rupurendronskalije

drugorazredni su išli đaci veseljaci i ja ih se sječam sviju kako su sjedili po klupama u abecednom redu belaj buntak čivič devčič dokič haknberg kozjak-lesički levačič naumovski oliver ostrički padovan pjevac podvorec stojadinovič pa sve do žgela mladena.
sebe neču ni pominjati.
ali jako sam ljubomorna na jednu svoju prijateljicu. jer oni su u razredu imali jednoga krnjajiča. jaguara krnjajiča
ili uzmimo naprimjer taj kretenski nadimak hus. pa jebote da se ja zovem husein ja bih inzistirala da me zovu husein. i nikad nebih dopustila da me zovu suljo. ak sam sulejman. primer. zakaj se ljudi stide svojeg imena? osim za dalibora, to kužim. i tu se potpuno slažem sa jednim miroslavom. koji je rekel, citiram: ja kada čujem da se neko zove dalibor ja bi ga odma šakomuglavu! završen citat. u svemu ostalome, postupite pod punim imenom i prezimenom.
asada malo glasbe i rasonode iz studija
Link

jučer ili je to bilo prekojučer. upisala sam jednu onomatopeju jedan palindrom i jednu poslovicu. al nebum je/ju odala. danas. slušam fajo!orekestra. bum ih linkala nema bojazni, al to tekar kasnije. na kraju. kad kažem sve kaj sam naumila kasti. link po dobrom običaju ide zadnji. reda mora biti i rled se mora znati. malčice me disturbiraju ovi fajo!orkestra koje trenutačno slušam pa sam zaboravila kaj sam htela reč. a inače mi je svaka misao besprijekorno postojana. ko trovremenski taft. mah..zaboravila sam kaj sam htela reč. prošovoz. i tak.
evo da linkam kaj sam linkat htela.
gospodo: fajo!orkestra
Link
kvalitet i disciplina
sve je jako lijepo i krasno sve je divno i ptice pjevaju i sve, sve je uredno i priroda i šume i potok i glasba i mir u kuči sve sve sve i sve bum opetovala da mi se nezdogodi paljetak oblivijon
udri brigu na veselje
( u srcu moje mame i moje srce kuca kad njeno kucne tak moje se čuje tik
njeno je oko toplo ko oko žutog sunca i u tom toplom oku stanuje i moj Link
evo, das va ales što sam danas htela frazirati
do skora viđenja, doviđenja

na ovaj sveti dan sviju sveti se ja se dosađivan se. nisam bila na groblju al zapalila sam sveču, nisam bila kod doka,
ali niti netču
promet ide u suprotnom odazivu od mogučeg. promet motornim automobilima i buševima
danas u lokalpatriotskom sam filmu do neuzmoglosti film oko lica preko glave uvijek oko glave ide zanimljivo
kolaboriram ne-korespondiram i nikomenejebe ni 1/2 %
ajme
pača čumuja
karabas barabas
Link

rajske ptice pjevaju
rajske ptice pjevaj
rajske ptice pjevajuu
rajske ptice pjevajuj
rajske ptice pjevajut
trajske ptice pjeva
ajske ptice pjevaj
skeptice pjev
rajske ptice pjevaju
ajske ptice pjevaju
urajske ptice pj
evaju rajske ptice
pjevaju

potvrdi:
Z BRDS OF PEREDAJZ IZ SINGING
Link

zapravo skužila sam. kaj. čim preveč komentiram natrag. ode sve u vaseljenu. vascelenu. vasijonu. ne.
kak se veli? zaboravila sam tu riječ. ionda moram sve brzobrzobrzo brzo brzo vratit natrag.
reset jorself & vor djuring lajftajm...da to tako mreknem. al ne rekne se kaže nego se kaže reknem.
dabome.
čakštaviše
i ljijep i jeftino a kvalitetno:
ilija
a on je jedno ljudsko čovjekovo pravo. samoopredielimo se i korespondirajmo
kLinkni na sliku
pa se vrati

