rupurendronskalije

pemzič na pemziču

opče mi se ne miče od kompjutera danas neda mise slušam fino mjusu na velkačkima, idem lajv.
piem d žin tonik draj grejpfrut pušim s cigaretom nisi sam plavičasti murati. in unživan. spustila sam si rulete skroz dokle idu a to je skoro do kraja pa na pikasto imam plesne šlapice i povremeno pojačam volumen a onda ga malko smanjim kad završi numera. pravim se da je sve komilfo i je. čitam novine kurac opče ih ne čitam al sam si jih pripremila na glavnom stolu čekaju me sirote novine čekaju bolja vremena
i tak to je kaj se novina tiče. ostalo ha niš nastojala bum izbječ temu nedeljnog ručka jer je subotnji bil ono...u božja posla se ne betljam. a opče mi se nemiče od kombjudera iako su vani neki zgodni oblaci. al ih damgle unutrašnjim okom, gotovo kao ideju a ne. rulete su spuštene pocječam, pa stoga.

sad me upravo nazvala mama:
-čuješ ovu pjesmu? približila je slušalicu izvoru zvuka u distorziji
-ne čujem, kaj je to?
-molim te to mi snimi! to je bob marli. aj don vooana dens, zapjevala je.
- ma nee, to je edi grant
-e to mi moraš snimit! snimi mi neki dobar ritam! tak da možemo plesat.
-hahahaha okej bum ti snimila.. a kaj, vi plešete, đerđ i ti? upitah majku koja me je rodila
-da. baš smo sad malo plesali

aaaaaa
gospode
koji si na nebu
fala
fala
fa
la
ti
i
tak

jako sam sretna
pa pjevam
šu šu šu
šu šu šu
šu šu šu šu šu šu
šugatan

Link

nočas sam sanjala da sam bila kod doktora. i da su mi vadili krv i stavili ju u petnajst pravilno raspoređenih epruveta u uskom pravokutnom pretincu sa onim držačem za palac. a onda sam dugo tražila ambulantu koja uzima uzorke. nisam je nikak mogla nač jer se nisam mogla setit kak se kvart zove. negde između trnja i cvetnog naselja. onda su me zvala gospođa magistra. to je bil najgori dan sna jer znala sam da buju zvali al nakraju je ispalo da imam samo šečernu bolest. šuga dizis. ajme super super je bil san. u stvari

nedamisepisat niš pametno. kakva je ovo rečenica i šta ona znači. upitnik. da bum pisala samo pametno? nuzgred, ponudili mi lekturu danas. ljubazno sam odbila ponudu. reko, ne fala. lektorijusu. inače, godišnje sam se odmorila. i to je uglavnom to. to je sve za danas.

sutra bum nekaj rekla o životu opčenito. i o tomu kak je sve to glupo. u laganom sam nihilu najime. propitujmo gospodo sve, propitujmo svaki zarez svaku točku svaki upitnik dvotočku a osobito osobito propitujmo gospodo, točkazareze. jednim, ili još bolje, nekolicinom velikih upitnika. i uskličnicima isto propitujmo. ali niti to me ne zanima i ne drži moju pažnju dulje od minute.

sviri i poje brajan ino. velika gospođa lindburska. nebum ilustrirala. ilustriraj si ga sam. boli me glava. jaosiga meni. kaj to znači ilustracija. i ako da, zašto. ja sam se godišnje odmorila bluz. jer se nisam. i da. danas su mi još poručili da nek se čuvam. ne kao pretnja neg kao tejk ker. prijateljska poruka. to me sjebalo. a kaj ti molim te znaš o tomu da bi se ja i dal bi se ja trebala paziti i pripaziti se? to me uznemiruje. mrzim takve kakti prijateljske poruke bez sensa za moj habitus osobni i za moj psisofizički status. ja to nebi nikad rekla nikom. koga ili čega to da se ja pazim. poruči mi: budi dobro. ili još bolje, reci mi; dobro si. i to samo na upit. svima ostalima poručujem jedno veliko ljudsko hvala. poručivam jedno veliko obično ništa.
i tak.

još uvijek me pere nihil. to mi je od tog kaj sam se godišnje odmorila a opče se nisam. i to je popriličan šit on z šibica, zaključujem. a to bum i ilustrirala. koliko odmah

rana se kirurški obradi a potom učinise velika promjena. velika. sve se obojadiše u plavo. sve.

inače, mislim da to još nisam pomenula. imam nove naočale. prve pače. jako mi su mi perfa. jer jako si zgledam pametno s tim naočalama. jednog lepog dana, kad skupim dost hrabrosti, objavila bum zelfi s tim naočalama.
nadam se da taj dan nebu tak skoro.

najgluplje mi je kad neko kaže da je nešto-faktografski točno.
netko kaže da je nešto
obratimo časkom pozornost gospodo i na tu i na taku sintatičku situaciju.
ali faktografski točno? oprostičete.
no sad svejedno. inače, ovo sam htela reč:

idem ja tako neki dan prama doma mislim se, dal da sednem na taksi il bum cipelcugom odvratno je sparno ko bu cipelaril i čak sam si več na bankomatu zela sto kuna al bil je neki samo jedan taksi več dobrano upržen na stajalištu a frajera nigde. malo sam gvirnula tranu reko možda je prilegel makaki valda se išel spišat il nekaj reko nebum čekala idem ja polako pa doklem stignem.

mjuza mi taman u ušesima krenula neke zanimljivosti koje su mi pasovale i o kojima če biti riječi kasnije i ob koncu uglavnom baš mi je jako pasalo to saundovlje, jako je sve korespondiralo mom psihodelično nadrealnom bio mete oro loškom statusu. čak se malko i naoblačilo. a u pothodniku, na pokretnim stepenicama sam se več osečala fantastično.

