Maslinovo ulje prodajem

Mala moja crna i garava,
zbog tebe mi poludila glava,
zbog tebe me zabolile kosti,
jerbo tebi nije nikad dosti, oooj.

Enti jarca morat cu uzet pomoćnika e.

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEM!!!

Drag k'meni,
a ja biž u brdo,
njojzi došlo,
meni nije tvrdo e!

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEM! U mekanoj anbalazi e!

Na dobro vam Uskrs doša!

Jedan je patio,
trnovu krunu nosio, križ teški ledja mu lomio.
Mnogi su gledali, neki uživali u patnji njegovoj,
neki suosjećali tiho u boli toj.
Mater je jecala suzama plačuć sina svoga.
A ti Šimune ti si prišao, križ mu uzeo, dio puta te patnje ponio, samo ti Šimune i ti Magdaleno sto obrisa mu lice mu krvavom patnjom natopljenom, obrisa je rubcem svojim.
Sto ti je bilo u glavi moj Šimune da pomažes čoviku tom, a što tebi Magdaleno da mu lice obrisa? Zašto ste tuđu patnju uzimali za svoju, zašto ste se izlagali, zašto niste glavu okrenili od patnje tuđe jer tako je najlakše?
A opet svi mi svog života nosimo, neki lakše neki teže kako već nam je Bog da. A opet svi mi bar ponekad trebamo nekog svog Šimuna Cirenca da nam bar malo pomogne križ svoj nosit, i svoju Mariju Magdalenu da nam rubcem svoji obriše boli što napotiše lica naša.
A opet meni nije ime Šimun i neznam ja dali sam spreman uzet nečji križ i pomoć mu malo, bar malo nosit ga, ma makar koji metar, i neznam ja, a znam da i ja sam tko zna koliko puta sam okrenuo glavu, šutke prošao pored patnje nečje, nezastajkujuć, negledajuć, nevideć, neosjećajuć patnju tuđu.
A znam ja da je meni nekad neki Šimun pomoga moj životni križ nosit, a znam ja da je meni nekad neka Magdalena, lice bolnim potom natopljeno rubcem svojim obrisala.
E moj čoviče, moj Šimune, moja Magdaleno hvala vam, hvala za pomoć i nedaj mi Bože da zaboravim da ću i ja opet tribat svog Šimuna i svoju Magdalenu, i daj mi Bože da nekad bar nekad, bar mrvu i ja buden ima snage, i srca, i hrabrosti i duše i ja da budem nečiji Šimun.

Ja na Stobreč,
mala u Podstranu,
ona na velnes u Lava, ja na pivu isprid dućana.

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEM!

More je modro,
sunce je žuto,
trava je zelena,
noge mi crne.
Nu' jesan li ja daltonist ili ih nisan opra e?

p.s.PRODAJEM PAMET, JEFTINO I U NEOGRANIČENIM KOLIČINAMA!
Molimo ponjeti ambalazu da vam natočim, jerbo mi mozak trenutno u tekućem stanju e.

More duboko,
nebo visoko,
Mande je guzata,
plivat neznan,
letit isto,
ja Mandu ujitin za gujicu, ona mene trisokn.
A šta sad, boli me obraz 'e!
p.s.MASLINOVO ULjE NE PRODAJEM DANAS!!!

Tovara prodajem!
Malolitražni, visokoturažni,
sportski sređen,
nisko profilni papci, aerodinamične uši i rep, recaro samar,
nikad karamboliran, boja orginal tvornička dlakavo siva.
Ekološki prihvatljiv zbog male emisije CO2 po prjeđenom kilometru.

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEM!!!

Čoviče kad sljedeći put začepiš nos,
siti se da si i ti smrad,
da i ti smrdiš drugima,
jednako kao i oni tebi.

To je bilo ka u priči Roko nije jema ništa Cicibela još i manje, ali jubav sve izliči,
on je bija anarkista, jemali su i kumpanje.

To je bilo ka u priči puno jutih i friškine, ma je isto prica prava, čulo se i grubih riči, bunbilo se puno vina, bolila je digod glava.

