Maslinovo ulje prodajem

Nogu prid nogu,
đir po rivi,
more miriše,
šotobraco sa Mandon guštan ovu litnju noć,
misečina, romantika, u daljini se čuje pisma od Coce,
ja Mandu kokolajen umisto da skupjan boce.

A u samo jednu kantu san in vidija pet komada, e.
Etotite vraže i Mandu, i njezinu romantiku sutra opet neću imat za pivu, e.

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEM!!!

2013g.
Mali uvik stoji doli u podan rive, malo baci tunju i lovi ribu, malo samo stoji i gleda more i brode, i uvik mući, dimi şpanjulete.
Mali je sitan, suv čovik nema ga šta vidit, zapustena izgleda, śepav u livu nogu,
ko ga nezna misli da je kakvi klošar, a sva domaca čeljad kad prodje ga sa poštovanjen pozdravlja, a furešti kad pitaju koji je ono čovik, odgovor je uvik isti, ono je naš Mali.

1992g.
Ajme meni gotovi smo, sve će nas pobit! Gospe draga spasi!
Ajmo bižat!
Sveti Jure čuvaj!
Nemožemo bižat, ušanan je tenk zakosti, prisika nan put,
sveti Ante sačuvaj!
Ajd lezi tu ne paničari, jesmo svi živi?
Mate jesi ranjen?
Nisan usra san se ostra.
Jozo, Ante, Stipe,
dobro je svi smo živi, Stipe kako nemaş metaka,
ispali ti okviri kad si pritrčava,
ebente blendava.
Ajd mučite, do2e 3.satnija u pomoć,
neće, kako neće,
pa mi smo 3.satnija,
ajme nami,
eno in i pjeśaśtvo puna dva kamina, sad će do tenka pa će nas napast, gotovi smo. Mali śta ti gledaš, kud ćeš ston zoljon?
Iđješ sorit tenk,
đavlaś crnog sorit, stoj tu poginićeš,
ti ćes bubnit tenk a mi onda da bižimo,
Mali ne pizdi stoj tu, Mali vrati se,
Mali ludonja vraćaj se!
Jeli ga vidite, nevidite?
Ajmmmme, pogodija ga je, pogodijaaaa,
Mali pogodija tenka eno se dimi, gori,
toooo Mali!
Ajmo bižat sad su u panici,
čekaj a kud ćemo bez Maloga, viditeli ga?
Eno ga, puca iza one stine po ćetnicin, doli livo, vidiš li,
ajme okružili su ga skoro gotov je ubićega,
bižiiii Mali,
eno ga trče,
ajme paje, pogodili su ga, pogodili, ubili su ga,
nisu miče se, ranjen je,
ajme majko uvati će ga živa i zaklat,
oce kurac,
ben in mater četnicku nedamo van Maloga,
ajmo Mate ti odovde opizdi pe,mom,
Jozo, Ante, ajte livo, Stipe skoči mi cemo zdesna,
ajmmmo, aaaajmo udri četnika majkumu, nedamo van Malog,
ajmo, ajmmoooo, ajmmmmmmo...

05.08.2013g.
Mali stoji doli u podan rive ka i uvik,
stoji dimi španjulet i baca tunju.
Put njega ide desetak judi, nose i bandiru, nose i demajanu i gradela.
Mali in samo pogleda i kaže,
evala, opet ste dośli.
Je dośli smo izgradelat tu pustu ribu sta si ulovija kaze mu Mate,
ma đavla je on ulovija zato san ja kupija meso govori Jozo,
e al je dobar za bunmbit kaze Ante,
a za trkat nikad ni bija jerbo da je brze trka nebi ga ćetnik pogodija unogu,
Ante i vaki şepav san brži otebe podjebaje ga mali,
ajd mucite uvik samo balite, nego ajd lozi vatru i stavjaj gradela, nesmi se lozit,
doce vatrogasci i policija pa ce nas uapsit,
ma nece doce nan 3.satnija u pomoc pa ce in bacit umore, smije se Mali,
ajd Mali nepizdi neg uvati kojeg Śpara da se bar ribe navonjamo, e.

I tako oni u podan rive gradelaju po barjakon, piju, smiju se,
furesti ih čudno gledaj i pitaju koji su ono ljudi doli,
a judi iz mista in kazu ma pustite to van je nas Mali i njegovi budalaşi,
tako oni svake godine na ovi dan, e,
i sritan van dan pobjede oli kako ovi kazu dan domovinske zahvalnosti!

Ova prica nije potpuno stvarna i slicnosti su slucajne,
posvecena je Hrvatskim bojovnicima,
malim, neznanim junacima,
hvala im,
hvala tin malin velikim ljudima za mir i slobodu sta je uzivamo.
Poginulima Bog da pokoj, invalidima i obiteljima nek Bog da snage za zivot.

