DNEVNA BOLNICA

Ima jedno misec dana da sve ženske šta znan sline na nekog Nemeša iz big bradera...
I ajde upalin ja neki dan da vidin koji je to fatalni lik!?
Ajde zgodan mali gedžo, pari mi sa ovin frizon pitomac JNA iz Lore prije jedno 25 godin...sve pet..nego isto mi nešto ne šmeka, ne znam šta u prvi mah, ne miriše mi baš.
I onda san skužija šta..pa lik je totalno ili čorav ili mu fali daska u glavi. Dok san gleda emisiju vidija san dvi-tri vrhunske garavuše na štiklu od dvajst centi. I to koje tandare da ti se zavrti...a on fatalni Nemeš uvatija se one nike blidunjave bide, nema 20 kila s kreveton s čoškaston glavicon jedino dobron za naslonit vinsku čašu kad malo potegne čovik više..
Neš ti alfa mužjaka...
A i njen muž će se spasit. Piše na netu da je brak gotov...a bija je puno čvrst. Upozna je priko Iskrice..malo chat i skyp pa prid oltar...

Foteljica, ekran, red Bajadere i neizbježno crno vino...zvuk nekih starih pjesama sa youtubea i duga noć ispred mene...
zvuči patetično, znam...

Zaspao sam..umoran, na tvom ramenu.
Požutjela stranica davno pročitane knjige pala je kraj kreveta. I ona je utonula u neki svoj san opijena užitkom ispunjene sobe.
Znao sam da si moderna Pepeljuga i da je ponoć granica koju moramo poštovati.
Nisam te čuo kad si otišla, iskrala se...
Neki broj i poruka..."ne zovi poslije dva"..smajlić
Smajlić i tebi..Pepeljugo

uopće ne kužim ove školske kriterije...ili tumače zakone otprilike...
Ako dijete 4.osnovne ima u nekom predmetu tri čevorke i tri petice jel tako da je to petica? Pa prosjek tog predmeta je 4,5 i to je uvik bilo pet koliko se ja sjećam???
Jutros na primanju u tri predmeta (odgojna da stvar bude smijulija) takav zbroj i sva tri zaključena četvorka šta odlikaša iz prva tri razreda odjednom kvalificira u vrlodobrog..
Ma jebe se mene ali isto mi đava ne da mira...
ko je u pravu uča ili ja?

Baš mi se svidio ovaj film sad na RTL-u...
Božićno raspoloženje u američkoj familiji. Svi na okupu sa curma i dečkima...
Najviše me se dojmio onaj treći sin sa dečkom crnjom...baš sam se zaintersirao da vidim ko je davatelj a ko primatelj.
Nisam skužio..ali sretan par me iznenadio svojom toplinom. Nakraju su došli pokazat djedu usvojeno unuće, također malog crnju, kojeg će vjerovatno čim uđe u pubertet učiti "divnim" stvarima...
Djed se oduševio...bit će kolača za cijelu femili..
Baš lipo..nestrpljivo očekujem nove filmove za Božić sa RTL-a..
Pljuc.

Evo će bit točno 19 godina od kad smo ono bili isprid Banovine..
sićan se dobro, bija je lip dan a ulice su se napunile škveranima u trlišima, bisnin ća je malo selo Kijevo blokirano od strane četnika i JNA. Do tad san bija na puno utakmica i gostovanja, vidija san i učestova u mnogin masovnim neredima i pičvajzima ali ovo je bilo nešto drugačije. Škverski, plavi trliši i one jake radničke ruke, drobati brkajlije bisni i ljuti odavali su neki tektonski strah, ka da će se planine valjat i trest... Koloni ljudi pridružija san se i ja 20 trogodišnjak, stiskajući mali očev pištolj Zastava 7,65 u žepu.
Do Banovine, zgrade komande JNA koja je danas Kerumov stožer kolona je narasla bar troduplo i demonštracjun je počeja. Ka šta san i predvidija ovi ljudi, radnici škverski, nisu se pripali ni sile ni transportera sa mitraljeton ni snajperskih gnizda sa katova zgrade. Skočili su na oklop, stukli zločestu mašinku i ponosno istakli hrvatsku bandiru.
U pucnjavi je neki gardist nacilja bidnog malog Makedonca na straži i ubija ga namistu...žaj mi ga je i danas..mlad, ni kriv ni dužan...
I sad nakon 19 godina škver se trese, prite gladni izvarani ljudi da će vanka...neka se zamisle svi lupeži i kurbini sinovi jer kad se škver digne znači da će se trest država. U škveru mi je radija i pokojni dida i otac. Iz škvera se išlo u štrajk i partizane u škveru su se pisale parole podrške Savki i Tripalu. Škver je srce Dalmacije.
Ako izađu na ulicu opet ću s njima ka i 91.

Bogami dobro me zaokružila ova vlaška kuhinja...
Stomačić nabotio. Sad treba skinut. Pitao sam i svog liječnika za mišljenje...
Kaže lik, cvikeraš sa lentama, da san trudan i da nosim slona...
Pa kako pitam ga, to je nemoguće...
Jest veli i brzo bi se mogo okotiti..zar ne vidiš da mu kolika mu je surla već van...

Baš je neko tmurno popodne...
A ja sam doma..dica u školi, žena radi..sad sam u dilemi. Oću li zvat susjedu na kavu ili na spavanac.
Drkica mi se ne baca...

Izdao me majmun, večeras...
Našao sam se sa bivšom da raspravimo neke stvari. Obećao sam sebi da ću se kontrolirat. A ona navalila da mi pokaže novu tetovažu na preponi.
A majmun skočio...
Bem ti Judu...

Ništa, danas je opet novi dan...
Nakon malo žuganja prije ili poslije svi koji su ovisnici vratit će se..
Naviknut ćemo se i idemo dalje.
Iza brda dolazi novo brdo...))
Eh, da...dobro jutro svekolikom članstvu..)

Stavio sam cvijet...
Ispustio ga iz ruke..polako, šutke, kao lopov kradući trenutak.
Obećanje što smo jedno drugom dali onoga jutra još je negdje duboko u meni.
A bilo je to jutro...ko što nikad neće svanuti, lijepo. Čak je i prosinačko sunce izašlo.
U daljini su zabrujali orijaši...tu su, blizu..primiču se...
Pogledali smo se samo ti i ja...znali smo. Ostali su samo zurili išćekujući.
Stavio sam cvijet...Nisam te zaboravio...

Poznajem taj ritam i zvuk...
Nešto kao što ostavlja sjena koja se potkrada između uličnih svjetiljki dok traži svoj zalogaj.
Koliko još? Koliko još noći i dana...?
Do mira...do sna...