thermonuclear sweat

duboko se nadam ijako! maj fir iz grejt, da nebum provela, ovaj krasan rani prijepodnevak, na veblogu. gospode usliši me.(sam nemoj na moju štetu, mi se razumijemo).  
i kaj sad da delam? da idem na sajt s ptičicama? išla. da kopam nos? iskopala. da pizdim? odpizdila. da čubim? več jesam.
http://www.youtube.com/watch?v=6m2lfk4Bm34 

jučer mi se učinilo da si je franjo lasič sinijor naredil novu klavijaturu . nekak su mi bili kajaznam, preveč sjajnobijeli. koda si je denul tanjur u tintaru. ijako, nije se skrozirala ona plastika poslovično uobičajena za kastanjete. no to je možda i optička varka maloga ekrana. i možda bi se bolje kužilo da je nastupal na silber skrinu.
al kaj to mene brige. nije moj problem. i boli mene kurac za bilobrk iliju. ja idem na sonija.
 

rekao je jednom jedan, tadamisečinilo, jako pametan čovjek.
zaboravila sam kaj je reko iza tri točke, al ovaj mi je početak o koristi od brzine ionako bio dovoljno žestok i sasma jasan. pa tako i ja danas. malo sam u sebesamožalujuč kukumenepomagaj fazi. al ne opirem se tekučemu stanju. pače, paše mi. prihvačanje. ne kažem da je to pritom rekao i čovjek iz naslova ovog mog današnjeg objavljanja i sad bi tu trebalo još reči ali eto i tri točke.
i kad bolje razmislim...
spora sam, ali bit če da je to samo mentalno, jer kad odem na gimnastiku, svi  pokreti koje činim čine mi se neurotičnima, bez gracilnosti, kada idemo recimo s glavom ljevo desno, ili rukama gore dole, osečam se ko da psujem i neverbalno u tjerammuhe maniri, tjeram zapravo sve dođavola ili pak klimam ko pas-klimavac na zadnjem, u skaj tapecirungu, sjedala vartburga s početka sedamdesetih.
jesmo li ovo več slušali?
http://www.youtube.com/watch?v=4kKUQxiLIIw&feature=related
 

zapravo mi je išla na kurac. i to jako.
ček, kak je ono rekla. mo-raš. vi-še. raditi na sebi. uskličnik.
a ja. u sebi. mislim se i glasam. zovom gladnog češljugara. u opasnosti.
tzzzeee-k k..k..ka ka kk ...!!!
kru..riiiii...pppp..ccrk..rtaaa.... J !!
piiiiikili
puk..ta! Kh.
kk .. hrkna plutap...prč.. ttt..
t..kača.. pc ts ts
riiiii!!!
pksna.
 

dva sam fenomena zamijetila u ljudi. oba začudna.
prvi su škvadra kaj svoje starce zovu imenom. ono kad vele, "milane, posudiš mi ključeve od auta!". il: " jasna je danas totalno zabrijala". 
e.
a drugi su mi oni kaj sami sebe oslovljavaju sa boris, robert il andrea. a ustvari su dalibor il davorka.
obje kategorije su mi jasne. ono, psihoanalitički. al ovi drugi su mi...e.....!!!!!
znatel li ekipu
i ako da. zašto?
 

prvo je bil vald neki dokumentarac od ričard plemenitog atembroa, atemburga il kak se več zove. u nadsinhronizaciji miljenka kokota. pa su me neko vreme furale ptice. rajski udvarači, skupljači zrnevlja, impersonatori trbhuzborci, gizdavci, ženke i graditelji. imala sam i neku fazu golubova. onda me to malo pustilo.
a jučer opet. doprli su mi neki glasi o dvije velke inicijative u erha. projekt potrage za tankokljunim pozviždačem i osnivanje udruge promatrača populacije orla štekavca u vukovarsko-srijemskoj županiji.
i tak. dođem ja na link. dobar dan. dobar dan. vi ste taj i taj. reko ja sam taj i taj.
šalunastranu, dođem ja na link. veli ovak.
kaj se glasanja tiče, evo kaj primjerice kažu o češljugaru (osim kaj je navodno specijalist za sjemenke čička, makajgod to značilo). kaže :
Zov karakteristično oštro i visoko "tickeLIT"; iz većih jata se također čuju strugajući glasovi kao zovovi bregunice čađavice. Pjesma sliči i zelendurovoj i čižkovoj, prepoznaje se po umiješanim glasanjima, kao i mjaukajućim zvukovima, te struganju sličnom bregunici čađavici.
ili o golubu grivnjašu:
Prigušeno, blago promuklo gukanje koje se sastoji od pet silabika, s naglaskom na prvom, "DOOOH-doo doo-doo, du"; zadnji silabik je kratak i naglo kratko odrezan; nizovi tonova se ponavljaju 3 do 5 puta bez pauze, tako da krajnji, kratki silabik izgleda kao da pripada i otvara slijedeću fraz
sova:
Svadbeni zov je poznato "HOOOOOH..(4 sec stanka)..hohoohoohooHOOoo-oo-oo" (zadnja nota drhtava), s tonom gramofona. Ženkina verzija je promukla, isprekidana, ali također odgovara s mačjim "kiuWEET". Drhtavi ćurlici ("mjehuričasti zov") se čuju od mužjaka, uglavnom u sezoni parenja. Znak za opasnost brzo, ljutito "kuWEET kuWEET". Molba za hranu promuklo "psEE-ep".
ovo mislim da ni branimir pofuk nemre isfurat. tako precizno. a da ne govorim kolko se divim poznavateljima nemuštog jezika. time da je riječi "nemušti". iz ove sintagme, u mojem riječniku. mjesto u svečanoj loži.
pa poslušajmo ih zajedno. na slijedečem linku. šumska sova. rubrika glasanje-pjev:
http://www.ptice.net/modules.php?op=modload&name=Ptice_hr&file=index

