thermonuclear sweat

danas mi se slušaju same neke tužbaljke i bluz. svirepe laganjače. serijoze. patosice.
odravnotežuju me i gode statusu. samosažaljevajuč laskaju senzibilitetu.
toliko za sada. pripicoknula nebudem. ništa.
spremi. odustani.

mene kad me neko oče
kreiiirati
ja se nipošto nedam desatabiliziirati
hitno se o,  moram
destruiiirati.
 
i nikada im ne odzdravljam
kad mi kažu
ljeto je, dođi
ja obično prođem krajem koncem
 
zatvorenih vrata.
 
http://www.youtube.com/watch?v=kf8TM4CIk5g
 

šljakaju i žuč i limfa također
ukrvavo dočim šuti
neam zraka
http://www.youtube.com/watch?v=UXF67YFMroo

sončece sija, škrto.
kroza škare i bijele oblake.
i dok iv sen loren
i povremeno, valentino
slamaju srce moje majke
ja se priupitah
da li je sanader otišao da bi potaknuo suradnju između HDZ-a i SDP-a.
na zapadu.
http://www.youtube.com/watch?v=GnP8-xofiz8&feature=related
 

ja ga jednostavno obožavam. nemrem se skinut s njega. totalno sam tranu. neznam kak ga nisam več prije primjetila. taj genij. misla sam da je dosadan, bezvezan i glup. usporen, polutalentiran i pun stereotipa. a kad tamo...sama ljubav, sreča, radost i veselje. i cviječe.
http://www.youtube.com/watch?v=PyuqNXVAj_I

RODOMAGNETIKS
no videoz faund for vilbur harden
 
http://www.youtube.com/watch?v=KzzD09DnvZ0&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=Wrp94IU3quI
http://www.youtube.com/watch?v=gIkT3CyT5Dk

trisedamsadva.
malo me stra. nisu vald pljučica. priznam čak i praseči grip, ko ga jebe. al pljučica. e nečete. to nedam.
http://www.youtube.com/watch?v=SXdJpywxPH4
mah. nebrini dotore. sreča radost i veselje.  
 

i kaj dela siroma satan panonski? u nedelnom đutarnjem uz tomislav ivičiča i stapa z vor ekipu: kasandra. ta je navodno na bluzu. zakaj da ne. ništa nije nevjerojatno. niti jedna riječ. abstraktio ab infinitum.
i zato,  dok svire mi  bocovci. a slijede ih flamingosi i slični prepletaji.
ponavljam.
čita mi se uz žaruljicu od dvajspet sviječa.
i jednog dalibora.
od sto.
ukupno.
 
so let mi si jo pseto.
http://www.youtube.com/watch?v=lyYBEc95dIU
ajl šo ju majn
 
 
 
 

piše mi u horkaču. tjednom, fala bogu. nije godišnji. da nek svedem svoje dnevne maštarije i snoviđenja u..., citiram, realne okvire. Realne Okvire!?? mrš u pičku materinu. to mi je ko onaj vic kad je učiteljica rekla ivici, ivice digni levu nogu. a sad digni desnu. a na kom ču kurcu onda stajat?!
http://www.youtube.com/user/enolagej#p/f/0/73sKNUa4M-E
 

neznam dal sam to več zanalizirala. al neki sam dan malo popizdila na frenda vinka. rekel mi je da bi se trebala malo korigirati.
KORI GIRATI?! va bene. kao afektirana sam. i još nekaj mi je rekel kaj ga nisam skužila jer je dugo sral pa se zgubil.
al afektirana? moa? aj daj primer?
čkomil je. kak da ti dam primer afektacije?
pa jebote, to mi još niko nije rekel. da sam afektirana, a svašt sam čula. i daj bog da sam afektirana. a nisam. kaj si mislil možda da sam blazirana, ne kužim? il da se furam na ono, cvijetak koji samo što se nije otvorijo? to mi je najgore.
ne, ne, makaki.
nego kaj? kaj? kak misliš, afektirana? i zakaj bi se trebala korigirati?
jer da mi To, odgovoril je, (nenazivljivo, kažem ja). kakti Ne paše. liku Mome.
ma nemoj si !!
reko, NEČU! ne seri. da se NEBI! korigirala. zašto?
ostatak večeri protekao je mirno. za dva dana poslal je esemes isprike i pismo namjere.
malko dockan prikane. jer ja sam več učinila jedan ozbiljan razgovor sa onim pederom zvanim ego. i mogu reč da on opče nije takav peder kak vele. poručil mi je da mu baš to paše kaj su mi govorili. MU govorili!  baš mu je zgodno. cukreni je taj egek. morala bum mu nadjenuti ime. mislim da bu se zval dalibor. 
dalibor, da. duhovni napredak vidim u činjenici da ga nebum pisala velkim slovom. odo ja slušat kris ajzaka. dalibor nek sluša kaj oče.
http://www.youtube.com/watch?v=EWf7cT8CTDI

ja ne kužim ljude koji idu na zajedničke večere, susrete i druženja uz večeravanja i objedovanja opče. i uopče možemo li jesti i razgovarati istovremeno, pitam se. i divim im se istovremeno. tim ljudima. kako prepoznaju trenutak kad bu ih neko nešt pital, a da baš taj čas nemaju punu gubicu. moja je gubica obično puna. i tak skroz. žvačeš i sada buš još mljeo. ja to nemrem. ja se tomu divim. ljudima koji jedu u društvu. kako znaju kad je pauza između zalogaja i konverzacije. a neznam nit koje su teme prigodno popularne. evo. očito je da to neznam jer kad bih znala nebi nikad u istoj zavisnoj rečenici povezala pauzu u žderanju s pauzom u konverzaciji. jedno bi trebalo isključit drugo. ne, ja to ne kužim. nisam gastrokonverzacijski koordinirana. i ne kužim zakaj mi ide KURZIVOM.

