ujutro alapača, navečer romantična udavača:))

par dana kako sam se vratila, doživjeh jedno deaktiviranje, jedan(prvi)ignore.
nije ovdje tak ni dosadno:)

Znaš,tuge dođu nenadano,varljivo umotane u iščekivanja.Dođu ,dotaknu
i ostanu.Osladi im se ljepota nečijeg drhtaja, nečijeg osmjeha, pa se pomame, i otimaju za sebe sve najslađe,sve najaradosnije. Proždrljive, uzmu sve,pretvore te u putnika koji ne putuje,u vjetar koji ne puše, u rijeke koje stoje, negdje na putu od izvora, ne nalazeći ušće...Dođu, lukave kraljice mraka, i svaki trag zamažu onim slanim kapima,od kojih je ujutro jastuk vlažan,zbog kojih sakrivaš pogled od ljudi,da ne vide da je noćas bila u posjeti opet, zla i opaka, nepobjediva.
Znaš, ponekad se tuge vrate. Točno odande odakle su krenule.

I od srca, ma kako tužno bilo,nikad ti ju ne bih poželjela.
(by me)
Link

Zavirih u slova.U riječi napisane prije skoro 6 godina.
(a kao da sam ih čitala jučer)
Koliko je u njima,prvo bojažljivosti.pa čežnje.Zova duha, pa zova tijela.
Tople. ljubavne riječi.
Koje oživješe.U glas, u susret.U pogled i dodir.
U živu želju i vreli dodir.
U godine radosti.Čiste radosti.

Čitam ih opet.
Bojažljivo i čežnjivo.
I još je topline u njima.

jer suza je topla kap.

Pusti me, pusti na miru.Govori tvoja šutnja.Kao oštrica koja sječe vjetar.Plahi je srndać raširio svoje kraljevsko rogovlje i postao jelen.Ne čujem mu riku.Ne luta istom šumom.Površina mog izvora stakleno je mirna.Grmi negdje daleko.Pusti me, pusti na miru,šapuće i kiša.Rastvaram kišobran, krošnjom satkan. Zatvaram izvor. Povlačim razoružanu vojsku, brižnih, bezazlenih sjena, koje poslah kao čuvare tvojim snovima.Slobodno otiđi u miru.(by me)

ne pokazujem puno.

osim nježnosti

koju još uvijek osjećam.

osim oblaka brižnosti

kojim te uporno pratim.



ne zovem te natrag...ali...

željela bih.

Tiha sam.

Šutim.

A i kome da pričam?

Tebi?

Čemu kad

i onako znaš.

Sebi?
Čemu kad

kad i tako osjećam?

A tajna si.

(by me)

znaš li gdje bi mogla biti
samo jedna, mala,
sasvim obična
ljubav

toliko mala,
da ju ni uz sjaju sunca
ni uz treptaj zvijezda
ne mogu naći

toliko mala
a toliko bliska
da bih ju poznala
samo jagodicama.

(BY ME)

U kutku tuge,

tuge rastanka,

moje je stanišTe.

Ugrijano sjećanjem

na toplinu usana.

Ugrijano sjećanjem,

i otiskom dlana...

Ugrijano sjećanjem

nevjerojatnim drhtajima moga.

Ugrijano sjećanjma

nevjerojatnim drhtajima tvoga.



Tijela.



Toplo stanište.



(BY ME)

NA "KAFI"

Radoznao sam da vidim kako ćeš me zavoditi.

Znači, ležerna varijanta, kao, družimo se,

nije ti ni na kraj pameti ovo što mi je na pameti?

Kad si rekla da moraš najpre kod šišarke,

znao sam da ćeš kasniti.

Bila gužva, pa nije stigla da te očešlja?

Jeste? Izvini.



Samo ti traži narednih deset minuta telefon,

znam da se uvek nalazi na dnu ženske tašne.

Još pet – šest minuta potrage za cigaretama.

Bravo! U redu je, imam ja upaljač.



Samo nemoj o poslu, molim te.

Ma, šta kažeš, naplata slabo ide?

Znam da mnogo radiš, svi mnogo rade.



Podrazumeva se da ćeš čašu vina popiti

zbog cirkulacije, mada inače ne piješ,

a nešto si i napeta.

