ujutro alapača, navečer romantična udavača:))

neka je ispred mog praga čisto, a ako ispred susjedovog nije, zaobići ću da se i ja ne ukaljam:)))

Uredi zapis

15.09.2009. u 14:00

al ne kažu uzalud:"pazi što želiš, da ti se ne bi ostvarilo".

Link

i ne prestaje....

Link

ja bih na put...
Dalekim cestama tvog tijela..
tumarati tvojojm kožom ko
izgubljeni putnik, pa obići sve
i vraćati se opet na isto mjesto...
tražiti, tražiti putokaze
tvojih uzdaha...
hladovinu u sjeni tvojih ruku....
i dočekati oluju
zamegljenim sivilom tvog oka....
Ja bih na put..

kao ptica na žici,
plešem...
i mislim past ću...
nemam ja krila
da poletim...
i vinem se
visoko u oblake,
a možda baš tamo je...

potrage cilj...
osmijeh od pjene...
smijeh od pjesme...

i ruka od zlata:))

Stavi ruku na moja usta,
na njima već je tvoja ruka.
Nasloni obraz na moj obraz.
Naslonit ćes ga
na svoje lice.
Na mome ramenu
budeš li me ljubila
već su tvoje usne.
Ako si moja
već si bila moja.
Poljubi me.
Već si me poljubila.
Zatvori oči,vidjet ćeš
kako ih zatvaram
kako se zatvaraju.
Ispod sive krošnje usnula
naći ćeš sebe kako spavaš.

(Z.Golob)

dođi
i vladaj.
dojkama
trbuhom
i bedrima.
dođi
i vladaj.
usnama
uzdahom
i vriskom.
dođi,
da carujem:)

A ti se ne budi
ni kad zakucam na beskrajnu plavet
ispod tvojih vjeđa,
ni kad prosujem miris želje
zrakom koji dišeš,
ni kad usnom prošećem
usnom,
Ni kad jagodicma
raznježenim ljubavlju
probećarim
tvojom kožom.

A ti se ne budi
ni kad krenem
i za sobom ostavm
i dah
i čežnju
i radost.

San je put koji znam.

I vratit ću se,
po novu čarorliju.

rana kava..
ljubac
i povratak u krevet:))

"Spusti svetla, oduzmi gas, smešnih stvari se bojimo. Misliš da neko pita za nas, kao da ne postojimo. Stavi misli u prazan hod, stresi zvezde k'o dudove. I polako nasući brod na te plišane sprudove I sanjaj "

cekam...da me nades.I ukrades od stvarnosti;)))

Ja sam samo netko koga znaš.I nemam svoje boje, osim tamnih sjenki koje me beskrajnom vjernošću prate već desetljećima.
Ponekad se zarumenim.Jarko crveno.Od stida.Zbog tijela koje izmičr kontroli u tvojoj blizini.
Ponekad sam plava.Od neba.Tvog oka.
Pozelenim utkujući sr s rijekom ili roneći do morskih algi.
Ja san samo netko koga znaš.I nemam svoj zvuk.
Zašumorim ponekad uz jesenje lišće, koje razgrću tvoje stope. U dolasku.I odlasku.
I zapjevam notama koje tkaš dodirima na nevidljivim i tananim strunama moje kože.
Ponekad sam tiha.Kao magla. Kao tiha noć.
Ponekad šutim, poput Vesne;
"...a stablo je još tu.

I ne ududi se
zatreperiti lišćem."

najdraži, dođi uskoro
u postelju od strasti
pod pokrivač uzdaha

tamo te
radosno čeka
tvoja svilena...