Kamen nan je kušin,
modro more postelja, maslina nas rodila,
loza nas odgojila,
u mrižu nas povila,
ispod smokve zibala,
lavandom nas mazala,
kaduljon nas ličila,
đirnon nas kitila,
mater nan Dalmacija.

Mande vrućemi je.
E!
Mande vrućemi je.
A,e!
Mande vrućemi je. Muči!
Mande ja bi kraj tebe?
Muči!
Mande molinte pusti me krajsebe?
Neću!
Molinte, molinte?
Ajd muči.
A dobro kupitću i ja sebi drugo lito ventilator pa ću se sam lipo ladit, e.

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEM!

Svake godine zadnje nedije u sedmon misecu u momu mistu Gospin prinos ili ti "nosi" se Gospe,
to van oće reć da se Gospin kip iz njezine crkvice šta je na zapadni kraj sela nosimo i pratimo u glavnu crkvu šta je na istočni kraj sela, a onda je na blagdan velike Gospe opet vratimo doma u njezin crkvicu,
malu lipu kamenu crkvicu.
I tako ko zna otkad iđe ta procesija selon išla je i jutros,
iša san i ja,
drago mi poć na prinos i gotovo a i triba poć Gospu zamolit za oprost grija, i za pomoć ako triba i za zahvalu šta nas ozla čuva.
I tako i jutros ka i vikovin prije procesija iđe,
a ja je gledan i ni to ista procesija ka šta je bila kad san ja bija dite,
kad bi moja pokojna baba ćapala mene i brata zaruku pa povele u crkvu,
onda je procesija bila tamnja,
bilo je puno žena u crnini ratni udovica iz onoga rata,
a sad je sve šarenje,
onda su znali ovi koji su bili u partiji zadišpet popu i puku pobožnomu upalit freze i frezat zemju odma do ceste di procesija iđe samo da se nebi čulo kako puk piva "rajska djevo kraljice Hrvata" a eto je in to prdeljanje bilo i na diku, e.
A jednu godinu su je bili zabranili skroz, jerbo navodno ometa promet ceston,
pa je onda jedan čovik tu iz sela stavija u vriću i prinija sam,
a pop i narod pratija izdaleka, e.
E a narod bija uporan pa ovi odustali od zabrana, a biće to i zato šta ove komuniste matere i babe doma izvikale šta se intrigaju, diraju u Gospu pa su onda morali odustat.
Brat kad mi bija na odsustvu iz JNA nosija Gospin kip pa ga niko špija, kad se vratija u garnizon odma dobija po kazni prekomandu na Albansku granicu,
a ja isto kad bija na osustvu nosija san Gospu, brat mi govorija nemoj a ja se smija jer san vec bija u prekomandi po kazni pa mi onda nisu mogli ništa, e.
Eto tako puno je uspomena,
sad je drugčje,
procesija śarenja,
iđe slobodno,
freze ne prdeljaju,
pisma se lipo čuje,
a ta prošla vrimena su sad samo anegdote,
a opet je sve isto,
isto ka i vikovin prije, dica prosipju cviće puten,
iste pisme se pivaju, molitve mole,
isto sunce peče,
isti puk poljički u procesiji gre,
onako kako red,
naprid muški,
ozada žene i dica,
isti blag izraz lica drage Gospe gleda na procesiju,
iste su želje, molbe, zagovori, pokore šta in judi Gospi govore i u nje mole,
isti su strahovi, nade, sa kojima se Gospi utičemo,
jer život naši generacija je modernji al opet to je isto ka i prije jer novolje su iste šta čovika more i sad i prije ista je i farizejština udvorni i pritvorni,
kako je bilo odvika tako će bit i dovika, vičnjega.
A ja za moga vika dok buden moga poću uvik u prinos Gospin, pa orilo, gorilo,
meni tešjo nije,
i sad mogu reć fala ti draga Gospo
poć u prinos vridilo je.

Jo, ča letidu isprid nosa,
ove rugobe tomobili, svu su nan ariju usmrdili,
i tišinu prikinili!

Di mi je sad moj tovar Sivac,
di su njegove drage uši...
miga bi njima pa zareva ;
iaaa,iaaaa,
najlipju pismu vrilega lita!

I bolje da si mi krepa Sivče,
sićan se kad si mi na Misec vika,
iaaa,iaaaa,
evo su nikidan i njegovu lipost razotkrili!

Ništa mi više ni ostalo,
od čista zvuka, loze i jutra,
ne čujen tvoju pismu Sivče k vragu i oni i oktan super!

Jo ča je pametan moj barba Ljubo,
osta je u vlaje,
na čistu arju i čistu spizu!
Tu-tu, auto,
vrag ti piz odnija!

Momčilo Popadić.

nada je kurva,
svak je ima, e.

c/p.Dalmatincije plemeniti dubokomisleni,
prid dućanom s pivom osmišljeni.

Nije problem kad je čovik u k..cu,
nije ni problem ka je k..ac u čoviku,
problem je kad si k..ac od čovika.