nekoč davno, još dok su bili u modi oni crnci s trajnim ondulacijama, onim sitno ricastim, u vet luku, kak je i naš toni nekoč fural. e tada. neki ta doba nazivaju, osamdesete. isto ko što gradsko blato nazivaju -asfaltom. kako seljački. ja se nikad nisam furala na osamdesete. e pa neču bogme ni sad.
počet.
al uglavnom, nekoč daavno, davno. življaše neki čovo. ništa posebno. svat obični. knjigovođa, činovnik, učitelj. i on. taj svat. imaše jednu pepeljaru. isto običnu. nikakva kristalna preseravanja, nikakva likum poklon- galerijska nit primjenjeno umjetnička. čak nit brušeno staklo. ne. obična pepeljara. za dvije cigarete i dim.
nije ju, međutim, on, taj čovo. nikad koristio. servirao ju je , štosa radi, u spavačoj sobi, na malom nahtkastlu, ponad žučkastog tabletiča. uz uzglavlje. nočna lampa, čaša mekane vode i dvije knjige. jedna naučno popularna studija i jedna lijepa kniževnost. najvjerojatnije ruski klasik. ak se u ruske klasike računa i gorki. ako.   
i tako naš junak fino lijegaše svaku večer u svoj krevetac drvenog okvira i mekanih opruga. žmirkava žaruljica od 50 sviječa i jednog dalibora. ruke bi polagano polagao uz tijelo, ponad debelog popluna. isto bijelog s jednim tamno crvenim rombom. u sredini. ne zna se kad je zadnji put korišten faks helizim. no čuo se topao miris dovoljnosti. 
ništa, niti sviječe, nit pepeljaru, niti knjige, nije dodirivao. lažao je mirno i ugađao očnim jabučicama. adamova je dočim, načinila dva, tri kruga. gore-dole. i još jednom gore. sve dok nije usnuo. 
a za to vrijeme. i uto. crnci su, sa sitno ricastim, vet luk frizurama. šetali gradom. spektar, neon i petarde.
http://www.youtube.com/watch?v=jXndxdC95B8
 
 
 
 
 
 

neznam zakaj su mi na tjubu rekomendirali klapu sinj. blink blink. ne žimku. klapa sinj. kaže meni moja mama: nisu važni predmeti, nego glazba koju svjetlost izvodi na njima. svjetlost izvodi na njima.  
inače, danas sam čitala neki svoj prastari dijarijo. prije stotinu godina ovako sam to zapisala doslovno jer citiram: meni fali pimpek mali, meni fali pokret, pjesma, pimpek, pokret! ljudi ej ljudi! završen citat. ovdje primječujem zakonitost, vremenski slijed, red i neumoljivost u božanskom ponavljanju. meni je danas dan danas, danas dan meni su svi dani.. 
i dalje: u jednom gradu živjaše neki čovjek imenom nepoznat. prezimenom i djelom također. pojava, međutim nebijaše beznačajna. međutim. 
danas bih to rekla ovak. u jednom selu živi, i fala bogu, jedan čovac. mužki. on je židov.
e da nebi.
http://www.youtube.com/watch?v=bqz3lgnroVc

ima dana kad me sve feseli. od fotosa krunoslava kiče slabinca (jutarnji list, križaljka) do novogodišnje u last pejđ maniri čestitke knjaza i bake slavice. jer odma se setim radovana i njegova enološka kutka. majstor radovan. a kičo zato kaj se setim svog starog kad ga jednom, kiću, jer nam je neki kakti, od čeg me čak ni nije sram, kurčevi prijatelj od suseda tatinog buraza, stari nije pustil u stan. pa je audijencija bila na vratima, donesel je neke fotke, siroma. ja sam prisluškivala spiku iz kuhinje, bez daha, da se slučajno ne čuje da je još neko doma. čulo se onak, ništa, al čutilo se da je čovek došel iz osjeka, long vej hom from zgb i da bi ušel rajše neg boga videl. al nije. van glas aj kićo. da. 
iako navodno da opče nema stakleno oko. neg da mu je to još od jedne divne crne žene. ona ga ostavila pa se jako patil i buljil je čitavo vreme samo u jednu točku. pa mu je tak ostalo.

jel smijem spovat boga? a? malo me frka. mislim, inače ga uredno spujem, spontano samuse i sve. al sad mi bed. a htjedoh reč i ospovat ovako. isus te jebo. usklika. isusbog. uskliketri. jerbo kad ja. zarez. stanem čitat svoje, neznam kak bi to nazvala. uradke. uratke, retkeredke, neuretke. a osobito verse. pa boktemazo. i jebo. upitnik. bože mili ako ti jesi. mene sram. malo je reč.
Ja sam. ubodnik a nekmoli tritočkice... zarez. lako aleksandru. on umesto kurca ima dušu crnca. i Ja sam pomalo i napola u tom vlaku. napola velim, jer iako. nagutala sam se preseždritodrona, doktor meni ne kaže, eto, sasumi,  vidiš kako lepo napreduješ. ne. Ja nemam doktora. točka.
jebale vas više vaše (vasviševaše) nočne more. rekao sam dosta. aha. dobro čizvu, al rekla-o-reko sam kurac! a ne dosta. povlaka! deš! točka-zapeta!
mršupičkumaterinu (skužajte). idel zarez? kaj tu ide? osim točke. točku nedam. neču. netju.
očekujel se linkos? o dA. evo ga, id-že: u prepoznatljivome
http://www.youtube.com/watch?v=6kMfj8xqEeA
naslovljenome stilu. mene ionak nema. ja razgovaram
z morem.