I duša ima boju

Stoputa sam zoru dočekao s nogu
kad me vino slomi, ništa mi ne mogu
gledao sam oči nekih tužnih žena
nećemo još kući, nje mi tamo nema
nećemo još kući, nje mi tamo nema

Pričaju o meni, ne znaju pa lažu
al’ ostati će pjesme istinu da kažu
od milijun žena, prijatelji moji
ja baš volim onu koja ne postoji
ja baš volim onu koja ne postoji

Link

Kud god pogledaš i kud god se okreneš svuda nekakva glasanja iliti glasovanja.

Svi skupljaju nekakve bodove ili ti ih daju. Utakmica za bodove iliti glasove, kako god.

A ta utakmica, kad je uopće počela? Mislim, još u pelenama. Kad si onako bebast u rodilištu gledao oko sebe i slušao: buci, buci što je slatka beba. A ti si zbrajao glasove i pogledavao druge bebe da čuješ koliko su one dobile.

A onda kad si došao doma. Tu si dobio najviše glasova. Nisi ni znao koliko ti je veliko obiteljsko stablo dok nije ušlo u kuću. I sve su grane i stare i mlade tebi dale glas.Baš si bio ponosan.

A onda si krenuo u vrtić. E, tu si i dobivao i gubio glasove. Kao i u školi. Utakmica je tada tek počela. Morao si konačno nešto sam za sebe napraviti da bi te glasove zaslužio. Od tridesetak učenika u razredu morao si izboriti bar pristojan postotak.

A onda si se zaposlio. Opet si morao skupljati bodove.

Pa si se zaljubio. Naravno, tu si morao kopati nogama i rukama da iskopaš najbolje glasove i budeš neka faca.

Pa si se oženio. Koliko si se samo namučio da izmuzeš dobre glasove u njenoj/njegovoj familiji, bolje da se tih muka ni ne sjećaš.

Pa si postao tata/mama. I tu su glasali za tebe kakav si otac/majka, od rodbine do prijatelja i poznanika. Morao si paziti da ne budeš na stupu srama. Zato si se opet morao jako truditi.

Dodijalo ti više to glasanje iliti glasovanje. Pa si se odlučio negdje odmoriti, doći do daha, ispuhati.

I tako si došao na Iskricu.

Al šipak. I ona ima stup srama. Moli se da te ne objese. A ako te ipak objese, pravi se glup.

Glupiranje je ipak ponekad najbolji ispušni ventil.

Link