Maslinovo ulje prodajem

Mande, oš dat?
Nedan!
Ajd daj Mande kad te lipo molin?
Nedan!
Mande ma nemoj bit taka škrtulja, dajmi, e?
Rekla san ti da nedan i gotovo.
A jesi škrtulja imaš a nedaš, vidija san da imaš e, ajde smilujmi se java ti gujicu neodnija e!?
Ma štas ti vidija, šta ja to iman, šporkaćunu jedan, olisi me digod virija?
Jesan Mande vidja san sad kad ti mala kusur vraćala,
ajd daj te dvi kune fali mi za pivu, e?

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEN!!!

Slogo sveta, ti poleti u poljički svaki kut,
i razglasi staru, mladu bratsku slogu, naš štatut.

I nek bude uvik spremno
muško, žensko, junak mlad
dragovoljno krvcu liti za slobodu za svoj sklad.

Pod barjakom svetog Jurja,
zaštitnika moćnog svog,
kroz oluje ovog svita
čuvat će nas dobri Bog.

Slogo sveta ti poleti u poljički svaki lug,
i razglasi časnu borbu za očinstvo, križ i plug.

Ovo je pisma iz završne scene (biranje kneza) drame, Počelo Poljica koju je napisa don Stipe Kaštelan, i svojevrsna poljička himna.

Meni je danas svetac i državni blagdan, Jurjeva, dan sv.Jure našeg zaštitnika koji nas čuva i sačuva kroz vikove da Hrvat, Poljičanin opstane na ovom surovom kamenu, ali prilipom kamenu i moru,
i da bude ponosan i slobodan svoj na svomu.
Tu tradiciju štujemo i dragom Bogu i sv.Juri zahvaljujemo na zaštiti, i časni barjak i križ slavimo.

Svim poljičanima čestita Jurjeva bila,
a i svim ostalima na dobro van sv.Jure doša.

p.s.a ko doša da doša na feštu, nek dodje u miru, dobro je doša, dobiće bar fetu soparnika, e :-)

Došla si meni iz morske pjene,
prelila ljubavlju kao more žal,
lipota tvoja oduzimala dah,
ljuljala grudima,
grlila bedrima,
tvoje ime je ljubav, tvoje ime je strast,

tu u sjeni bora,
na tvojoj stjeni,
skriveni od pogleda volim te ja,
lipoton očaran,
tobom opijen,
grlim te, grlim,
nedam da mi te odnese val,

more,
i stina,
ti i ja,
ne gasi,
ne gasi nam more ljubavi žar,
nek grije mene,
nek grije tebe,
nek naša ljubav bude more,
a ne tek od strasti val.

Ja sidin ispod masline i kopan nos, e :-)

Proliće, sunce ugrijalo, sve cvate, raste,
hormoni divljaju,
ja sam, njih tri,
primim se posla,
alat čvrst, čvrsto u ruke uzimam, ajmo curice,
pa upri, zapri, dublje, pliće, dugo, kratko, probija nas znoj,
čuju se uzdasi,
ne popuštam ja,
ne popuštaju one,
i tako do kraj,
ne žalimo truda jer oti posal svršit valja, e.

Bome umorija se ja, umorile se one,
ali smo cili kumpir posadili, e!

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEM!!!

Možeš bit malen,
možeš bit mal/a,
likom, djelom, centimetrom,
novčanikom,
karijerom,
možeš bit ružan/a il lip/a,
možeš čak bit i bloger/ica maleni/a,
al nemožes,
nesmiš bit,
nebi triba bit
čovik isprazni,
gladnih očiju,
gladne duše,
prazne riči,
umilnog stiha,
lipa na blogu slika svog lipog tila il lica,
lipote bez duše,
bez duše,
lica i oka,
hladnog oka,
u kojem toplinu oćutiš samo kad samo o sebi priča,
sebično,
sve moje, sve moje,
ja san najlipši, najveći,
najbolji od svih,
sva prava su moja,
sve što želim je dozvoljeno meni,
nema tog što ja ne smin,
jer ja sam ja,
čovik bezdušnik,
al kad život i takvu dušu bez duše,
takne, dotakne,
šta tad,
tad tražiš nekog jadu, jadnicu,
da ti vida rane,
neko rame da na njega glavu nasloniš,
da mu svoje jade isplačes,
da prodaš priču o tom kako si čovik velik,
duša od duše,
najbolji od svih,
samo si eto nevina žrtva,
sudbine ranjenik,
a upravo takvu sudbinu diliš uokolo, jer ti si zavodnica il zavodnik,
lipa, lip, vrhunska ljubavnica, ljubavnik, a svojom ispraznošću, glađju i željom
ti po svitu hodaš i drugim ljudima opsjenom svojom zločesto tugu djeliš, rane stvaraš,
jer ti si bez obzira na svu svoju "veličinu" jadni ispraznik,
lopov osmjeha, kradljivac ljubavi, jeftin nasladnik,
pohlepni usamljenik šta Bog ga kazni da i kad mu postelja puna, on opet je usamljenik, samac svoje bezdušnosti,
mali, malecki, manjušni,
zlobnik, pakosnik,
i za tebe utjehe nema,
jer tvoja isprazna lažnost je sva tvoja veličina.

p.s. MASLINOVO ULjE PRODAJEM!!!

