Maslinovo ulje prodajem

My name is Capricorn. I live on a mountain Mosor.
I love long walks in nature, and I love to eat clover and browse shrubs.
My best friend is a donkey Stipe.
I am very handsome, smart and sexy.
I want to meet one nice, smart, and sexy nanny goat.
I do not know why I want to know, but I hope that when he finds that she's gonna get me tu explain why I wanted it.

Thank you!

Što se bjeli u gori zelenoj,
il je snjeg il su labudovi,
nit je snjeg nit su labudovi već kozica, Jarca od Mosora.

Jarca od Mosora,
od ove gore junaka, nije njemu žao opanaka.

Nije njemu žao opanaka,
samo da je kraj svoje kozice lipe.

Nije njemu žao opanaka,
nije njemu žao diteline,
jer nema miline do miline kad si kraj svoje kozice fine.

Kraj svoje kozice fine, još ako joj štala ima centralno grijanje,
eto miline, eto topline i za Jaru onda nema zime, ee, mee!

Ljubav je more,
toplo i plavo.

Ljubav je sunce,
strasno žarko.

Ljubav je sol,
životu začin.

Ljubav je oganj,
duše toplina.

Ljubav je stina,
čvrstoće poštena.

Ljubav je ljubav,
ljubav je istina.

Sve ostalo je,
požuda tjela i taština.

Sve ostalo je,
praznina, ništa.

Nek čuva on vas na moru i na kraju,
na putu i po putu
da svaki mornar, putnik namirnik sritno i zdravo dođe u svoju mirnu luku.

Iskrican našin lipin ja za dobro jutro u čizmicu po jedan osmjeh šaljen.

A iskronjama ka i sebi samu šipak dajen e.

Eto vam na,
to van želim ja.

Sa štovanjen vaš:
Jarac Mosorko
rečeni Meketalić, e.

Stigla je zima,
tilo škripje,
duša se stiska,
svitlo se gasi,
sunca malo ima,
zima, zima, zima.

A godine idu,
i život leti,
radosti sve manje ima i život ide,
ko stare novine pročitan,
list, po list,
pročitaj, okreni,
pročitaj, okreni.

I na kraju šta ostalo je meni,
još malo osmjeha,
i ova luda glava,
jedna mrva duše,
i srce što zimski san, spava, spava, spava.

O, kako divan dan,
za prošetat kišobran, za daždenjake,
kišne gliste.

O kako divan dan,
kakvo prekrasno jugo, bas lipo mi u glavi buba, bunba, bungo.

O kako divan dan,
za stopit noge van,
postole mi šuplje,
ka i moja glava e:-)

O kako divan dan,
o kako lipo jutro,
moran u grad,
a kiša pada, i još mi se spaaava, aa..a. E:-)

Usrid života,
bura i juga,
jubav je tvoja za mene štit.

Ko mirna luka
iza mula,
u tvomu krilu
siguran san bit.

Usne su tvoje
mekano nježne,
o fala ti fala,
šta jubiš mene.

Ma da ti platim
i suvim zlatom,
nije to dosta,
šta voliš me tako.

Ma i ja volin tebe puno,
bez tebe san ništa,
bez tebe bi umra,
na mistu kolpa trenta una.

Najlipši ti si
iz kamena cvit,
volin te,
voliću te zanavik.

U gori raste zelen grm,
u gori raste bodljikav trn,
u gori pase kozica mala,
koja je rekla da bi mi dala,
ja doša a ona kaze, Jarče sory to bila je šala, šala.

Kad bi se dilija Nobel za blog ja bi dobija rog,
al sad se dile patike nema više tu romantike,
zato obuvala za nogu masovno žicaju po blogu,
jer ide zima pa nitko ne voli da bose noge ima,
al patike nisu za moje papke,
papcima nikad nije zima zato ja za patike nisam zainteresiran, al rado donacije u baliranom sjenu primam,
jer kažu da zima će biti oštra,
a ove godine sjenaža puno košta,
dobro bi došlo i mekinja bar vriće dvi, naravno da trebam i soli,
jer slano sjeno jesti ja volim,
glede grijanja isto slabo stojim,
zato dobro bi dosla neka kozica slatka, topla, dugodlaka,
da ugrije ovog Jarca junaka.
Eto tako, eto sve po spisku,
šta meni triba da prebrodin nadolazeću nepogodu zimsku e:-)

Bilježim se sa štovanjem nazočnom pučanstvu, i unaprid se zahvaljujem e.
Hvala, e!

I naravno svim Katama sritan imendan.

