Svakoj onoj koja ne spava,čije su plahte zgužvane ,oči upitne ,kreveti pregolemi.... A na usnama zrcali se umor ...

Naspavat ces se dušo...Sad ritam udara samoća i ne da ti širine ,mira ,spokoja...Zaklanja ti obzor bas kao da ima svoju masu, fizičku...Okrutne su samoće, bilo da su jednina ,ili množina...Znaju sablasno škljocati zubima u danima suhim i noćima mokrim kad se um preispituje... ...Kad ona ode ,tebi će se cijeli jedan svijet na obzoru ukazati,nista neće priječiti pogledu tih zamišljenih očiju...





.Link

Uredi zapis

14.10.2015. u 23:06   |   Komentari: 16   |   Dodaj komentar

U prošlogodišnji kalendar se ne gleda....kineska

Uredi zapis

10.10.2015. u 23:40   |   Editirano: 10.10.2015. u 23:43   |   Komentari: 23   |   Dodaj komentar

Najsrčanije se šire ruke onda kad su – prazne. Dositej Obradović

Uredi zapis

09.10.2015. u 15:13   |   Editirano: 09.10.2015. u 15:36   |   Komentari: 47   |   Dodaj komentar

Ako pas iziđe kad mačka uđe, neće biti svađe. kineska :)))))

Uredi zapis

08.10.2015. u 18:51   |   Editirano: 08.10.2015. u 18:52   |   Komentari: 9   |   Dodaj komentar

Moranje...

Ja ne biram ono što imam. Ne biram ustvari nista, ni rodjenje, ni porodicu, ni ime, ni grad, ni kraj, ni narod, sve mi je nametnuto. Jos je cudnije što to moranje pretvaram u ljubav. Jer, nešto mora biti moje, zato što je sve tuđe, i prisvajam ulicu, grad, kraj, nebo koje gledam nad sobom od djetinjstva. Zbog straha od praznine, od svijeta bez mene. Ja ga otimam, ja mu se namećem, a mojoj ulici je svejedno, i nebu nada mnom je svejedno, ali neću da znam za to svejedno, dajem im svoje osjećanje, udahnjujem im svoju ljubav, da mi je vrate....

Meša Selimović
















.Link

Uredi zapis

07.10.2015. u 10:44   |   Editirano: 07.10.2015. u 10:45   |   Komentari: 6   |   Dodaj komentar