O životu

Prehladio sam se početkom desetog mjeseca kad sam bio kod
kuće za tatinu sahranu.Vrijeme je bilo hladno i pomalo kišovito.
Vanjaska vrata kuće stalno otvorena,a ja osjetljiv na hladnoću.
Posljedice prehlade uobičajeni,kašalj,curenje nosa,glavobolja
i da je to sve bila bi pjesma.Prehladio sam i mokračne kanale
pa trčim svakih 20 minuta u wc.
Naravno ja sam "pametan".Lijepo se liječim andol plus C i čajem
od kamilice s medom.Bude mi bolje što se tiče kašlja,glavobolje
i curenja nosa,čak ni na wc ne moram svakih 20 minuta,nego
svakih sat vremena.Vratim se u Banja Luku i liječenju dodam
uvin h čaj,neke kapsule za mokračne kanale.
Naravno čaj pijem zaslađen medom,više ne moram u wc svaki
sat nego svaka dva sata.Više se ne moram liječiti,zdrav sam
osim tog problema s mokrenjem.Nadam se da će se to sve
uskoro rješiti.E sad moram reći,vodu ne pijem već 20 godina.
Samo sokove i ledeni čaj.Nakon liječenja stalno sam žedan
i popijem svaki dan po 2 litre ledenog čaja.
Vrijeme prolazi,problem s mokrenjem se ne rješava.Posumnjam
na prostatu pa odem svom doktoru.Izvadim nalaze krvi i mokrače.
Izvadim krav za test prostate i odem urologu.Test za prostatu
uredan,nalaz krvi i mokrače kažu visok šećer i povišena
sedimentacija.
Kaže mi doktorica da sedam dana ne smijem piti ništa osim
vode,ne smijem jesti ništa slatko i onda ponovo izvaditi nalaz
krvi na šećer i poneti urin na analizu.Nakon toga ćemo
vidjeti jel šećer trenutan ili ću morati na terapiju,lijekove
pa možda i inzulin.Dođem kući i pokažem jednoj doktorici
nalaze i ona mi kaže da je šećer 20 a normalno je do 6.
I sada kako to biva ovaj kaže nesmiš ovo jesti,onaj nesmiš
ono jesti i tako redom.
Ispada da neću smjesti jesti kruv,pite,tjesto,slatkiše.
Pa ljudi moji,onda nesmim jesti ništa.Ja bez kruva jedem
samo pite i kolače.Ma baš me briga,ukoliko šećer bude
stalan i budem morao piti ljekove ja ću jesti hranu koju
smijem jesti s kruvom pa nek doktori i drugi kažu što hoće.

Imali smo i imamo dan žena,od 1999 imamo i dan muškaraca.
Pitam se jel došlo vreme za dan muškaraca i žena,da se
konačno ujedinimo,a ne da se dijelimo na muškarce i žene.

Zamislite ovakvu situaciju :
Dopisuju se muškarac i žena na pvt Iskrice.
Oboje su slobodni,nisu u braku i imaju približno po 50 godina.
Oboje imaju odraslu djecu koja ne žive s njima i oboje žive
u svojoj kući odnosno svom stanu,kako ko.Jedno je iz recimo
Slavonije drugo iz Istre.
Nakon nekog vremena odluče da se vide,odu na prvu kavu,kako
se to ovde popularno kaže.Bude im lijepo zajedno i nastave se
dopisivati.Slažu se dobro,ponekad on dođe u njen grad,a ponekad
ona u njegov da se vide.Među njima se desi ljubav.Oboje požele
zajednički život,brak,vanbračnu zajednicu,svejedno.

Sada dolazi do problema ili ne?
Jedno od njih bi trebalo napustiti svoju kuću/stan,otići daleko
od svoje djece,uhodanog života,prijatelja i otići živjeti gdje
nikog neznaju osim te osobe koju vole.

Link

Link

Tvoje rječi:Volim te grlim te ljubim te.
Kako da zaboravim sve one tvoje nježne poglede
pune povjerenja.Kako da zaboravim tvoje rječi
ti si moj,a ja tvoja.Kako da zaboravim naše
izlete pored rjeke ili u parku.Kako da zaboravim
da sam krao od tebe onaj zalogaj (komadić)
hrane koji si ostavljala za za zasladiti.Kako da
zaboravim tvoj osmjeh,moju glavu u tvom krilu.
To ne mogu nikada zaboraviti,mogu sve to potisnuti
negdje u neki kutak sjećanja,ali i svega se ponekad
prisjetiti kao na primjer večeras.