To je bilo ka u priči živili su ka golubi,
i nosili svoje brime,
s puno srca, s malo riči,
goli bosi, gladni, grubi,
volili se cilo vrime.

To je bilo ka u priči, kad su bili puno jidni, bombe, rašpe, rivolveri, i još druge strašne riči, vikali su oni bidni,
ma su prošle te nevere.

To je bilo ka u priči malo sriće, puno jada, puno zime i propuva,
ali ljubav sve izliči bolje nego sto balada, bolje nego štruca kruva.

To je bilo ka u priči ma ih više ovod nima, na dnu mora su gajete,
sve beštimje grube riči,
sve je prošlo poput dima,
vrime metlom sve pomete.

Trči vrime, cvili maška,
traje jubav, pusta siromaška,
šaka suza, vrića smija, ča je život vengo fantažija.

Roko i Cicibela su splicki beskućnici s početka 20.st, zivili su na Matejuški, ribarskoj lučici u Splitu, spavali po gajetan i ribarskin konobama, postovanje puka i svita i ove lipe stihove zaslužili su svojom jubavlju a ne svojim djelima, zvanjima, ričima, imanjima, nego svojim dušama su ušli u legendu i tamo zanavik ostaju, od života gubitnici, u ljubavi pobjednici. Balada o Roku i Cicibeli, teks pjesnika Momčila Popadica, ili pismu, Ca je život vengo fantažija, koju Oliver piva, ja citirah onako po sjećanju, pa mi oprostite na tome, a ako nekom triba privest neke riči neka se slobodno javi.
Eto toliko za kraj rasprave o ljubavi i poštovanju. Ljudi moji da je život i ljubav matematika, već bi mi to izračunali, al ni u životu ni u ljubavi nema pravila, pa se svak po tim morima ljubavi i zivota jidri kako god zna i umi i sa onin čim mu je dragi Bog da, netko sa gnjilin kajićen, netko sa velebnom jahtom, netko po bonaci neko po neveri, a svi samo želimo da nas fortunal sriće u neki lipi porat smisti. Eto ljudi moji, zdravi, veseli i ljubljeni mi bili.

Kamen,
more,
maslina,
linčina,
primitivčina,
jarčina.
Ko me nezna skupo bi me platija,
ko me zna đavlu bi me da, ee..mee.

p.s.JARCA PRODAJEM NEPOZNATOM KUPCU!!!

Ja uz Mosor,
a mala niz Mosor,
ona oće,
a ja pružam otpor.

p.s.MOTORNO ULjE PRODAJEM!!!

Anđe jednoga đavla polokala, drugizi ti na prkno utebe uša. Jesan li ja tebi lipo reka da nemoreš sama vazimat mi ulje iz konobe, jesan li? A ti se vavik praviš pametna, mogu ja,mogu ja. A manitu te đjava na dračevilan po selu nosa, jesan ti lipo reka da dolika u konobi jema dvi kante, obe žute, u onoj prvoj je motorno ulje za prominit u frezu, a u onoj drugoj maslinovo, a jesan li, a? A ti manitovino žemska odma jamila zanu prvu, i sad ti salatu začinjaš sa Super 3 a meni freza radi na malninovo ulje. A jadantisan ka i jesan jeli mi freza mogla zaribat, a? Pa ko bi onda meni šćetu nadoknadija, a?

Proliće je a u srcu zima,
nema sunca, nema lita,
samo srce svitom skita,
svima dobro,
svima smišno,
samo sebi nije dobro,
nije dobro, nije dobro u njemu je magla siva, u njemu se tuga skriva,
ne uzmiga u prolice, ne uzmi ga ni u lito,
ne uzmi ga ni u jesen ne uzmi ga ni u zime, ti ga uzmi za navike,
ili tako il nikako,
nije dobro slomiće se

Proplakat će kamen, stina,
kad mi tebe nima,
proplakat će more sinje,
kad mi tebe nije, proplakat će usne moje,
što ne mogu jubit tvoje,
proplakaću i patit ću al nika ne želit ću da nesritna ti bi bila.