u ovu sitnu uru

dobih poriv da pišem;
U dogovoru sa boljom poloviicom kupih štene patuljaste pudle,
Naravno prije toga danima smo viječali o imenu i kako to kod nas dvoje biva,
dobi on nešto upečatljivije ime TITO, i tak se on naviknu na nas, mi na njega
sad lagane šetnjice i igrica, no zanimljiv mi je skup onih penzića na klupicama
u našem parkicu, to oduševljenje kad su čuli njegovo ime te moj Tito dobi nadimak
SOCIJALISTA hahaha i mi ga sad od milja zovemo SOCI, no Soci je toliko zaigran,
tolko umiljat, preradoznao, i sad je došao do faze kad skriva po stanu svoju kosku,
kako je samo slatko njuškicom gura pod pokrivač u kutiji koju sam mu za tu prigodu napravila,
jednostavno bih ga pojela, skroz sam poblesavila za tim malim klupkom sreće

Uredi zapis

29.09.2024. u 4:40   |   Editirano: 29.09.2024. u 4:45   |   Komentari: 6   |   Dodaj komentar

i tak

Tri godine nisam tipkala upoće u virtualnom svijetu,
nešto me sjeta uhvatila pa eto:
Bili smo u rodnom kraju,
u najveselijem piru na kojem smo mogli biti,
mladenka ne što je naša već jednom riječju prekrasna,
a stric i strina preponosni, naravno da sam se naplesala,
toliko da sam na kraju izula cipele i plesala bosa, nisam
bila jedina, jedna upola mlađa curka me je pratila u stopu,
eto tako sam ujedno proslavila i 60-ti ideš al godine lete,
i da palo mi je napamet vrijeme koje sam provodila ovdje,
neki dragi i neki manje dragi ljudi.
Imaj te se rad:)

Uredi zapis

21.10.2023. u 18:24   |   Editirano: 21.10.2023. u 18:27   |   Komentari: 6   |   Dodaj komentar

podsjetnik

Čula sam se nedavno sa kolegicom,
koja me je kao onako usput pitala jel Vas čitam,
bit ću iskrena ne čitam, bwt da mi uopće
ne falite, meni koja sam ovdje ubijala dosadu :)

Uredi zapis

29.09.2020. u 0:26   |   Editirano: 29.09.2020. u 0:34   |   Komentari: 0   |   Dodaj komentar

korona

Ne nije mi dosadno,
dragi doma uživamo u zajedničkim aktivnostima,
dapače čak mi i pomaže oko mog posla, kojeg mi
bogu hvala ne manjka, dapače ima ga ohoho,
potres osjetili, probudio nas, on prvi čuo prasak i
pita kaj ovo a ja mrtva ladna kažem potres, ustala
skuhala nam kavicu i opet drugi od 5 i to je to barem u
mom kraju,no ipak mi nedostaju neke ustaljene navike,
prijatelji, kumovi, već mrzim zvuk mesengera i poruka,
a s druge strane rizična sam skupina i bolje je da sam doma.

Uredi zapis

29.03.2020. u 22:25   |   Komentari: 18   |   Dodaj komentar

ljeto

i neka je, i treba da je vruće,
i dalje je sve po starom,
čekam početak 9 mjeseca i zasluženih
10 dana na morici sa mojim dragim,
a do tad samo opušteno i radno :)
bwt: izbacila sam duhan i kupila kuću:)

Uredi zapis

05.07.2019. u 12:17   |   Editirano: 05.07.2019. u 12:34   |   Komentari: 2   |   Dodaj komentar

jutarnji poriv

da otvorim blog poslije duuuugog vrijemena,
i da jedva čekam prijevremenu mirovinu

Uredi zapis

25.03.2019. u 9:57   |   Editirano: 25.03.2019. u 9:57   |   Komentari: 2   |   Dodaj komentar

a bokte

jedva se sjetih lozinke:)

Uredi zapis

28.07.2018. u 20:13   |   Komentari: 15   |   Dodaj komentar

53

je ono nešto :)

Uredi zapis

12.04.2017. u 12:20   |   Komentari: 2   |   Dodaj komentar

vrnuh

se iz inozemstva,
umorna ali zadovoljna,
kaj ima kod vas?
ne nije mi dosadno, već onako ...

Uredi zapis

07.04.2017. u 15:10   |   Komentari: 66   |   Dodaj komentar

uz popodnevnu kavu

kaj ima?

Uredi zapis

15.01.2017. u 16:17   |   Komentari: 1   |   Dodaj komentar

ovako ili onako ......

u ovo predblagdansko vrijeme uz hrpu obveza, još mi se natrkeljisao i pregled kod okuliste,
znajuči da će me izmaltertirati pošteno, tipa vidno polje po Goldmanu, vidno polje Octopus,
test za dvoslike, uz kapanje kapi itd, trebala sam pratnju, kao i uviek onda je tu moj Marko,
em me odveze em je uz mene jer sam bukvalno kao sljepa kokoš i sva ta čudesa traju, traju
u mom slučaju punih 5 sati, i tako dok u pauzicama između tih testova sjedimo, pričamo o
svemu i svačem te se dodirnemo i mojih frendova iz Gorice, kaže on meni nešto ih dugo nisam vidio,
kaj se dješava, a moj Marko, nije dobro, imali su smrtni slučaj u obitelji, dosta su utučeni, sve ih je to
zateklo, mada je pokojnik bio bolestan, no nisu pomišljali najgorem, nadali su se da će otpočeti projekt
gradnje krajem 1 mjeseca, pa da će malo moći uživati u tom, ali život ih je sve iznenadio, čuli smo se
na dan pokopa, uz pitanje jel se držite kao i vijenac koji su dostavili, na moju žalost nisam mogla ništa više
da učinim s obzirom da sam se taj dan nalazila u Poreču, eto ti života ni uz prijatelje nisam mogla da budem
na taj dan jer je prokleto važan sastanak tjednima ranije dogovoren i nikako ga nisam mogla odgoditi.
I baš u tom trenu zvoni mobitel, kak ne vidim, pitam tko je? Marko kaže Neven, i prihvati poziv umjesto mene,
izjavi sućut i da mi telefon, slušaj imam jedno brzo pitanjce, reci ako znam pomognem, naravno da sam znala,
pitam ste OK, a tak tak, da nije posla i obveza bili bi izgubljeni i utopljeni u tugu, ovak nekako guramo, dršte se
i razmislite o ovom što ću Vam sad reći, za blagdane sam doma, imate moj poziv, dođite svi na Božićni ručak,
mislim da će Vam svima goditi da niste doma, OK frendice popričam sa suprugom i javim. Sinoć su me obradovali
prihvatili su poziv uz pitanje nećemo ti smetati, ma dajte, nema govora o tom, sam dođite, ovo je ono što u ovom trenutku mogu najviše za Vas uraditi........

Uredi zapis

24.12.2016. u 9:21   |   Editirano: 24.12.2016. u 9:22   |   Komentari: 3   |   Dodaj komentar