Enti jarca, pasa i magarca,
ma taman san počeja pisat jedan puno lip i puno pametan blog,
i unda me prikinilo,
pa se sad nemogu sitit šta san pisa, e.
E a štaćete, skužajte me,
pa ću van drugi put napisat štagod lipa i pametna, e,
ma obećanvan van da će te i to doživt a dotad se malo strpite, vrag prišu odnija e.

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEM!

Ma nu,
otkad izašla ova nova nagradna igra ja sve ništo mislin a neiđe mi uglavu nikako, e.
Ma koji su to marketinški možđani smislili da antilopice se poklanjaju, e.
Enti jarca kada smo u afriku pa antilope,
a u nas ima toliko lipi beštija pa zašto ni uzelo koju domaću, autoktonu zvir, e.
I jopet ma ko je ikad vidija antilopu da vozi,
ja brte mili unas po cestan viđan samo koze, krave, kokoši, tuke, kenjcine, to van je ka zensko o tovara, e,
a nađe se češće i koja ovca, oli bedevija, kobila, mazga, e.
To je od ovi ženski beštija šta se voze po našin cestan e,
a od nas muški tu jema voli, junaca, telaca, majmuna, tovara, kenjaca, slonova, konja, brava,
al brte mili antilopa i antilopana nema, e.
Ja bar nisan nikad čuja da je niko nikoga u prometu počastija tizin nadimkon, e.
A i brte mili meni bilo najdraže da male kozice dile,
to bi meni bilo prirodno, e,
a ovako ma štaću ja sa antilopon,
to mi je već ka malo perverzno, e.
Zato ja mislin da je ova njijova marketinška strategija skroz promašena,
prvo jerbo to ni autoktona beštija,
drugo more bit da antilope i antilopani voze puno boje od nas pa ji zato niko ne spominje po našin cestan, e.
A,nu, neka je i tako oklen mi znamo da je tako, e,
lipo su nan tribali to naglasit i reć a ne eto tebi jarće tri antilope pa se ebi šmjima, e.
To je brte velika uvrida za jednoga vako poštenoga i finoga jarca ka šta san ja, e.
Ma to je brte kad martici za tečaj sigurne vožnje pokloniš maketu tranvaja, e.
A to su njon smrtni neprijatelji u prometu, ona čin ga vid odma ga bubne, e, pa nek tranvaj drži šta je dobija, e.
Eto tako, i toliko otomu, e,
i vi iz toga mrketinga ovo zapametitite za vike vikova, e,
jerbo ako vas ja ćapan proćete ki trmanvaj sa marticon, e.

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEN!!!

p.s. od. p.s. Prodajen samo poštenomu svitu i poštenin beštijan, e.
Antilopan nedan ništa, e.

Lito i plaža i kamen jedan,
tila vruća,
od mora slana,
bila si sritna,
bija san sritan.

I sada nekad po plaži proskitam,
sidem na naš kamen, gledam u more,
i more pitam,
oćuli ikad više bit sritan.

Noć,
vruće,
ja i Mande sidimo na zidiću,
hranimo komarce,
gledamo zvizde,
pijemo pivu,
romantika u điru,
ja njoj govorin kako je lipša od neba,
ona meni da sutra kupus sadit triban,
ja njoj kažem da je najlipša na svitu,
ona meni grinta da nisan zalija blitvu,
i tako dugo, dugo, traje ova romantična noć,
i Mandino grintanje što nikad neće proć.

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEN, e!

MANDE
+
JARAC

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEN!

Glede prilagodbe iskrica web bloga europskim standartima,
žurno, požurno, najžurnje,
građanku, blogericu poznatu pod nickom smrdljivica,
locirati, identificirati,
i oprati strojno, ručno, uz upotrebu ekološki prihvatljivog detedženta,
i isti postupak ponavljati sve dok dotična gradjanka ne dobije miris alpskog runolista.
E!
Uz drugarski EU pozdrav,
vas povjerenik za miomirise,
šjor Jarac, e.

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEM!!!

Kako bilo da bilo,
meni ovakvo kavi san, običnom čoviku,
radniku, seljaku, neukom isto je drago da smo ušli, da smo postali jedna od evropski država,
jesan ja za Hrvatsku ratova,
ma i opet bi ako bude tribalo,
i za mene je uvik bilo i biće Bog i hrvati,
i bija i osta,
za dom spreman,
to meni neće nikad Evropa odnit,
ništa nami neće Evropa odnit,
ali bi nan mogla donit dobra,
a dobro će nan bit samo ako šansu dobiju mladi i pametni,
eto to je ono što nan Evropa može dat,
jer samo nam to jedino fali.
Nadam se, želim i virujen da će hrvatska mladost i pamet, iskoristit šansu i od ove zemlje učinit sritan dom,
sritnu domovinu za sve one koji će u njoj živit.
I zato:
dame i gospodo,
čestitan van prvo hrvatsko evropsko jutro.
Živili!