thermonuclear sweat

kučica od kekasa
i mali cvjetni angažman
u sredini

to je moj današnji status.

nočas sam sanjala lude snove. ludo mladelačke, kak bi rekla moja stara. sve. sanjala sam da smo bili u autu. muž i ja. na zadnjem sedištu. i onda je došel on. sav u sporijatičnim ljuspicama. i sa crvenim kapilarama u očima, kleknuo je i pitao me nekaj. i onda sam sanjala da se ljubimo. a potom sam sanjala i penetraciju, moličuljepo oprostite. na ovoj isporuci.
ono kaj mi je bilo fenomenalno u celom snu jest. osečaj tužnog sažaljenja. i eros tog osečaja. eros sažaljnja prema crvenim očima.
a ujutro sam se setila svoje lutke iz djetinjstva. lutka zapravo. petar pan se zval. i obično sam ga bacala u vatru ak nije bil dobar, ak nije htel jest il nekaj. a to u vatru, je bilo ispod kreveta. osečaj je bil fantastičan. bilo mi ga je jako jako žal, al to me je nekak i palilo. istovremeno.
hm.
čini se da je sve jasno.

Link

"nikada ne jedem hranu bez duše!"
reče izvjesnik, marin rendič, u nedeljnom jutarnjem.
i osta živ, zdrav i duševan te odleprša na vazdalahkim nožicama u kulinarsku povijest.
hrana bez duše?
nije mi sasma jasno kaj je htjel reč. taj zasigurno novovalni ali kuhar.
u svojoj gastroenterološkoj spoznaji.
da postoji hrana sa i bez duše. ergo da hrana imade dušu?
da nikada ne jede bez duše koja je
organ probave
ili pak da dušu servira, kao prilog hrani. ko salatu il krumpir.
pa ju jede.
nožem i vilicom. i pristojnim ubrusom se servira
oko vrata.
Link

čini mi se da bih, namjesto poslovično tradicionalnog monokla ili monookla, trebala nataknut naočale.
al kad kažem trebala bih. ne znači da ču ih doista i nataknuti. ikada. jer. pitam se. a kaj se tu ima vidjeti?
opčenito i uopče. u svijetu. kakvoga poznajemo so far.


eto. ovo su bila samo neka od uobičajenih nedeljnih promišljanja. na plus čerdeset. dalibora. u nadrealitetu i in z hit of d najt.
neka od niti jednog.

idemo dalje, nova odluka:
Link

povazdan me, jutros naime, vređalo neko zrno nečesa. u mojoj lijevoj papuči. bebi roza, sa coflekom.
konačno, izula sam tistu lijevu, sjedeč u blaženstvu toaleta. i imadoh što vidjeti.
zrnce mačjeg pijeska.
smiješno, pomislih. moj mačorac preminuo je, još davne devedesetidevete.
a poruku mi šalje u drugom tisučlječu.
tekar.

Link

urlam
stavljam točku na i
ne hodam
ne promišljam, al ovako
ovako progovaram

čovijek
koji hoda
misli
to je točno i tu
se slažem
sa papaničeom

no ne potpunoma jer
čini mi se da čovjek
koji leži, ležeči čovjek
jest misleči onaj kojemu padne
misao
u kljun
i u zubatac
naum
u namjeru mu
i u kornjačinu koru
dovraga i bestraga

jučer

inače ja sam
takorekuč u braku
prva točka dnevnog reda je
razno.


Link

Link

nočas sam sanjala jedan san. bil je pomalo erotski pa ga nebum prepričavala.
na ovom svetom mjestu.
Link

ruke.
i viđenje ih. u snu. dlanovi i nadlanice. to nam je bila zadnja tema.
razgovora.
nakon toga ništa.
u kupatilu, jednom. prije spavanja. palila sam i gasila svjetlo. gledala u dlanove.
ništa.

Link

redarstvenost
bilič branimira tihog.
je jedan vrlo ozbiljan



i nadasfe,
razuman pridjev imenica
ili koja druga vrsta.
riječi.

reknem rječcu njekoliko puta
i utihnem.
zašto?

bačen nošen viđen suđen
nesuđen i neviđen
(riblja čuda danas neviđena)

daj reci da
otresti pepeo
baciti u rijeku
je moja zadača
u svijetu kakvog poznajemo
so far

Link
Link

jučer sam imala jednu čudnovatu spoznaju. skužila sam da je moje tijelo zapravo jedno bure baruta. il kak več zovemo sve one pizdarije u koje bolje ne dirati preveč. paklena mašina. razmišljala sam kak bi bilo dobro amputirati sve opasne dijelove tijela. za nedajbože. zvadila bi si pluča, gušteraču i jebrica, amputirala cice i sve pripadajuče endokrine žlijezde, poskidala madeže, povadila si koščobe, osobito ove velke. ostavila bih samo možda neke sitne koščice, ušesa, nokte i krunsku čakru. i onda bi vald konačno bila mirna.