meni je danas nekako jako simpatično. dan mi je ovaj jako simpatičan. objašnjenje: buduči sam na viskrici več gotovo stogodina aonda to i tim više kaj se možda znade a možda i ne jer bijah pod raznijem nikovima no sad svejedno dal ko zna il ne ja ponavljam opetujem za one koji neznaju:
sassssumi voli kad se mjenja vura.
sassumi(!!), dozvolite (li mi) da si persiram i obratim samoj se sebi, ovoj altertiški mi, u trečem jednine, košto čini đorđ, omiljeni ijako danas več pinkičicu aj nou ič end evri lajn baj hart, al još uvijek junak. sasumi elem, voli di dej of diz san dej.
ijako, kaj to nije prije bila posljednja nadelja u jedanajstom?
i još nešto. baš sam danas rano još izjutra zamolila gosn žubota da mi sve budne lahko.
i bi tako.
http://www.youtube.com/watch?v=aoNFrWnejXE
 
 

jučer smo imali sastanak kučanskog savjeta. išel je muž. posvađali smo se prije i posle. i prije tri dana još. kad mi je najavil da bu bil. i da bi se moralo iči. jer da buju o krovopokrivaču. reko buš išel ti.
susedi su zvonili na vrata več oko pet do osam. otvoril im je vrata. muž. i rekel nervozno. znam, imam sat.
otišel je. a kad se tilvra. večerali smo. za desert su bile svakom dve fereroroše čokse. njemu iz frižidera. moje na sobnoj.
kasnije smo gledali teve. bil je vili nelzon, vinton marsalis i neki frajer na usnjaku kaj zgleda ko kerum.
reko, koji pušma taj torent. kolko sam toga daunlodala. misla sam da sam več sve kaj si želim, kaj sam si želila, kaj oču, kaj ču i kaj neču. da imam. a onda mi je vili dal po njonji.
http://www.youtube.com/watch?v=NO7pUtMZvhQ

ajme. čeka se štefan. Štefan!!!! čeka se.
dal bu došel Štefan? bu se reklo
došel je Štefan? aaajme majko. madr meri of đizs. en đozef. of gad.
 
 
evo ga. došel je. :-)))
Štefan.

vidla sam ju danas
s onim ogromnim gigantskim crnim pudlom
šišanim na francuski.
ono, bomba na repu
i namjesto cipelicami. mahnule smo si.
furala je tradicionalne japanske
potplate na braun petardama.
fantastično.
http://www.youtube.com/watch?v=fFcHdernktI

sinoč mi je baš išel na jetra. jebao te nihil.  kukumavčenje i jao mene pomagaj ispadoše mi creva, furka. par put sam mu rekla da nek mu kaže da odjebe. nije me skužil. i nije se dal. a ne. ne bum ja puščal svoje bedove. jok. pre dragocjeni su. čvrst su oslonac. i ah kako je život tužan.
onda se je zmislil da je u kakti bedu zbog te i te. al so veri neuvjerljiv mi je bil. drukčije mi se čuti ljubavnički bed. a ovo jučer, reko, to se eventualno zove veltšmertz. buka u glavi. ako baš tolko, brrkata! inzistiraš na svojoj nerazbucljivosti. i nihilu. 
reko, daj mu kaži da odjebe.
makaki. ne čuje me. nemre. neče. i ah kako je život težak. došlo mi da ga ščuškam.
je pa da. upravo to mi je bil dokaz.
najme, pozor. život je težak! ne tužan. veltzšmerc, neljubavni ergo vulgaris. težak-tužan. ratio vs emotikus. reko, kaj te sram običnoga najobičnijega šita e da bi se moral zmišljavat emotivnoj kauzaliji. pa zna se, tak i tak, drekec dismr, al je bormeč toplo. dubokim uzdahom.
a tak sam se veselila, kaj bumo se konačno malo vidli i družili.
al glavno da se je preseraval u novom haris tvid sakaču iz škotske i u lohanim lak šuzama. iz beča. koje su, bout, leva i desna, fantastične, nuzgred budi rečeno. time, da na sakač sam riknula, ajde de. ijako makar, premdak. moje su žuze ivn mor bjutiful.  
dobro, priznam. i mene nekad sram da sam u bedu, a da neznam zakaj.  
no sad. kajetuje. jučer je bilo jučer, a danas, surbotica je. moj dan. šetnja prama konzumu. oblakčno vreme, moj domek, halubka, kometikvatromila bači glasba, subotnji jutarnji, pohani šargos & krumpir salata.
 