Uveče bi se kod neke kuće sastalo dosta cura i momaka.
Bilo bi pjesme kola i šale.Svirali bi na šargiji i violini.
Cure bi sjedile i obično prele.Ispred njih bi bile male klupice
na koje bi sjedali momci i udvarali bi se curi.Točno se znalo
koliko vremena momak može sjediti ispred cure,a onda bi
došao na red drugi momak.
Često je znalo doći do tuče zbog reda udvaranja nekoj curi.
Neki bi momak pitao ko je zadnji prijavljeni kod te cure i kad
mu nebi rekli onda bi došlo do tuče.
Znam još tih običaja,ali da vam ne bude dug i dosadan zapis
ja sam ga maksimalno skratio.

samim time i na iskrica blogu,još da tu dodam i tv.
Bio sam kod mame 15 dana da ne bude sama
nakon smrti mog tate,sad će s njom biti moja sestra.
Dakle 15 dana bez kompijutera i tv a.Vratio se u
zavod (gdje živim) i gle čuda,upalim kompijuter i
stavim naočale kad ono ne vidim ništa pročitati.
Operem naočale,opet ništa.Skinem naočale i vidim
čitati,a ranije bez naočala nisam vidio čitati.
Ja to s naočalima tumačim da mi se vid poboljšao
jer su mi se oči dobro odmorila od pretjeranog
gledanja u monitor kompijutera i u tv.Možda neko
od vas zna neko drugo objašnjenje?

PS Ja ne pišem na blogu samo zbog sebe.Pišem
u želji da nešto podjelim s vama,da pričam s vama.
Kada bih pisao samo za sebe onda ne bih pisao na
blogu nego bih pisao u neku svesku kao svoj dnevnik.

Danas su žene i muškarci u Hrvatskoj manje više ravnopravni.
Jel tako? Ukoliko je pitam vas po čemu se razlikuju osim u tri
osnovne razlike,a to su izgled,fizička snaga i mogućnost rađanja.
Evo nekoliko mojih razmišljanja,žene su nježnije,manje piju,manje
psuju,urednije su i romantičnije od muškaraca.
A sada vi,da vas čujem,pobijte sve napisano,dio napisanog ili usvojite
i još dodajte nešto sveje.

Što ste kao djete zamjerili svojim roditeljima dok i sami niste
postali roditelj,a što su vama zamjerila ili zamjere vaša djeca?

Kod mene ništa novo,a kod vas?

Još jedna anegdota iz mog života.
Te godine išao sam u sedmi razred osnovne škole.
Moram napomenuti dvije činjenice.Te godine sam na početku
školske godine,bio dva mjeseca u bolnici i u sedmom razredu
su bila dva nova predmeta,fizika i hemija.
Zbog izneseni činjenica i zbog mog slabijeg pamćenja,morao
sam puno učiti,ali mi to nije pomoglo da ne idem na popravni
Nastavnica fizike i hemije mi dala jedinice iz oba predmeta.
Lagao bih kada bih rekao neopravdano.Imao sam sreće da
sam imao dobrog nastavnika ruskog jezika.
U dogovoru sa nastavnicom fizike i hemije,nastavnik ruskog
jezika mi je dao jedinicu iz ruskog,a nastavnica jedinicu iz fizike
opet po mom izboru,fizika ili hemija.Čitavo ljeto sam učio samo
fiziku,znao sam da ću na popravnom ruski proći ukoliko prođem
fiziku,mada nisam imao pojma.Ruski sam prolazio samo zbog
zalaganja i dolaženja na produžni.
Ljeto je prošlo i došlo vreme za popravni.Te godine pola osnovaca
iz mog sela je išlo na popravni.Svi su oni bili veseli,išli na popravni
i pjevali.Ja sam se krio iza njih čim bi neko naišao.Bilo me je stid
da neko vidi da i ja idem na popravni.Roditeljima sam rekao da
neću u Žepče u školu ukoliko padnem na popravnom,neka me
upišu u Zavidoviće u školu.
Bio sam zaista dobro naučio fiziku.Prvo sam imao pismeni i nisam
znao samo jedno pitanje.Zatim na usmenom od tri pitanja od kojih
je jedno bilo ono koje nisam znao na pismenom,odgovorio sam
točno na dva pitanja.Nastavnica mi je rekla da idem na ruski i ukoliko
prođem na ruskom da ću proći i iz fizike.
Bezbrižno sam otišao na ruski i nešto mrmljao sebi u bradu.Na kraju
mi nastavnik rekao bla bla i pitao me što je bilo na fizici.Rekao sam
mu i on mi je rekao da sam prošao sedmi razred.Bio sam jako sretan
što neću morati ponavljati razred.
Eto toliko za ovaj put.Komentarišite,nasmijte se i šalite na moj račun,a ja
odoh za obavezama.Eventualne komentare pročitat ću večeras i
odgovoriti na pitanja ukoliko ih bude.
Lijep pozdrav svima:))