Štaće Jarcu startasice lake,
kad za Mosor ja triban opanke,
a za štalu čizmu gumenjaču,
da mi papak ne smrdi po gnjoju,
ooo..oo..oj!

Ja san jarac,
nisan junac,
tek mrvu u glavi obični tukac.
Moga bi bit i majmun pravi,
al banane ne restu na južnoj mosorskoj strani.
Zato ja ne volim
junice,
ni tukice,
ni majmunice,
ja volim samo kozice. Kuzice sanske,
kozice brdskoplaninske,
kozice alpsko francuske,
ma kozica ima sorta sto,
kozica ima neznam ih ni broj.
Al neću ja kozica sto, neću ja kozica milion, ja oću samo kozicu jednu,
jednu za ljubav moju i njenu,
za ljubav lipu ka u priči,
da se ispuni san o srići.
Živil bi lipo u momu selu,
ljubav bi vodili mi u sjenu,
još kad bi dobili kozlina dva,
ma di bi toj srići bija kraj?
Sve je to lipo ka u priči,
ma divno čak više na bajku sliči,
meni se čini da je sve to san,
što ga u hladnoj noći sanja jarac sam.
San il java,
java il san,
ljutski se nadat,
pa se srići nada i stari jarac taj. E!

Ma i da je nisan upalija isto bi ona gorila u meni, jer iako ja
nikad nisan bio u njemu,
volin taj grad,
taj napaceni, izmučeni,
ponosni,
herojski Vukovar.
Misli i molitve uz žrtve,
nada i želje za bolje, mirno sutra Vukovara.

Bandira na kućiu, jedna boca viskija, jedan pršut, malo zapivali, malo trumbetali, par tura pića u kafiću ma ni to puno za ovi dan, e.
A ni Hrvatska odavno ovako sritna bila.
A jesmo se bojali,
a jesmo se molili za njih, a meni to tako tužno bilo, činilo mi Bože mi'prosti se kada za pokojnike molimo, al dobro gotaova je i ta muka, i zato dragi Ante, dragi Mladene dobro nam se vratili Domu svom Hrvatskom i u miru i srići sto godina sa svojin napaćenin obiteljima živili!!!

Život svoj
prikazujemo Bogu,
za budućnost hrvatskome rodu.

Za tebe molimo,
za te žrtvujemo,
ljepa naša zemljo Hrvatska.

Kruh i vino
prinosimo Bogu,
za budućnost hrvatskome rodu.

Za tebe molimo,
za tebe žrtvujemo, ljepa naša zemljo Hrvatska.

Molbe svoje
prinosimo Bogu
za budućnost hrvatskome rodu.

Za tebe molimo,
za te žrtvujemo,
ljepa naša zemljo Hrvatska.


Neznan ja ko je napisa ovu pismu,
ali ja je znan pivat
i draga mi je,
i pivan je sad i ovde. Pivan je sa ponosom, pivan je iz dišpeta, inata,
pivan je i iz straha, strah me ovog petka koji dolazi,
Hrvatskog velikog petka, Haškog petka.
Strah me za naše generale,
za Antu i Mladena, strah me za njihove obitelji,
strah me te Haske "pravde".
Pravde koju pišu hrvatske Jude Iškariotske što za trinaest srebrenjaka Isukrsta izdadu,
a kako neće Hrvatsku izdat.
Pravde koju pišu četnički vojnici, obavještajci, Veritasi, Dokumente, Helsinši odbori,
pravde krvnika što žrtvu žrtvom kažnjava.
Strah me te pravde nepravedna suda.

A opet Hrvatska i Hrvati naučeni na nepravdu i muku ka tovar na batine, pritrpiće, priživitće i to, i živit će,
živit će Hrvatska.
Strah me, al opet molim Boga i nadam se da će ih oslobodit, il bar dat neku manju kaznu pa da se vrate doma Mladen i Ante.
Jedino čega me ni stra, nije me stra da narod, ovi mali obični Hrvatski puk da će vas zaboravit, da neće poštivat vaše herojstvo i žrtvu.
Ante i Mladene Bog van da hrabrosti, snage, zdravlja da sve ovo podnesete i slobodu nek vam da.

E da ih oslobode koja bi to bila fešta, uf!

Po gustoj šumi
bez staze puta,
stari jarac umorno luta,
ko prava blesa,
gleda on u vedra nebesa,
jer osao je bez GPSa.
Upomoc ljudi, upomoc blože,
kažite kako da nađem put do svoje mile koze.
Mee, mee..ee..e!