 
 

e dobro ti se čini. ide pjesmica. svaki put je tak. najprvo su mene a onda su tebe. najprije proza a onda pjesmica.
u plozi.
e. znate li onu o ljudima kaj imaju i ime i prezime da se nezna kaj je kaj. ivič pašalič, perica gjuro, slavko slavica, novak novak. baš su mi sad neki najbezbezniji pali na pamet, ak se ista tako može zvat i znam da ih ima još, ima jih joooš, al sad svejedno.
http://www.youtube.com/watch?v=t5fOvcta3Ws

isuse!kaj sam ja sanjala! sanjala sam, evo,slušaj samo.
maločas, nočas. jednog mlađahnika, al bojim se, ne i izglednika. zove se saša. pozval me na pljugu u japankama. koju sam ja bajdvej, debelguzu u debelom papiru, nespretno zgužvano zrolala. 
pozor me: Ja, Nespretno.
a sad slušam vrkin klas hiro. i nemrem vjerovat da to je džon. nekak glas mu je, da ne kažem. metalan.
a onda sam sanjala. da sam konačno primila nul nul dva nul šest esemes. al bilo je sranje. je bilo. olrajt oukej ju vin.  brezvezna poruka. spitfajer il tak nekaj. silvestar stalon. roki. rambo.
il neki slični junak. slučajni.
http://www.youtube.com/watch?v=njG7p6CSbCU&feature=PlayList&p=5015051A4914D310&playnext=1&playnext_from=PL&index=43
http://www.youtube.com/watch?v=SLxrrE6wC5I&feature=related 

goribor kaže.
živim u stanu
ali sam na ulici.
ja kažem.
volim kad sam sama
ali sam društvena.
iskrički rečeno. 
volim pripremat velke gozbe
ali sam na blogu.
 
ijeaš 
ali jeah.
 
i još trivijalno.
nove šuze ali broj manje.
španjolske nečizmake ali skoro.
sa ali bez papira.
 
 
 

mogu reč da skoro sve kaj je danas, je počelo od njih. neka moja osečanja i prekoosečanja. od šuzi. i od jednog jutarnjeg koji sam, prekojučerašnji, al od prošlog tjedna, čituckala puna tri i pol dana u nekim kofibrejkovima. all to više napominjem ko stanje. ne mislim na jutarnji informativno.
onda sam se setila mije oremovič. kad glocka onu koščobu i ispričava se kaj ždere. jer da je unutra mozak, i da to je jako zdravo. tu unutra je mozak.
pa si mislim. mozak. kak je to sve čudno i neobično. ((a poradi lakšeg snalaženja putniku mi namjerniku, napominjem: da sam i po toleu ekhhardtheu derala. došla sam do treče stranice, uradka mu: "motj sadashnjega trenutka tog" (ovo intoniram, ez južual, ironijom, jer ne vjerujem u njuejđofski selfhelp ličrčr)).
no tole mi, moram priznat, nekak ide. umiruje me i uspavljuje. bar mi je to činil u  hotelskoj sobi.
elem, muozak! kak je to čudno i neobično. i kak se taj dela pametan i glup istovremeno. kada mu treba. naprimer: baš sam jako sretna bila prije nekoliko trenutaka. a onda sam se setila kak sam bila smeče nekidan jerbo nisam kupila frendu žetanke brez filtera koje je naručil i molil me da mu ih kupim. jer kao nisam imala vremena, love i nije bilo nikakvog tabako šopa gde su primali ameriken itd.
ispričavam se kakti, kaj mu nisam kupila žetanke bez filtera. a pritom me peče savjest kaj sebi sam kupila šuze! i to fantastične.
i onda si opet mislim ovak. čekaj. pa Žobo me voli. uslišil mi je molidbu da se sretno, živa, zdrava i u jednom komadu vratim sa jednoga dalekoga puta, avijonom.
i kak sad. Božo me voli. a ja samu sebe manje.
kak to može biti?
 
jesam li blizu?
i ako jesam. čemu. ilpak komu?
http://www.youtube.com/watch?v=dh3bleXWaCk&feature=related
idemo standardno: