Na rubu pameti....

Ove godine nisu normalne. Ma nisam ni ja. Ali.. ja sam jedinka, manje-više. No i drugima idu. Pa mi je malo lakše. A stvarno.. sam sebi ne vjerujem. Toliko ih je prošlo a ja ostao isti, ili gotovo isti. Mislim.. ništa pametniji.. možda samo malo iskusniji. Pa i to iskustvo... rekao bih.. više mi odmaže nego pomaže. Ali.. Bože moj..

Evo me ljudi Božji, žene moje, nakon duže pauze ponovo si nešto mozgam. Kako kaže ona pjesma: "Bolje biti pijan nego trijezan", ili tako nekako: "Bolje biti bogat nego siroma",. Ma sve mi se zgurdunilo pa ne znam dali sam na nebu ili na zemlji. Ali nije to ono najgore. I od najgorega gore imade, ne daj Bože meni a ni drugima. I tako iz dana u dan. Malo si sjednem na kauču udugačko pa ubijem popodne.. na svako oko po sat-dva. A onda malo sporta pa red glazbe i idu dani. I Na kraju poanta ove moje priče: " Bolje biti glup nego lud". Veliki vam pozdrav svitu moj lipi i pametni.

Evo me.. još uvijek lutam bespućima virtuale. I pitam se? Ima li neka normalna žemska osoba koja bi ispunila moje "skromne" zahtjeve i usrećila i sebe i mene. Znam da nisam neki ali.. možda slučajno neka baš takvog traži. Ima raznoraznih persona pod kapom nebeskom. Hoću reći... ima nas i dobrih a ima vas i loših, hi, hi, hi. Lijep pozdrav svima ma gdje bili. Budite zdravi i veseli. Adio.

Ni sam ne znam što bih više rekao ili napisao. Toliko toga bi se moglo ali.. U godinama sam kada ne želim eksperimentirati. U mladosti.. sve mi je bilo gipko samo jedna stvar kruta.. a sada.. sve mi je kruto samo jedna stvar gipka.. Što hoću reći.. bila mi je bitna samo jedna stvar.. a sada.. sve druge su bitnije od nje. I tako svitu moj lipi... da više ne blebećem.. lip vam pozdrav i budite mi zdravi i veseli.

Možda nisam sav svoj.. i što god mislili i rekli.. moram ovo napisati. Gledam večeras " 8 kat" gdje jedna gošća kaže: "Na trideset koza ide jedan jarac". I pomislim.. "što nisam jarac"... a ne magarac. Živi, zrdavi i veseli bili.

Dobar dan (ljudi božji, žene moje) svitu moj..
Evo mene (bene). Kad neće inspiracija k meni.. prišao ja njoj. Ova omarina ludo djeluje na moj mali... mozaik. Pa si mislim nešto.. Tko sam, što sam i kaki sam? A ono: bogat nisam, lijep nisam, slavan nisam, mlad nisam a bogumi ni pametan. Što znači... nisam savršen.. prije rečeno dosta nesavršen. Iii... koja bi me takvog htjela? A vidiš, ja bih htio savršenu ženu. Ma... da ju sam pravim ne bih ju takvu mogao stvoriti. Zato promišljam.. smijem li poželiti takvu.. ili imam li pravo dobiti. A ona zasigurno traži savršenoga muškarca... i gdje sam onda ja u toj priči. Eto... svitu moj lipi... tako se već godinama vrtim u istom krugu... ko muha bez glave. Što će mi zapravo ono "ko".
Veliki pozdrav svima.

Pisao bih.. i ne bi. Dosadno mi i pitam se? Ima li tko vremena za gubljenje, da bi čitao nečije (moje) gluposti. Nakon dugo vremena i klikeranja ovim mojim malim mozgom, zaključih kako svaka roba ima svoga kupca, pa tako i svako štivo svoga čitača. I... evo.. moje umotvorine. Zaronite... vi koji imate vremena na bacanje u uzburkano more mojih misli.. i telepatski pročitajte što sam htio reći. Veliki pozdrav svima kojima je dosadno i uživaju u svojoj dosadi. Ja ne uživam ali ju ipak naveliko konzumiram. Pa... era je konzumerizma. Adio... dame i gospodo. Družimo se ponovo.. kada dobijem inspiraciju.

Nijel koja
još rodila majka,
lipu žemsku
za mene (jadnika..) junaka..
Hajmo... cure, žene
i mlade snašice,
kupit ću vam
lipe naušnice..
Baš sam zlatan..
i za jedan groš,
na reveru
bit ću vama broš..
Od brbljanja
jezik mi se klima.
neka vam je
pozdrav sada svima..

Da mi je znati? A što... pitam se? Kada sam se prvi put prijavio na * , mislio sam.."to je lako".. Kad.. je vraga.. Velika ponuda u izlogu... sa puno nakita i blještavila... Sama svila i kadifa.. Ne vjerujem sam sebi! Ma.. tko nas tako lijepe, visoke, vitke i plave dovede tu. Tražiti sreću u virtuali. Sada mi tek ništa nije jasno. Tko nas takve neće, ili još bolje.. tko nas tako fine i dobre ostavi? Iliti... koji nas vrag rastavi.. i postoji li uopće vrag... koji bi nas više sastavio. Čini mi se da baš i nismo ljudi od povjerenja. Krećem od sebe. Ne vjerujem više ni sam sebi a kamoli drugima. Mada.. u principu... svi smo mi normalni... ili nenormalni... zavisi iz kojeg kuta gledamo. I svi mi isto ili slično želimo... i svi se mi pomalo pribojavamo... a da zapravo nismo u potpunosti svjesni... čega. Pa... život je tako kratak.. i.. Može biti i lijep ako si ga tako posložimo...

Davno već nisam... lupio veću glupost.. nego danas, he, he. Naime... ćušio sam ženu..? Ni mi je to na čast... Šala mala. Gdje bi ja digao ruku na ženu. Nogom sam ju natovario...

Kakva južina.. i sjevernina.. i istočnina.. i zapadnina me dere... da oprostiš na izrazu..

Da bih nešto napisao... treba imati nešto... u glavi... a ja svakako imam... veliku prazninu. Zato... pozdrav svim blogerima.