Bilo mi je tada 15 godina.Bio sam u bolnici u Sarajevu.
Mladost ludost,rekli bi neki.Reklo bi se bio sam zdrav
i jesam osim distrofije koja se tada pomalo primjećivala.
Osim mene u bolnici je bilo još djece,bila je i jedna djevojčica
otprilike mojih godina.Ostala djeca nju su zvali mama,a mene
tata.I tako smo nas dvoje započelivezu kao neki par,kao momak
i cura,barem u igri.
Nisam ja tada ni znao što je cura,samo smo glumili par.
Nije tu bilo ni poljubca ni zagrljaja,samo igra i rječi mama
odnosno tata.Onda je došlo vreme da se ta igra završi,da se
tata i mama razvedu.Naravno ja sam morao naći razlog,a koji
sam razlog mogao naći,naravno nijedan.Ostalo mi je da izmislim
rekao sam da je više ne volim jer je postala neposlušna ili nešto
u tom smislu,ne sjećam se više.
I tako je počela i završila moja prva mladenačka veza i ljubav
kaja i nije bila ljubav.Pre nje nisam imao djevojku,ako se ne
računa to što sam kao dječak od nekih 6/7 godina vidio neku
curicu koja je prolazila putem pored naše kuće i rekao da
je ona moja cura jer sam je ja prvi vidio.:)) Tada sam starijem
bratu rekao da mi može jednog dana kad porastem biti
mladoženja na vjenčanju s tom djevojkom:((((

Bilo je to davno,tek smo se počeli zabavljati.
Došlo je vreme za godišnji odmor i trebao je neko iz Podlugova
Čolićevi Podlugova:))) doći po nju u B.Luku.U to vreme sam još
bio relativno jak jak i dobro pokretan.Preuzeo sam na sebe da je
odpratim kući.Zamolio sam jednog našeg pomoćnog radnika
da je unese u autobus,a ja sam se pobrinuo za njena kolica.
U Podlugovima nas je čekala s autom njena sestra i odvezla
u njeno selo kući.
Kod nje sam trebao prenoćiti i sutradan vlakom svojoj kući u Žepče.
Sam dolazak kod njenih nije mi bio lak.Mislim psihički mi nije bilo
lako.Nisam znao kakvi su,kako će me prihvatiti.Uzalud je bilo
što je ona govorila da ništa ne brinem.U meni su se rojila sva
pitanja koja bi me mogli pitati,a ja ni sam nisam bio načisto što
smo nas dvoje jedno drugom.
Na moju sreću prošlo je bez ikakvih pitanja.Lijepo smo sjeli
i pričali kako je u B.Luki,kako smo doputovali,jel bilo problema
u putu.Zatim je na stolu bilo jelo.Oni su jeli iz jedne posude,a meni
su izvadili u drugu.Pitao sam mogu li i ja jesti s njima iz iste posude.
Kada su pristali ja sam se opustio i dalje je sve teklo jednostavno.
Nakon jela išli smo malo u šetnju.Ja sam je gurao u kolicima
s nama je išao i njezin sestrić (sin njezine sestre).
Problemi su ponovo došli kada je došlo vreme za spavanje.
Kuća je bila mala,u jednoj sobi su spavali njezini roditelji,u drugoj
sobi njena sestra sa sinom,treće sobe nije bilo.Pored te kuće bila
je stara kuća koju je ona preuredila za sebe.Tek je bila sređena.
Jedna velika dnevna soba,kupatilo i mala ostava.Sve je bilo
prilagođeno invalidskim kolicima.U toj kući još niko nije spavao.
Ja sam trebao biti prvi koji će u njoj spavati.Dvi godine kasnije
obje kuće su u ratu srušene i ja sam ostao jedini ko je u njenoj
kući spavao.
Tu večer je bilo dogovoreno da roditelji spavaju u svojoj sobi.
Sestra i ona u drugoj sobi,sin u kuhinji,a ja u drugoj kući.
Ona je prva krenula na spavanje,ja sam je smjestio u krevet.
Pričali smo i čuli smo kada su njeni roditelji otišli spavati.
Bilo mi je neugodno što su oni otišli leći,a ja još nisam otišao
u onu drugu kuću.Što je dalje bilo neću da pričam.
Nekih sat vremena kasnije otišao sam spavati.Je li sestra
spavala s njom i kad je došla neznam.
Sutradan sam vlakom otputovao kući.Kod njezinih sam bio
još samo jednom i to sledeće godine.Ona je bila bolena
i željela je mamine domaće pite.Otišao sam po pitu i vratio
se istog dana.Da sam prenoćio sutradan se nebih mogao
vratiti jer su osvanula barikade kod Visokog.No to je već
druga priča.

