Ništa strašno.

Sljedećeg jutra digao se kao i običo oko pola 7, napravio je kavu u ekspreso aparatu, upalio laptop i pročitao novine. U pola 8 uputio se na posao ne razmišljajući i nemareći o događajima između njega i Verice. Veselio se novom radnom danu i novim izazovima..

Legao je do nje u krevet.. Osjećao je kako više nema one strasti kao nekada. Nije mu bilo svejedno i pokušao se primaći blizu nje.. Ona je već bila zaspala i samo je nešto nerazumljivo promrmljala kroz san.. nije više pokušavao zadobiti njezinu pažnju... Okrenuo se na njezinu stranu i pokušao je zaspati do jutra...

Legao je do nje u krevet.. Osjećao je kako više nema one strasti kao nekada. Nije mu bilo svejedno i pokušao se primaći blizu nje.. Ona je već bila zaspala i samo je nešto nerazumljivo promrmljala kroz san.. nije više pokušavao zadobiti njezinu pažnju... Okrenuo se na njezinu stranu i pokušao je zaspati do jutra...

Sjedeći prekriženih nogu i grizući gornju usnicu, nervozno je prebacivao programe na televizoru, ne dobivajući nikakvu sliku. Bio je ljut na sebe jer nije primao signal, a danas je dan kada su bili prebačeni na digitalni signal, a on naravno, nije nabavio prijamnik. Ustao se i odšetao do radne sobe uključiti laptop, da barem pregleda dnevne novine kada ih danas nije stigao prelistatina poslu.

Došao sam
na njena vrata,
da joj kažem
baš da odlazim...

Te večeri nije bio raspoložen za provode. Zaželio se malo mira i tišine u svom prekrasnom dvoetažnom stanu na križanju 1. i Radićeve ulice.


Stigao je kući nešto ranije nego obično. Skinuo je kaput, objesio ga na vješalicu u predvorju i umornim korakom krenuo je prema dnevnom boravku.
S vrata boravka ugledao je nju. Nosila je malu crvenu haljinicu na bretele, koja je diskretno otkrivala predivno tijelo i zamamne obline za kojima ni jedan muškarac nije ostao ravnodušan. Bila je to mala djevojka, smeđe kose i plavih očiju...