ŽIVOT JEDNOG STVORENJA

sve je lako...
guraš me
guram te
iza nas prazno je
ispred nas se duge nižu
a tvoje ruke mene držu

tako sam ja samu sebe savladala neki dan..
najprije sam se puknula glavom u štok..
i to par puta..
potom sam si zabila mrkvu u uho..
i zalila ju kipućom vodom i krušnim mrvicama..
te sve.. zalila accetom balsamicom..
onda sam pustila susjeda da to poliže..
u to je naišla kuma Mica i vrisnula od užasa..
jer je mislila da mi ga susjed stavlja u uho..
i sve odjurila ispričati mojoj baki i dedi..
i sada se savladavam da joj ne odem razbiti zube..
toliko o mom samosavladavanju
a sad bi mogli založit malo breskvica..

..sad bi mogli poći založit malo breskvica... a potom poć leć.. kaj ne?

jedva čekam ljeto.. da tijela bolje klize..

jedna je mala
bijela glava
među suhim granjem
i polegnutom travom
izdigla svoja
zelena ramena
pod zelenom kapicom
bijela glava drijema
na glavi joj nije žaba
djeco to je...

khmmmm

a vidim..
da se pak ovdje niš ne mijenja..
baš dobro..
jel to neko primirje ili mi se sam čini..
nego..
ima li štogod za popit?

ustavt se ne mogu
dok god sam na blogu
mene srce vođe vuče
jerbo tu sam ka kod kuće
 
čim je crijeva u blatu bilo..
tu se nije ništa krilo..
već se svinja debela..
na remu popela..
na dva klina visi..
obnuto neg na krmačinoj sisi..
 
(a za sve gore navedeno.. je poslužilo vrelo inspiracija.. veleuvaženoga nadzornika bloga.. skoro napisah.. gospodara bloga..) valja vako?

prvi je red
preprženih lješnjaka i badema
 
drugi je red
marcipana, ne preslatkog
 
treći je red
tanak, delikatan
mekan pod jezikom
takneš li nepce njime
pretvara se u pjenicu
gorkoga okusa
tanki, tanki, prhki sloj
tamne, gorke čokolade..
 
baš tako si mi sladak.

trkelj... bluć..

   Jutros zorom ranom, probudilo me pištenje, alarm, gori, zovi vatrogasce! No, ja nemama protupožarni alarm, dakle bit će da je telefon, da, ne, možda, da, nema na čemu. Po završetku razgovora zasvrbjelo me uho tako jako, desno. Gurnuh prst duboko, lijeve ruke srednjak. Svrbi još gore. Uključih opciju e, uguraš mali prst, no ni on nije mogao doprjeti do centra svrbeži. Otpih gutljaj kave, promislih kako riješiti neugodan problem. Svrbi. Ustajem. Uzimam cigarete, palim. Svrbi. Širi se po vratu, ulazi na vrh glave. Proždrijet će me nadiruća unutrašnja svrbež. Dane ću provesti u unutrašnjem češkanju ušiju i gleve. Baka mi je rekla, kad te svrbi počeši. A kako kad ne mogu doprijeti, a mam mi je rekla kud letiš kao muha bez glave, možda je ovo fantomska bol. Ako nemam glavu, ne može me niti svrbiti. Problem.

se po vatri poznaje.. cigareta je među prstima... kavica kraj mene... hm.. muzikica...
http://www.youtube.com/watch?v=ws6ybVK0oi4&feature=related
..valja?
obje kaminke naložene... palačinke... za dorućak... a sve tiho... :)

ako ti nije.. "u".. promišljam..  je "vani"... i kada je vani u stvari je u nečemu.. dakle in ..je.. a kak onda ak nije in.. je ipak in... ako gledamo iz druge perspektive... ček... dakle i kad je out.. opet je in... hm... crc...

...pozdraviti dva veleuvažena gospodina koji su od nedavno članovi ovih bespuća.. ha ha ha... napustite svu nadu vi koji ste ovdje ušli.. tragajući za onime... čime.. o čemu ja to pričam.. nego pusice dragi dečeci... znam da ne bute odolili pikuti na moj brljog... soooooooooooooooo... velkam! a sad odo.. pa pa...

bitno je.. ne pasti.. s litice dok si na paši.. zato se treba dobro opasati opasačem.. možda onim s nekom opasnom kopčom što ulijeva strah u kosti.. /vizualiziraj/ tj. kako uliti strah u kosti.. ima li posebna lijevalica za to.. ili se to radi ljevicom...