“... a nešto sam i napeta”.

Kako ne bi bila napeta, kad će te baš sada

zvati prijateljica, koja se nedavno razvela

i koja, naravno, nema pojma da sam sa tobom.

Ženski razgovor od pedeset sekundi?

Koga foliraš? To ne postoji!



Dobro si uvežbala taj pokret ruke.

Aha, kragna ti golica vrat.

Tako, poluprofil ka meni,

znam da si detaljnom analizom

utvrdila da ti je leva strana lica izražajnija.



Moraš do toaleta, prvi put.

“Izvini, moram do toaleta.”

Samo izvoli, mogu sačekati deset minuta.



Da, uvek je slabo svetlo u ženskom toaletu.

Ne diraj taj telefon, niko te nije tražio.

Zabaci kosu, kad si se već maločas počešljala.

Ovo je i moja omiljena pesma.

Lepo pevušiš, al’ refren je sasvim dovoljan.

Znam, svi su se uz nju zaljubljivali.

Ne moram da znam koliko si je puta slušala.



To što je sve, osim mene, zanimljivije za gledanje,

ne znači da ti je pogled nestašan.

Polako, videćeš kad stignemo do nestašluka.



Baš ti se dopada da maziš čašu?

Znam da nećeš više piti.

I od ove jedne osećaš da sva goriš,

pa moraš do toaleta, drugi put.



“Izvini, moram do toaleta.”

Samo izvoli, mogu sačekati deset minuta.



Nemoj tako, nije tačno da samo ti pričaš,

ja sam pričao sa konobarom,

kad smo poručili piće, sećaš se?



Ne umem da pričam o sebi, ne poznajem se.

Ti me već poznaješ bolje od mene.

Žene procene muškarca po cipelama i noktima.

To su mi jedine, a nokti su takvi zbog gitare.

I ti si oduvek želela da te neko uči da sviraš?



Imaš ogromnu minđušu u obliku šake,

ili neprestano čačkaš resicu na uhu?

Baš te uhvatilo vino, postao sam zanimljiv za gledanje.

Smešan sam? I treba, lepo se smeješ.

Polako, ne gubi kontrolu, ostani još malo nedodirljiva.

To je bilo sve što umeš?

Dobro. A sada ja...(G.T)

kad god gledam u ovaj monitor...
zamišljam te samo na jednom mjestu.
Mjestu zvanom"Moje Mjesto Snova".

romantike isključivo...
a eto ga na,sad me na pvt neki klinjo plaši mladim i nabreklim..
protrnuh od užasa:)i straha, naravno:)

Žalila mi se na Vas.

Zar je bilo toliko teško ispuniti joj želju?

Tražila je tako malo - mene.

Niko Vam ne persira, ja moram,

tako sam vaspitan. Nismo se upoznali, stariji ste

i nisu mi poznati Vaš lik i Vaše delo.

Znala je da imate važnijih poslova,

ali nije znala kome drugom da se obrati.

Govorili su joj „Daće Bog“, „Pitaj Boga“.

Nadala se da ste rešili da radite sedmi dan,

da popravite što ste napravili, pre prevremene penzije.

Bio sam joj važniji od života,

morala je za slamku da se uhvati.



Možda je neko drugi, umesto Vas,

zadužen za sitne popravke,

ali nismo upućeni, pa zaludni stojimo u redu,

čekajući izvlačenje srećnog broja

(što nam ne znači mnogo,

jer ne znamo koji nam je broj dodeljen)?

Mogli ste to bolje organizovati.



Pokušao sam da Vas opravdam.

Rekoh joj da se to samo nas tiče,

da ne treba uplitati nezainteresovane,

da ćemo voleti, kako znamo i umemo.

Donekle smo uspeli, bilo je čak lako

i pitao sam se zašto bi se neko Vašeg ranga

zamajavao sa nama.



A htela je tako malo - mene.

Imala me, više no što sam ikada imao sebe.

Volela me taman koliko sam je voleo,

ni drhtaj više (zar može više?), ni otkucaj srca manje.