a i inače mi nikak nije jasno. pa jebote, ovo je dvajstprvo stolječe, a čovjek se još uvijek rađa tak da ga isfuraju iz tijela. čudno mi je kak se nisu do sad več zmislili nečeg modernijeg. sigurnijeg.

jutros je, oko devetke, ranom zorom reklibismo, na putu do konzuma, ( u koji doduše nisam išla, al ono..) kvart zgledal veličanstveno nadrealno. nigde živog čoveka osim dva tri slučajna šetača pasa. i murjaci. hrpa murjaka. u svečanim ancunzima, speglani i gorda držanja. grupirani oko kornera ili pak pojedinačno. prešetavali se gor dol, u maniri lava u kavezu. i profesionalno trzali na svako spuštanje roleta.
nema tramvaja, niti jednog auta. samo cesta, bijela traka. i murjaci.
bit če da se i cvrkut ptica čul tak jako jer nije interferiral sa prometom. ma velim, fantastično.
za razliku od trga i onog jadnog stejđa u neoklerikalnom stilu. izbliza se vidlo da su ga isfurali od plahti il od pakpapira. ko da čekaju velečasnog goldi z đađa. među arkadama sam vidla čak i neku električnu gitaru. reko, možda bu neko odsviral đizus iz vejting. il tak nekaj.

a onda danas čitam onog debilčugu milanoviča, kaže: krstil sam se i vjenčal u crkvi, al nisam vjernik. uslijedilo je objašnjenje. jer da kao navodno traži smisao. va bene. milanovič traži. promišlja. pa da zato ne vjeruje. a ovi kaj vjeruju su ga našli, hev ju faund z đizs i ne traže više. ma nebum opče komentirala. tu plitkost. i ovo kak se krstil. milči. to da si ostavi odškrinuta vratašca jer da mu nedobog, jednog dana, netko ne pričvrlji repinu. goldi z đađ, primer.

al opče nisam htela o racingeru. ima imiđ ko oni visokoafrički dužnosnici sa kockastim naočalama. oču reč, furka mu je birokratska. pristaje mu ko crncu kockaste naočale.

al reko, opče nisam htela o tomu. htela sam o kvartu. i o svojoj novoj ljubavi.
mladi nil jang. jang nil jang.
htela sam o tom kak, ne da je bed kaj me uvjek isfura planetarna figura. neg je bad kaj me opet fura onaj kojeg više nema i kojeg neče biti.
e pa, oprosti mi pape

Link

dansa sim ub no fi pogladala nekolicinu. um. si poslala šu. takodijer.
numere numeruse i kumuluse odkoje g ti odeju
krompiri. u očima. krumpiri, da.
rečemo
dok ol blajnd koji je bijelac slijepac in krik je votson in krig. lelek turobnik nor dansa ne sijeal jeah mi niđe odtrovni postupovno me se siječa a kitara i benđo govore riječi koje razumijem i predobroih znadem krompiri. u očima.
rečemo
dok ol blajnd koji je bijelac slijepac in krik je votson in krig. lelek turobnik nor dansa ne sijeal jeah mi niđe odtrovni postupovndansa sim ub no fi pogladala nekolicinu. um. si poslala šu. takodijer. numere numeruse i kumuluse odkoje g ti odeju
o me se siječa a kitara i benđo govore riječi koje razumijem i predobroih znadem

Link

večer je započela u revijskom tonu ( noč je proveo mirno).

po maksimirskoj vozio s poštarom na haubi ( pa sletio u jarak)
ili. muškarac ga ubo nožem dok je s majkom jeo jagode. (ko koga? muškarac ili onaj koji je jeo jagode. s majkom.)
u svakom slučaju jedan saspens. a to doista volim.
skoro isto ko i teletekst sintaksu. koju niti petar stari, brat ubio brat u neznanju, hektorovič. nemre nadmašit.
no disrispekt.

no krenula sam o večeri (koja je započela u revijskom tonu). sa nedavnog putovanja ( nije posetil prajministra) u salcburg. dofural mi je. jednog relativno lošeg mocarta. simfonije, dojče gramofon provenijencije, (nije se setil da više volim koncerte).
ali. i mocart kugle mi je dofural. kom 18 u osmerokutnoj debeloj kartonskoj kutiji. pojela sam dvije ( noč je provela mirno).

no kakve veze ima maksimirska šuma s poštarom, majkom i jagodama.
gotovo da je nit nema.
jer. recitiral je neka opča mjesta ( sviječe su polako dogorijevale).

no disrispekt. ajm onli briding.
što če reč. da i dišem. i da reproduciram. upravo opisanim redoslijedom.
a kaj če reč slijepac? kaj če reč glušac?
odma ide sve odjednom? svaka stvar je putokaz? ko če koga ak ne svoj svoga?
ili. vrijeme če pokazati?
jer vrijeme je fraza?
a život sranje koje se dešava dok čekaš ono kaj ionak nikad ne dolazi.

no disrispekt.
Link

Link