only me

razmišljam trenutno o promjeni života / životnih navika i prilika (što nametnutih, što prigrljenih), al ono, do kraja - ispočetka. jel' to moguće?
imat tri banke za neke je duboka starost, a za neke tek početak života. osobno se slažem s ovim drugim. i nije da moram mijenjat sve iz korijena... al želim. dosta mi je tih okvira, normi... mogu li po svom? al ono... bez filozofskih sranja i teorija... misliš li da je to moguće???

imam tu frendicu koja je u biti dobra dušica, al ovo me već fakat izluđuje.
žena je prešla 80 kila i svakodnevno te svakonoćno kuka da ima 20 kila viška. i to ne bi bilo ništa kad ovo kukanje ne bi trajalo već više od godine dana, a po tom pitanju ne učini baš ništa. odnosno, ona kaže da se trudi, da krene svako malo, al da onda odustane i u trenu nabroji barem deset razloga odustanka.
a najbolja stvar je da mi svako malo baci pod nos, tipa... tebi je lako, gle kak ti izgledaš, ti možeš, bla bla bla.
ful sam joj potpora u svemu, draga mi je, al ovo više ne mogu podnijet. i rekla joj u facu sve, baš sve kaj mislim. em da nije lako i da se jebeno trudim da se ne udebljam 20 ili kolko kila, em da se mora pokrenut ak hoće rezultate.
i nisam vikala kad sam joj objašnjavala reality, mada sam kiptjela od bijesa, al mala je sad objesila nos do poda i ne šmirgla me pol posto.
haloooo... kak da joj objasnim da će sigurno uspjet ak sredi prehranu, ubaci aktivnost svaki dan pomalo te si priušti tu i tamo nešto u kozmetičkom salonu.
ajmeee... za popizdit ponedjeljak!