psttt.

.a pitam se zašto?
nekako se sve položilo,a zima je ubitačna.
hoće li sa proljećem sve krenuti

čini se da sam previše ozbiljna za svoje godine ,ukočena...uštirkana..

Stajala je u kuhinji I pripremala nas uobicajni dorucak, meko kuhana jaja I popeceni kruh.Na sebi je imala samo majicu u kojoj je spavala.Kad sam usao u kuhinju, okrenula se I rekla: Odmah moramo voditi ljubav!Oci su mi zazarile I pomislio sam : "Sanjam li, ili je ovo moj sretni dan?!"Da ne bi izgubio ni trenutka, zgrabio sam je I odmah polegao na kuhinjski stol.Kad je sve bilo gotovo, rakla je" Hvala", I opet se okrenula stednjaku, s majicom jos uvijek oko vrata.Sretan, iako vidljivo zbunjen sam je upitao: "Zasto se zahvaljujes?"Rekla je: " Sat za kuhanje jaja je pokvaren

niže navedenima na kreativno provedenom vikendu...mene samo bole leđa ,al od posla

uzalud vam trud svirači...ne ferma me nimalo pjesma.koji ku**ac slinave nad ljubavlju,ma kao da je ti najvažnije..kojekave plačipčkice samo tuguju nad tužnom ljubavlju....eh,a i ja sam jedna od njih...i to ne mala,nego velika.izgubljena ljubav...pa kao da ju je neko izgubio ..nije to torbica,novčanik ili rukavice...kišobran dapače...ostaviš.negdje ,pa i nađeš....ljubav je stanje psihe kada ti dotični gospodin da nogu,...pa šmrljiš...blejiš,tražiš prijateljicu i samo joj zagorčavaš život  cmizdrenjem..nego,ode ja daleko...faca zbog koje bi ja sebe tako nazvala  nije ni lijep,ni uglađen,ni brbljiv...ali ..ima....hm...jelte...i zna..e što zna pogoditi žicu...baš tamo gdje najbolje svira...ugodi...i onda....nestane..nema ga...i???? tuguj,cmizdri,sanjari..i tako..taman mislim  ..riješih se..eto ga...znaš sanjao sam te noćas....pa drugo jutro opet....opet sam te sanjao....kad ćemo se nači? i koja sam ja blesa..opet pristanem....i bude mi fino...znaš uznemiriš me...mislim na tebe,pa te sanjam...pa te poželim....joj kako imaš lijepu guzu,kako....eh...mirišeš...da gledam film,pozlilo bi mi,al nije....ma znam ja da je to..onako,reda radi...al svejedno..padam na to...i niš..rastanemo se...pusa...čujemo se....i čekaj magarče dok trava naraste...i tako...a niš.....do slijedećeg...znaš sanjao sam te...

uzalud vam trud svirači...ne ferma me nimalo pjesma.koji ku**ac slinave nad ljubavlju,ma kao da je ti najvažnije..kojekave plačipčkice samo tuguju nad tužnom ljubavlju....eh,a i ja sam jedna od njih...i to ne mala,nego velika.izgubljena ljubav...pa kao da ju je neko izgubio ..nije to torbica,novčanik ili rukavice...kišobran dapače...ostaviš.negdje ,pa i nađeš....ljubav je stanje psihe kada ti dotični gospodin da nogu,...pa šmrljiš...blejiš,tražiš prijateljicu i samo joj zagorčavaš život  cmizdrenjem..nego,ode ja daleko...faca zbog koje bi ja sebe tako nazvala  nije ni lijep,ni uglađen,ni brbljiv...ali ..ima....hm...jelte...i zna..e što zna pogoditi žicu...baš tamo gdje najbolje svira...ugodi...i onda....nestane..nema ga...i???? tuguj,cmizdri,sanjari..i tako..taman mislim  ..riješih se..eto ga...znaš sanjao sam te noćas....pa drugo jutro opet....opet sam te sanjao....kad ćemo se nači? i koja sam ja blesa..opet pristanem....i bude mi fino...znaš uznemiriš me...mislim na tebe,pa te sanjam...pa te poželim....joj kako imaš lijepu guzu,kako....eh...mirišeš...da gledam film,pozlilo bi mi,al nije....ma znam ja da je to..onako,reda radi...al svejedno..padam na to...i niš..rastanemo se...pusa...čujemo se....i čekaj magarče dok trava naraste...i tako...a niš.....do slijedećeg...znaš sanjao sam te...

divan dan..ponedjeljak..

ova plavuša je danas imala zadatak domaći....pekla sam pekmez od šljiva,onaj sa kožicom,nije važno neki kažu đem,neki nekako,meni je sve pekmez,.dakle u fazi miješanja pekmeza u šerpi velikom kuhačom i ne mješanja pekmeza...čitala sam ni manje ni više nego playboy..priznajem da ima dobrih članaka i slika...no muška populacija je primjetila da na duplerici (istina iz prošlih brojeva) nema žena nego mobiteli neke xx generacije,ah,ni duplerice nisu kak su nekada bile...no u ovom broju ima...lijepa žena na duplerici,ali nisam to htjela napisati..ima jedan članak ,odnosno više koje sam sa zanimanjem pročitala...jedan je o obrezivanju...a sviđa mi se rečenica:HEROJI BEZ KACIGE.radi se o obrazanom muškom spolnom organu (biću fina)a nije mi jasno zašto su kurci(ovaj put neću) heroji?po čemu...pa ispada da ih još trebamo odlikovati...što ševe ,što uopće ševe?ili što su poševili veći dio ženske populacije..i muškarci imaju svakodnevne potrebe za seksom...a žene nemaju.i u čemu je poanta?nema poante,obrezani su jer im nalaže vjera,kultura ili zdravlje.ševe jer imaju potrebu.žene se ševe jer:nemaju potrebu,al hoće zbog gore navedenih herojaimaju potrebu,al su na ratnoj nozi sa herojimakako bilo da bilosvi se ševe:iz jednog jedinog razloga..vole to.i heroji i ini...eto,a ja još nisam skuhala pekmez,a i jedna tura mi izgorila...zbog čega?pa zbog heroja..al sa kacigom.

svoj poljuljani ego.a lijepo sam mu rekla,drž se mene i sve će biti u redu.a ne,on neće,pa neće...navalio iz ljušture,smješten negdje u sivm moždanim vijugama,ko zna u kojem ćošku pri..ili možda mozga.il je bio sve vrijeme iza druge strane ogledala,a kako visim stalno na njemu,uživao je promatrajuči prekrasna komešanja i uzburkane misli sa druge strane,na lijepom odstojanju.uglavnom,nisam imala problema sa njim..kad odjednom...dok trepneš okom,uzjogunio se,egoistično pokušavajuči poremetiti staloženost mene,mojeg ja,zakopanog u mirnim sferama.a danas je kiša.pokisnuće,pomislim,al neka,zaslužio je jedno vjetrovito namakanje,možda ga prođe.znaću sutra. 

malo je jutros prohladno.obići čarape il ne?pitanje je sad.
ipak nisam...pa ljeto je.
valjda.

sam mislila..evo,konačno nešto da potraje,,,a ono šipak....raskid..i kaj sad...