Čak sam i ja pomislio da ste se zaigrali

lepše no što to inače činite sa gromovima i vulkanima,

pitao se kako smo postali Vaši miljenici,

a sigurno jesmo, čim je tako kako je

i poverovao da ćemo biti zapisani u udžbenicima,

kao prvi i jedini ljubavnici

sa srećnim početkom i srećnim krajem,

ako do njega uopšte dođe,

jer ste možda odlučili da budemo u službi

jedine večne ljubavi.

Dosadiše nesrećne ljubavi i Bogu i narodu.



Htela je tako malo – mene, a ja sam hteo sve – nju.

Kažu da ste rekli LJUBAV.

Čime smo narušili poredak?

Nismo dovoljno voleli?

Voleli smo previše?

Znao sam da ne treba verovati ni Vama, ni Ljubavi.



Šta će biti ako se nas dvojica sretnemo, kao što predviđaju?

Koju ću to vrednu istinu spoznati,

od koje ću imati koristi kada me ne bude?

Šta će mi biti uteha što me već sada nema?

Biće da sam od većih grešnika,

kada već sada znam kako je u Paklu.

Dobro znate da mi nije do mene.

Ništa od Vas nisam tražio

i mogao bih Vam zahvaliti

što ste mi pokazali kako je u Raju,

ali kako da Vam zahvalan budem

kad Vam je teško bilo da ispunite želju

jedinom biću koje volim?

Htela je tako malo – mene,

a nije bilo do mene, nego do Vas.

Ako je do nas, pogrešili smo što smo se uzdigli do neba,

suviše Vam se približili, skrenuli pažnju sa gromova i vulkana

i postali igračka, koja Vam je brzo dosadila.

Jeste li čuli za kletvu „Dabogda imao, pa nemao“?



Sada kada sam se uverio u Tvoje delo,

a i ostario sam „k’o Bog“, možemo preći na Ti.

Žalila mi se na Tebe, žalim se i ja.

Učestvovali smo u Tvojoj igri,

a samo Ti si znao da je to igra i samo Ti si se igrao.

Za nas je to bilo više od života,

jer sve što smo do tada živeli,

bilo je manje od onoga što nam se tada dešavalo.

Crvenim dok mi se smeju,

kada govorim da je to bila ljubav nad ljubavima,

a ne znam kako da dokažem, kad si mi jedini svedok.

Lakše im je da ne veruju, nego da mi zavide.

Lepo si to smislio – našom dobrom namerom

načinio si od nas putare nad putarima,

izvođače grubih radova na sopstvenom putu do Pakla.

Njen Raj bio bi i moj, jer bi darujući joj mene,

meni darovao nju, a nisam je zaslužio.

Tako bar Ti misliš.

Najdraže ti je da krivca kažnjavaš

otimanjem onog kog najviše voli.

Znao si da me voli, jednako kao što je volim,

a voleo sam je, volim i voleću više nego Tebe

i više od Tebe.

Da si je voleo, dao bi joj to malo – mene.

Volja je Tvoja. Može Ti se.

(G:T)

zaboravljas...a ja pamtim..
nesvjesno i svjesno.
ponekad suzom,
cesce osmjehom.
jer sam sazdana da razdvajam radost
i nju cuvam.ko cuvar snova
.kao Gabi"pamtim samo sretne dane".
osim ponekad,kad maglena suza,
skrene sjecanje.na nedostajanje.

(by me)
Link

NE SPADAŠ VIŠE U MENI DRAGE LJUDE
Ne spadaš više među meni drage ljude.

I kad bih te se setio ne bih znao

šta ću s uspomenom na izbledelu tebe.

Sama si se potisnula iz mog srca,

sama odlučila da budeš sama i budem sam,

samo što ti svoju samoću deliš s ljudima,

a ja svoju sam sa samim sobom.



Zagrcnem se ponekad slanom kišnom kapi,

skliznulom iz slike koju vidim kad zažmurim.

Nažalost, preživim, pa opsujem sebe

što dopustim sebi da si mi još uvek lepa,

i što još uvek želim da je tebi bolje nego meni,

mada više ne spadaš među meni drage ljude.

(GORAN TADIĆ)

mi se blogari:))na neodređeno vrijeme...
dobar dan:)