...al ne uvik i ne svima, za "malog" a pravog čovika bar osmjeh od ulja uvik ima, e :-)

Bog te meni iz mora posla da radost života mi daš,
a ja ti radost nisan vratija,
jer ljubav nisan pripozna.

U more Bog te vratija, jer nisan ti se volit da.
Sad more volin,
i Boga molin da mi te vrati.
A more neće i neće,
i šumon vala mi ljuto reče.

Sad samo mene voli, to ti je pokora,
Bog te kaznija,
šta za grij mladosti,
u more sriću si pustija.

Kondnom na glavu,
i mož kud oš, e.

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEM!!!

Cjena akcijska 1.l 99.99k
+ kondom
+ mudante, e.

Lito,
vrućina,
plaža,
pusta, nigdi nikog,
Mande u tangama se sunča,
ja gledam zabrinuto, ajme izgoritće joj guza,

situacija kritična, Mande se okriće na leđa,
toples,
nu lipi ...., e,
katastrofa priti,
Mande izgoritće cila,

viteški, srca dobrostiva,
pomoć nudim u uzalumoj borbi protiv štetnog utjecaja ozonskih rupa,
zaštitu nudim premazom od maslinova ulja,

Mande pomoc prihvaća,
vitez se posla laća,
oliva oil extra virđin se ne štedi,
dlnovi prsti samaritanski klize,
nježno maze,
od žarkog sunca da Mandinu guzu spase,

nije ni vitezu lako,
sunce ga prži,
znoj probija,
miris lipote ga opija, hrabro odoljeva,
al Mandina lipota ga opija,

nježno, nježno sve kada neće,
poljubac Mandi na rame meće,
malo pomalo usnama kreće kud dlanovi več su prošli,
niz ledja,
niže i niže usnama gmiže,

Mande uživa,
tek se malo meškolji, poneki uzdah tek ispusti,
kao da kaže,
uživam, uživam,

vitez opijen od lude igre,
sunca, mora, lipote žene,
uživa, uživa,
uživa, okom, dlanom, ko vino opija ga miris nauljena Mandina tila,

a tada u tren,
tren najvćeg užitka,
nos mu čudan impuls prima,
od njeg mu zasuze oči i on skoči i zavika,

Mande java te odnija jopet si se važola prijila (graga)

a Mande stidna samo mu sapće,
oprosti, oprosti, al staću kad paštafažol jist volin, e :-)

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEM!!!

Sa sedamnest san bija mlad, lip, zgodan,
sa dvadeset i sedam isto,
sa trideset i sedam bija mladolik i zgodan,
u čedrdeset i šestoj me poslalo okulisti,
muketi irudove,
ma nu kakvi san četrdeset i sedmoj, e.

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEM!!!

Lud,
luđi,
najluđi,
nu'me, e!


p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEM!!!

Srcem uz prosvjednike na trgu Bana Josipa Jelačića.

Nazva ja moju Mandu, dogovorija sa njon kavu, :-)
lipo se opra,
obrija,
namirisa,
prominija mudante
i donju maju,
obuka rabatinke i košulju čistu,
kresnija vozilo,
doša navrime na sastanka misto,
kupija joj cviće i ćikoladu,
platija joj kavu,
odveja je u kino,
gledali film romantični,
malo je drža za ruku,
ma baš nan bilo lipo, onda san usnama doša uhu joj blizu,
ma skoro da san ga taka,
i tiho nježno joj prošapja,
"Mande oćeš mi doć pomoć kad se budu sadili kumpiri"
a Mande onda ni pet ni šest,
u punom kinu na cili glas posla me kvragu,
i zalipila mi priko nosa pest,
i pošla iz kina van.
I onda niki u kinu rekli,
ma vidi seljaka pipa je curu,
i mene onda zaštitar
izbacija van,
a nisan kriv,
nisan je taka,
nego je Mande malo lina, e.
I neznan zašto se najutila,
lipo je mogla reć ne,
a ne me tuć i vikat na mene, e!

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEN!!!

Roko je bija momak iz mista,
u ćaće jedini sin,
bija je momak od oka, pošten i dobar, a bija je i berekin, e:-) nogomet mu od škole bija draži,
završija je pomorsku, zimi bi naviga,
a liti bi proveja po plaži i disku,
uvik u društvu furešti cura ka galeb pravi.