čini mise ajme činimise da kak vreme ide ono istovremeno ili dobno i prolazi i kako vreme sve više prolazi tako i ja. al onda opet a sa druge stranice gledano govoreči ja gledam ova sitna sitna slovca jedva ih vidim. no ovo, ovo sam htijela reč: kada bih barijem bila malo manje barem malčice manje konfjuzna. to mi je velika želja. biti. al bože moj. kajetuje. artikulacijom se rijetki svat diči. pLink

nepoznati ljudi uposnala ih
nisam
nepozna jemi
hja
nepoznata
ženo
nepoznajemte
ti
Link
ijemijejemi

kazala je jednom jedna žena.
ja se šnjom potpunoma slažem uredno
žako sam tieskobna
žarko želim kožni žile
maida sepe i drugi..
isto sivi
geštrjft
gešpric
i geblumen
d
cviet
ukosi riblja kost
ponešto me gdjegdje očekuje
kadkat
i još sumlja
š
zaručak ričet
za večeru zob
večeravalasam
ore na volovolovoloveorenavolovolove ina
prljavo imrublje
disko
Link

obiavil bum pre radostnu vijest: ljude, pausa
stanku umornu) obijavila
pausu

pausa

Link

nego da krenem ja na stvar. jutros. prema konzumu. slemenu boljerečeno. idem ja tako zapušenih ušesa dvijema mrkvama koje su zdrave za ta ista ušesa i sad spika broj jedan
ad a
nepoznata žena u mom pravcu, uhvatila korak i krenula odlučno kak je sve danas skupo i hrana i sve osobito voče a još ktomu nema ni okusa ni niš..i slušam ja sve tako nadam se bude možda prestala sa spikom čekam pauzu namjerno nezgrapno hodam nebiliju izbacila iz ritma zastajkujem pokušavam neverbalno dat do znanja dada doviđenja gospođo al ne ona se neda i sad ja se fatalistički prepustim darujem neki komentar akonto grožđa i konačno, ispred apoteke doviđenja doviđenja. i mislim si sad to bi mi trebal bit vrhunac subotnje socijalizacije no ne
ad be
vračam se is tog istog konzuma od sjevera ka jugu ide neki mužkarac sa dva (2) psa i sa svakim od u po jednoj mu ruci lajna. moje pseto žensko slobodno naime šeče pa je uvijek malo frka kaj bu bilo i ko bu koga. reko, bumo bili pristojni, bili bumo pristojni. ali ipak opreza radi na pristojnoj udaljenosti doviknem ja tipu:
cure il dečki?
dečki, dečki. svi smo dečki!
hahahah
eto to je bilo ad be i sad
ad ce
isto kada sam se vračala. prvo je iz nekog lokalnog lokala izašel čovjek sa nekim flasterom prek čela i nazdravil mi sa dobro jutro. a ja. iako sam prvo pomislila, ma pusti, vidiš da je pijan, odzdravih mu spontano, brez ikakve rezerve. dobro jutro. obzirom da inače imam problem sa pozdravljanjem ljudi koje ne poznajem ili ne prepoznajem, ne pozdravljam ljude na cesti. neugodno mi je, ovu sam situaciju doživjela kao svoje definitivno socijalno odrastanje.
finale.
par koraka dalje, skoro več pred kučom isto jedan smetlar sa metlom od pruča sa biciklom. isto me je pozdravil.
-dobro jutro, pročitala sam mu sa usana
-dobro jutro, čuh samu sebe kako mu govorim (a srce mi prepuno sreče)

Link

hu

Link

je nedelja. stog, sretan rođenda. pitaš se. kako si dospijo onkraj one zavjese. bila je velika soba puna ljudi. oni su svi bili oslobođeni

Link

stravično sam lijena patotije a baš je u zadnje vrijeme bilo pregršt štikleca i profiterola za ispripovijediti se ali kaoštono uvodno renkoh neda mi se neču nemrem lijena jesam
patotije
ponavljam besmislice i blamaže gdgdje reciklaže i.