Kad mi postane svejedno koji je dan,dal je jutro,podne ili veče.
Kada upalim tv i kompijuter,na tvu neka sapunica drnda,onako
krajičkom uha slušam te zvukove.Na kompijuteru uključena
iskrica,sajt za druženje i dejting,iz moje vip grupe nikoga
online,ljudi rade,imaju obaveze.Na weblogu ništa meni
interesantno,a ni ja nemam nikakvu ideju što napisati i tako
zurim u monitor,a misli mi lutaju.Uskoro će doći čistačica
pa ću s njom progovoriti koju rečenicu,onako šaljivo kako
mi to navikli.Hej mogao bih sjesti u kolica pa na ulični šah,među
ljude,volim to,malo popričam s ljudima,kažem po koji potez.
Nisam već dugo bio u parku ili pored rjeke,no neda mi se,ni
tamo nije lijepo kad sam sam.Ma neću nikud,čekat ću sudnicu
i krim tim 2 na tvu,a onda malo odspavati,predveče se malo
provozati kolicima po gradu i ranije leći,nisam dugo na vreme
legao,večeras to mogu,tenis u americi je završio pa nemam
što,do kasno ili do rano kako se uzme,gledati.
Nadam se da će ova melankolija koja me jutros uhvatila
brzo proći i da ću već sutra biti bolje,a do tada lijep vam
pozdrav i uživajte vi kad već ja ne mogu.

Potaknut Cococh-Anelinim blogom evo jedne od rijetkih
mojih svađa sa mojom bivšom vanbračnom suprugom.
Tog dana sam išao na tržnicu u kupovinu.
Dok sam prolazio tržnicom jedna od prodavačica jabuka
mi zakači kesu punu jabuka na kolica.Nisam imao
namjeru kupovati jabuke,ja ih nisam jeo,a supruga pojede
jednu dnevno.No što je tu je,nije mi bilo druge nego te
jabuke donijeti kući.
Čim sam ušao u sobu supruga je počela galamiti zašto
sam kupovao tolike jabuke,samo će truniti,a pare sam
potrošio.Ne volim se svađati,a posebno me ljuti kada
se donose zaključci i optužbe bez pitanja.
Ona je galamila i optuživala me,a ja sam šutio.Nisam
htjeo da objašnjavam da nisam kupio jabuke.Kada je
uvidjela da ja šutim znala je da nešto nije u redu pa je
zašutjela,ali bilo je kasno,ja sam već bio ljut.
U stvari oboje smo bili ljuti,ona što sam navodno
kupio tolike jabuke,a ja što me napala umjesto da
pita za objašnjenje.
Znam okrutno s moje strane,ali takav sam.Ja nikada
nisam povisio glas na nju.Uvjek sam pokušavao sve
razjasniti pričom i mirnim glasom.Saa kad se bez
ikakvog razloga izvikala na mene ja sam samo
šutio.Nisam htjeo objašnjavati.Kad se smirila
tražila je objašnjenje i rekao sam što je bilo,ali se
nisam odljutio i par dana nisam razgovarao s njom.