škicnem stajalište na starčevičevom reko nebum gasila mjuzu neda mi se spikat s taksistom, šibaš dalje.

usput sam jedino stala u pin-peku kupila pol raženog sa zrnevljem, a u apoteci, eucerin sapun i još bacila neku fora spiku s magistrom. komentirala je moju gigantsku torbu, kad sam joj rekla da mi ne treba ona minijaturna vrečica koji ču kurac s tom vrečicom nije ni za smeče to joj nisam rekla nego samo fala ne morate mi zamatat. a da imate velku torbu veli meni magistra, u takvoj se nikad nemreju nač ključevi, nastavila je, šeretski se osmjehujuč.

reko da da, bespučima torbe.

i tak.

uglavnom, več sam skoro došla do doma vidim svoju ulicu, a na uglu dva frajera, svaki sa svojim psetom, velikim i malim, pozdravljaju se i rastaju na zebri. svaki svojim putem rekli bismo
no ovaj sa maleckim, mojim: putem ili putom. pesom ili psom. prema meni pače. i sad.
gledam ja to pseto kak ide za njim i iza njega i mislim se bože kako je minijaturan ovaj psič jel to takva pasmina il je mladunac takve pasmine da da mora da je mladunac nikad nisam vidla tako jako malo pseto. a opet čudno mi. hoda nekak pravocrtno. disciplinirano. nogice idu ciki ciki ciki. uredno. reko kaje ovo štenci se tak ne ponašaju. štenci skakuču trčkaraju i kajaznam. čudno mi. gledam ja malo bolje a kad tamo: pa to je praščič. mali praščič. joooooooo !!

morala sam ga malko pomilovat. a kuštrava mu oštra oštra dlakica. črna. maše zafrknutim repičem i malko rokče u visokoj oktavi. i sad spika.
-kak se zove?
-to je cura, veli frajer, zove se đorđ
-jooooj đorđ a curka, famozno, uzvratih
-ne, uvređeno če frajer, on je dečko. cura je lidija.
-aa. doviđenja
-doviđenja

vrtili su mi se kotači i kasnije sam skužila: pseto praščič je lidijin praščič. a lidija je očigledno djevojka neznanca sa ugla. ona je cura. a dečko je đorđ. nisam ga odma skužila. al nema veze. postojal je očito visočiji razlog da ne sednem na taksi.
toga dana

Link

i sad malo imadem trijemu pred prvi preforsiformans
tak da za sada bum samo ukratko odpjevala par interpretacija
Link

poštovani,
da li se čujemo?

Link

rima štima isto ko i bez računa se neračuna
i sad dalje ideš sam
vidim: cigaret papir pitam: imal tanjeg od tvog
prostota
jedna napamet mi pade mudru
smjesta se posramiše jer
nijesam tako htijela kasti ja nijesam u slasti
doviđenja lahku noč
zovniteme upomoč
kako
kome
kome
bite
di je moje dite?
karalame karalame
ivanova majka
što je nekom majka
drogome je radodajka
ja posijah lan
baš na ivan dan
čudnovato
Link

mala mala rolšuica i svjetalce
isto malo
plavo
i tako celi dan
pa onda ju tjub-
ju broadkast jorself, prijatelju
dodaj sliku, dodaj linkLink
enter bekspejs
sejvaj esckapiraj osvježi
pa onda na kuču izlazečeg sunca
zaključaj
i tako cijeli dan cijeli bogovetni dan, ništa,
čak niti ove svjetlo roza največe ruže na svijetu,
nije tako važno ko malo plavo svjetlo
i rolšuhanje

imam neki kurac u zubu i nikak da ga spuknem anva več prekonekoliko dana. mislim se da je to homeopatsko stanje. ai bila sam na tom testiranju. pisala sam crtala i odgovarala na pitanja. razna su bila. teška i lahka. bili su i ponuđeni odgovori. da ne i neznam. onda je bijo i test iz opšte kulture a prije toga spika. sjedila sam lagano položenih ruku u krilu, noga prek noge, ruka prek ruke i jedna preko druge, i oprosti na blazfemiji, u navodnom miru. rečeno mi je svašta i ništa. a nakon prvotnog olakšanja zbog ovog svašta, danas sam promišljala o ništa. zapravo. več jučer je počelo.

bili su mi sve predevni gosti u pohodama. svečanim pohodama. svi su mi donijeli komadič duše. a onda, ja sam im tu dušu tako oblaporno i nepažljivo žderala. i ovo je isto nepažljivo; ovo svi. taj "njihov" zajednički nazivnik.

pristizali su jedan po jedan u pravilnom redoslijedu. pre pravilnom čak. i to me je uvodno disturbiralo. trgala sam, brižljivo umotane, ukrasne mašnice, papire, čupala sam cviječe, otimala im iz ruku prije svečanog uručenja. i onda, kaj je najgore. pomalo saharinski se osmjehivala, govorila uljuđene riječi. zvučala vještački, ko vještački nalaz. itakodalje i tako dalje.
večer nikako da počne.
a več je završila

a danas
ah, to sam pripomenula još prije, u teofilovičima
i u krumpirima

no da skratim
priču
o jednom krumpiru
sve najbolje

umdada dumdum piribabapiribaba vadanoum dudumdum blek brrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr šeg dududerum dum

dva gigancka po jedan za
svatko oko
i još jedan u solarnom
pleksusu
vruči


Link