rubno kamenje oderi operi
neprotivise dopusti sene seri
da se tako izrazim
popularno

nekidan se je sprovodil jedan posljednji ispračaj
scena ispred:
-dobar dan
-ooo dobar dan dobar dan kako ste fala na pitanju kako ste vi fala kako ste vi? govorili smo jedan drugome u čvrstom stisku ruke
ja, profesoru emeritusu u miru. a on, meni. koja nisam profesorica
stisak nije popuštal. njegov. moj je par put probal. al ništa.
udijelili smo si par uobičajenih rieči plus jedan (1) kompliment
i sve je išlo dosta regularno dok nije krenul sa sljedečom spikom:
-čujte, jako mi se svidjelo ono što ste rekli neki dan!
ček, kaj sam to rekla? pomislih
-i taj vaš beskompromisan stav.. nastavio je zaneseno
-na što mislite?
-to..da nečete koalirat ni sa kim! to je dobro! jako dobro!
beskompromisan stav?..ogledavala sam se oko sebe u o kome on to govori zbunjenoj maniri i rolala film.
film je bil doduše dosta spor pa ono
-profesore, mislim da ste me sa nekim zamijenili, napokon izustih
-aaaa neeeee ne, nisam, inzistirao je pomalo ljutito i nastavio spiku u kojoj, kako se činilo, bijah fantastična :
-to što ste rekli, čitao sam..to mi se neobično sviđa!..
-ali podsetite me, profesore, molim vas
-ma znate vi dobro o čemu govorim! prodorno me gledao no više se nije znalo čiji je upitnik veči
nisam se usudila protusloviti pa sam poluperifernio uputila jedan molečivi "spasi me" pogled ženi koja je stajala uz mene.
a ona: dala mi je tihi znak koji sam pak protumačila kao pusti ga, nemoj ga razuvjeravat
-aha da da, još uvijek zbunjeno, no sad več prihvačajuč zajebanciju, nasmiješila sam mu se:
-svakako profesore, nema kompromisa.

susret je naglo prekinuo neki uzvanik koji mu je pristupio pa mi je konačno pustio ruku
i ja sam se lagano, bez potrebe da bilo kaj komentiram, okrenula ženi pored sebe
-zamjenil te je sa mirelom holi, reče mi žena
-?
-da da, ja sam se nadavno učlanila u orah pa je mislil da smo došle skup, objasnila je konspirativno

pa jebote. ja čak ni ne ličim na mirelu, mislila sam si

kasnije: držal je slovo pokojniku
bio si..aaaa...dobar čovijek i...

ma ne nisam to dobro prepričala al ono



Link

mile me danas razgaljuje zabavlja me i trankvilajza mile. da imam sina zvala bi ga mile. iz milja.
patetična je sinmfonija to ta. kaj ima dalje, poslje mileta? ništa drugo i jednostavno neče.
jeeer jedan je mile. sempre mile mile zauvijek i mile kao takav. mile ujutro popodne i navečer mile. mile noču.
mile to je onaj kojeg hoču.
i nebum bum dodala link.
dodala bum cijelu ploču.

dame i gospodo
Link

mene nekidan zvalo na mobitel. bil mi je nepoznat broj, al ipak sam se javila. i bijaše to pogriješka il griješka. jer bilo je to ovako. čovac se predstavil imenom i prezimenom. nisam ga poznala. onda je rekel da je on moj šulkolega iz srednje.
aaa to si ti...pravila sam se da sam se setila iako sam ga tekar drugi dan, i to jedva, prizvala u maglovenje. da skratim. pozval me je na godišnjicu mature. kad je rekel o kolko godišnjici se radi, uvredila sam se. no namjesto da ga steram u kurac, rekla sam mu: da da svakako bum nastojala. samo mi javi mjesto i vreme. kasnije, poslal je esemes. na mom ne odveč smart-fonu očitalo se nekoliko kockica i pravokutnika. odgovorila sam mu jednom kockicom, vitičastom zagradom i smajličem. nadam se da me je razmel. i da bu prihvatil moju ispriku.

Link