SAT

Ćaća je ima sat u malom žepu,
Takvog sata nema više niko,
Iz njeg se vrime razlilo ka mliko,
Ka vino što je uteklo svom čepu.
 
Kad bi ćaća zasta da otare čelo
I sat bi sta i mudro bi muča
Nije ima srca da odbroji uru
Čoviku šta sidne umoran da ruča.
 
Ćaća se moga i bez sata snaći
Po pivcu,mački,po jugu u zraku,
Al more biti,ćutija se jači
Sa satom šta je svitlija u mraku.
 
Pričaju ljudi,starili su skupa,
Sat je bija srce u ćaćinom tilu,
I nije se znalo šta to šuška,lupa,
Šta to tira naprid vrilu krv ko žilu.
 
Sve dok nisu oba ostali bez glasa,
Sve dok nije zemlja rekla zadnje slovo,
Još se nije znalo što je puklo,stalo,
Jer na njima sve je bilo još ka novo.
 
Juras,
to je najbolje reka.

Uredi zapis

13.10.2009. u 23:51   |   Komentari: 1   |   Dodaj komentar