Ja i On

izvini sto se i sad sjetila sam se tebe,kroz srce mi prostruja nešto vrelo,izvini što ču uvijek misliti na tebei kad ti nebudeš to htio.....

Kad se osjetis podjeljen izmedju jave i snai kad te ruka bola povuce do samoga dna...Zaviri kroz prozor srca, tamo cu biti ja...Moj osmjeh sacuvan negdje u kutku tvog sjecanja...Kada ti posljednja njeznost odluta s dlanova...Kad shvatis neizvjesnost svih svojih planova,poslusaj muziku jutra,al ne misli puno na nas,poslusaj jecaje vjetra...na tren ces cuti moj glas.Kada ti slane kapi kise skliznu niz obraze...Kad samom priznas sve svoje poraze...Kad te samoca slomi i tuga ti u dusu kroci,pogledaj u ogledalo sudbine i vidjet ces moje oci.Kad shvatis da je za sve daljine svijeta potreban jedan korak...Kad ti se zivot ucini bezvrijedan i gorak...Skloni paucinu zaborava sa naseg neba u snu,zatvori oci, zaustavi vrijeme...vidjet ces, BICU TU.

Trebalo bi ubijati proslost sa svakim danom sto se ugasi. Izbrisati je da ne boli. Lakse bi se podnosio dan sto traje, ne bi se mjerio onim sto vise ne postoji...

Nemoj boze nemoj ne nocu zimu tjerat na mene, jer odavno placen je i moj i njen grijeh. Sve je mozda moglo bit i drugacije, kad bi covjek mogo hej jos jednom rodit se. Lutati, traziti, moze se i umrijeti Voljeti, voljeti, ne moze se prestati

Odlutaš ponekad i sanjam sam.Priznajem, ne ide, ali pokušavam.I uvek dođe d-moll.Spusti se k'o lopov po žicama,ruke mi napuni tvojim sitnicamai teško prođe sve to.Jedan d-moll me dobije kako odeš ti. U sobi je.Glupi d-moll uvek sazna kad je to.Uhvati me čvrsto i ne popušta.Lud je za tišinom, to ne propušta.Vodi me u svoj plavičasti dom.Jedan d-moll me razvali,neki bi to prosto tugom nazvali.Nije to, šta je tuga za d-moll?Ponekad te nema i sasvim samizmišljam način da malo smuvam dan,ali je lukav d-moll.Pusti da se svetla svud priguše,sačeka poslednje zvezde namiguše- vuče mi rukav: "Idemo!"Plaši me on, gde si ti? Hiljadu se stvari moglo desiti...Glupi d-moll, za kim tuguje svu noć.Uzme me u svoju tamnu kočiju.Nebo primi boju tvojih očiju.Znam taj put, to je prečica za bol.Jedan d-moll me razvali,neki bi to prosto tugom nazvali.Nije to, šta je tuga za d-moll?Ostala je knjiga sa par nepročitanih stranai neke stvarčice od herendi porcelana.I jedan pulover u kom si bila...I ostala je ploča "Best of Ru Cooder"i fina mala plava kutijica za puderi ja sam te ostao željan,dok me budemoja mila...

...ko što obala.....ljubi vode Dunava......ljubi vode Dunava....-tako tebe roxy....ljubim ja......zarobili me tvoji virovi.....nježni dotaki....šum tvojih valova......kojima plovim ja......ko što obala.....ko što obala.....roxy....pusa:)..

niti neznaš, koliko mi nedostaješ....

ona vuče moje niti...ona čini moje sne...dok ja listam stare novine, ona bježi od dosade...
tak nekak ide, ne?
ovu pjesmu sam daaavno dobila od jednog iskričara..a baš mi se danas pjeva...zašto sam opet tu?