ma jebi se

ne tiče me se.. ni najmanje.

Uredi zapis

13.04.2010. u 14:23   |   Komentari: 151   |   Dodaj komentar

jutrom uvijek pijem kavu tu.

Mogu po izboru. U društvu. A mogu i sama.
I čitam noćne blogove. U jednom nađoh informaciju kako smo mi žene moćne, jer imamo "umoćnicu"
I odmah mi pade na pamet kako bi valjalo popiti kavu s nekim moćnim "ulaznikom":))

Uredi zapis

13.04.2010. u 5:55   |   Komentari: 17   |   Dodaj komentar

Strahovi

Ne poznajem puno strahova...više su me kroz život pratile sitne bojazni.
Jedan od njih bio je u ratno vrijeme, vezan za vlastiti opstanak,opstanak muža koji ostaje tu, a mi odlazimo u sigurnost,a još više za moju djevojčicu od tri godine.
I vrijeme odlučivanja o rastavi. Sad izgleda kao bojazan,,, ali kako je onda mirisao na strah...
sad ih je još manje... jer znam da se i smalim bojaznima i s velikim strahovima mogu izboriti na jednak način.. upornošću i samom sobom.

Uredi zapis

12.04.2010. u 21:38   |   Komentari: 10   |   Dodaj komentar

razmišljam o nekom

tko je bio dobar otac dugo a onda se iznenada pretvorio u sasvim beskorisno govno.....

Uredi zapis

12.04.2010. u 16:53   |   Komentari: 67   |   Dodaj komentar

zna li itko

kako od jednog grma božikovine, dobiti dva?

Uredi zapis

12.04.2010. u 13:50   |   Komentari: 49   |   Dodaj komentar

jutros

beskrajno volim svoj krevetić:))
ne postoji mjesto,gdje bih sada radije bila:))
ali napuštam ga... na svu sreću, nikad se ne uvrijedi... i uvijek me čeka da se vratim.. topal i mek:))

Uredi zapis

12.04.2010. u 6:03   |   Komentari: 5   |   Dodaj komentar

slušam

s tv-a , jedno tužno napisano pismo. upućeno Tuđmanu,od vukovarskog djeteta.

Uredi zapis

11.04.2010. u 14:35   |   Komentari: 12   |   Dodaj komentar

tri kraljice



Što bi bilo da su umjesto tri kralja bile tri kraljice?

* Ne bi zalutale na putu.
* Došle bi na vrijeme.
* Pomogle bi pri porodu.
* Počistile bi i uredile štalicu.
* Donijele bi “korisne” darove.
* Također i nešto za pojesti.




Međutim, što bi bilo poslije…

… tj. odmah po odlasku:

Hej, jeste primijetile Maríjine sandale? Uopće se ne slažu s tunikom.

A mali uopće ne nalikuje Josipu…

Kako mogu živjeti s tim životinjama po kući?

Pa onda taj magarac... samo što ne crkne.

A ja sam čula da je Josip bez posla.

Pitam se hoće li mi ikad vratiti “tupperwear” u kojemu sam donijela onaj kolač…

Djevica? Ma dajte... znam je još s faksa…

Uredi zapis

11.04.2010. u 12:41   |   Komentari: 8   |   Dodaj komentar

nedjeljno jutro kakvo volim:))


ostajanje u spavačici:))
i ruke u skitnji:))

Uredi zapis

11.04.2010. u 10:49   |   Komentari: 22   |   Dodaj komentar

kroz otvoreni prozor.

teška pijanka,u susjednom dvorištu, miris rošilja, i cuge..
Gospodim susjed, uvaženi profesor, pijan kao letva, svađa se s kim stigne od gostiju,, i sad će opet nadrljati pas:(((
možda bih voljela da sam naoružana danas...

Uredi zapis

10.04.2010. u 21:14   |   Komentari: 41   |   Dodaj komentar

Đole:))


"...Deder okreni taj ringispil u mojoj glavi
To ne zna nitko, samo ti
Bez tebe drveni konjici
Tuzno stoje

Je, dođi, iz plave boce se pojavi
Bar jednu zelju ispuni
I dodaj svetu malo boje, cudo moje

Sustajem, odustajem
(...Daj okreni...)
Pritiska me kao pegla
(...taj ringispil u mojoj glavi...)
Javi se, pojavi se
(...to ne zna nitko, samo ti...)
Dodaj svetu malo vergla
(...bez tebe drveni konjici tuzno stoje...)

Nekad si me cudila
(...Je, dođi...)
Danas bi mi tako dobro legla
(...Iz plave boce se pojavi...)
Dodaj malo ludila
(...Bar jednu zelju ispuni...)
Dodaj svetu -
(...I dodaj svetu malo boje, cudo moje...)

I daj okreni...

Uredi zapis

10.04.2010. u 17:15   |   Komentari: 21   |   Dodaj komentar

zavidim vam

spavalice:))
i njemu zavidim.
što spava s tim mirisom kože:))
s tom plaveti ispod spuštenih vjeđa.

i s tim uzdahom:)

Uredi zapis

10.04.2010. u 6:05   |   Komentari: 19   |   Dodaj komentar

S ljubavlju....

Matora sam.Ups, hoću reći odrasla:)) (možda:))I majka sam.Ulažem sve svoje snage i sav svoj trud da budem i dobra u tome.Uz dodatak nepresušne ljubavi.
Jaka sam, optimistična,i sposobna to izgurati sama, sve do plesa na njihovim svadbama, s kćeri i vjerujem, s prekrasnim snahama.
Ali ponekad se osjetim mala.Neopisivo mala.I treba mi starija žena u životu. Ne bilo koja... Ona, sve više i češće.
Kakva bi danas bila ta žena, koja me je sam odhranila od treće do 14 godine, i čiju sam snagu naslijedila, najveću moguću vrijednost.
Nedostaje mi.Da mi bude majka(ne da bi mi kuhala ili prala),nego majka kojoj bih nosila svoju radost i svoje nemire. Koja bi se naglas smijala samnom(kao nekad)i tješila me samim svojim postojanjem.
Pitam se, kakva bi danas ta žena, koja se godinama grčevito borila da živi za mene.Dobila je nekoliko bitaka, ali..netko je umjesto nje potpisao predaju, a ja od onda sve manje vjerujemu tu svemoguću ruku.Olako potpisano....
Matora sam. Ups, odrasla sam(možda).A ona mi nedostaje. Ne da mi kuha ili pere.
Samo da je tu, i da me gleda dok mi vjeđe ne postanu teške:))

s ljubavlju:)))

Uredi zapis

09.04.2010. u 21:44   |   Komentari: 19   |   Dodaj komentar

ko u sapunici( ne bih imala ništa protiv ni da je u kadi)D

kada sviće uz čežnju i želju
ni ostatak dana nije puno hladniji:))

izgorjet ću:))

Uredi zapis

09.04.2010. u 14:07   |   Komentari: 53   |   Dodaj komentar

kakva sam se jutros probudila, ahoj:))

da mi te je
sad dotaknut samo usnom..

oslušnuti kako dišeš...
kako sanjaš,
kako tražiš...

ponudit ti
malo sebe...
pa te gledat da se budiš:))

da mi te je sad dotaknut....

samo tijelom:))

Uredi zapis

09.04.2010. u 6:00   |   Komentari: 63   |   Dodaj komentar