake na prsima briju i ko one ote frajmantle mjesto da nam hrvate i hrvatce da nam izrode one po tom mjestima svašta po sebi rade čupaju se i mažu jerbo tako piše o otom časopisu da se treba tako nositi i muža do pedesete  neimati sviju mi ja taku sotoninu dicu koja su zastranila sa učenja naše matere crkve ne bi pa da mi napast iz varoša u kuču unese več da imam finu ženu rumenu u licu kose da joj se sjaje ko najcrnji ugalj bistra oka i hitra skoka eto tako pa ako imade koja taka ode da se mi vidmo i ako bog da da se namah oženimo

kad sam ja bijo ode sve bilo puno žena ma kojoj bi slovo poslo a jes mi odma slala romane da bi se ona za me udala ma ja a to meni bilo nekako prebrzo a vidiš ti sada moj kume evo bacijo ja rječ dvi na ovu kolaju i na onu šta ima neko stranjsko ime ko te-kom pa ništa morti su odje djevojke danas drugojačeg odgoja a šta ja znam vidim ja vremena su se promjenila a samo ja i dlake mi na prsima ostale iste

jebo ga ja bijo ovdje ja prije dvije i dodano skoro pola godine, ah što sam se sve izaljubljivo ovdje po blogu da je to čudo jedno oto bilo kavih se mi je sve udavača nudlo, ko licitarksa srca na proštenju u donjem đurđevcu kod apatina, a prije sam ti rajo moja bijo pro_patria a jebaji ga zaboravijo ja lozinku al nisam zaboravijo ja trgnit lozu to je najvažnije, malo se spičko pa me zato nije bilo ovdje, a jes mi bilo fino odje ko onomad kad sam sa matildom sjedio ispod hrasta, a piva s ehladila u rjeci, ja razdrljene košulje a dlake na prsima se sjaje sječam se nije bilo tako davno kada mi je baba pokoj joj duši pazijo je sveti petar ne onaj u šumi trljala tavu na kojoj se maščetine skorillo što nije mogla žica iz šandrovca to su vala moja prsa ostrugala, e jesam momčina ha, ma jebaji tu priču, bilo mi pravo fino odje njih sto sisa me htjelo ženit pa eto ko me je prepozno neka se javi ja sam onaj stari, haj sada odo ja gledat ima li ikoja odje ono po mom ćejfu pa da se malo zaljubim, a jel tako