Roza je bila cura iz mista,
lipa, uredna, vridna, fina čista,
ali nije bila atraktivna, uvik jednostavno obučena, skromna, ima|a je onoga Juru šta je iša študirat u grad,
čekala ga pisala mu pisma, a on je tamo naša drugu curu, i samo je Rozi napisa u pismu da se ženi i da će postat ćaća a da je još uvik voli.
Roza ni njemu odgovorila ništa,
samo od onda momke ni obadavala ništa.

Roza i Roko su bili isti godina u školi,
Rozu je Roko prozva Roza koza, jer je ona svako popodne iza škole vodila kozu u pašu, jerbo je bila iz težačke kuće.
Završila je trgovačku i radila u dućanu.

Roko ni ni primjećiva Rozu osin jedanput na feši u mistu kad joj je pijan i zagrljen sa nikon furešton onako za šankon dobacija, Roza koza, i malo je ćapa za gujicu,
a ona ga onda pukla čašon i razbila mu glavu,
sutradan kad se diga i naša je mater za stolon di plače,
a ćaća mu je zalipija trisku i reka mu,
bravu jedan sad si dobija trisku a drugi put ću ti razbit glavu.
Roko je onda u sebi i ćaću i mater i Rozu da đavlu, i zareka se da nikad više tu ludu Rozu neće taknit, ma da je zadnja na svitu.

A onda je doša rat, barikade su otirale furešte,
Roko se dosađiva gluvareć po mistu.
Niki momci iz mista već su bili u gardi,
ali to on ni fermava ni jedan posto,
sprema se ić navigat,
a onda je jednu večer čuja mater di u suzan govori ćaći koji su sve momći iz mista bili u gardi, a ćaća je reka i ja bi sa njima da san mlađi.
Roku su zabolile materine suze i ćaćine rići i ujutru se prijavija u gardu.
Roko se ni nikad ničega boja,
ni ga bilo stra ni potuć se,
ali tu noći kad je ujutru triba ić na front čuja je opet mater kako plače i ćaću kako je tješi, tako mora bit, a mi ćemo molit se Gospi da nan se sin živ vrati.
Ujutru kad je iz kuće iša poljubija je uplakanu mater i reka joj živ ću se vratit, ćaća ga je šutke zagrlija i doda mu pušku i tad je jedini jedn put vidija suzu u ćaćinu oku.
Izaša je iz kuće cili smantan i krenija na zborno misto,
uša je u dućan da još duvan kupi i vidija Rozu na kasi, odma je pomislija ajme jos samo mi jutros ova koza fali,
i dok joj je plaća duvan ni je gleda u oči a ona je samo prstima takla oni ožiljak šta je osta od njezine čaše na Rokovoj glavi i tiho mu rekla, živ mi se vrati,
Roko je tad u oči pogleda i tad prvi put vidija kako su lipe Rozine oči i suzu u njima i ta suza ga zapekla, još gore se smanta i šutke van pobiga.

Odtad kad god bi mu na frontu bilo teško, kad su zvižđali meci, padale granate, kad je bija mokar, smrznut, kad ga bilo stra, mislija je na te tri suze, materinu, ćaćinu, Rozinu, i molija bi Boga za sebe i za njih.

Rat je proša, Roko se u misto živ i zdrav vrati, mater i ćaća su prisritni bili,
a Roko je bija,
bija je i dalje smantan,
po pola dana bi sidija u kafiću priko puta dućana,
u dućan ni ulazija niti Rozi ni riči reka,
samo bi sidija gleda dućan,
alkohol ni pija, samo sok i kavu.
Niki u mistu su rekli Roko je puka,
to je oni PTSPi, Roko nema više svoju glavu.
Roza nije nije niśta rekla, samo kad bi prośla kraj roka malo bi prigela glavu i śutke prošla gledajuč pravo.
A onda jedan dan Roko je prid kafić doveja kozu, pravu živu lipu bilu kozu drža je na konopu i pija kavu a koza je brstila cviće.
Zvali su mu ćaću i mater, i policiju i doktora,
doktor je reka da ga puste u miru pa da vide šta će napravit.

A Roko je čeka da Roza izađe iz dućana i onda je uzeja kozu za konop i priśa Rozi i pridanju kleka i reka.

Roza ovo je koza, kupija san je tebi, kupija san je da mi oprostistiš,
i onda je jedva promuca,
Roza oćeś mi bit cura, ja, ja te volin.
Roza je samo mučala i stala ka kamen i onda ga opet po glavi takla i rekla,
oću Roko jer i ja tebe joś od śkole volin ali ćeś mi obećat da ćeś tu kozu neš prodat i da ćeś je svaki dan na paśu vodit.
Oću Roza moja, oću obećajen ti životon, reka je Roko.

A ćamu onda sritan zagrlija mater, poljubija je i reka, naš Roko od danas ni više brav, posta je čovik, Rozin čovik.

I Roka san jutros vidija kako je sa kozon proša kroz misto i neka je, Roko je sritan je ćovik.

Da u svima nama i u meni uskrsne neki bolji čovik.
Naravno da i onima kojima ni Uskrs lip dan i svako dobro želim.