cityspeed

sto o ima u mozgu alkoholicara da unistava sve oko sebe sve koje voli. i sam sam nekad jako puno pio ali sam uspio se othrvati tom poroku koji mi poceo unistavati zivot. sto ih to tjera da zanemaruju i unistavaju sve dobro. zasto ne mogu shvatiti da time cine samo zlo. dopustaju tami da im zavlada umom i zivotom. imam kolegu koji je pio jako puno da bi nas na kraju na koljenima molio da ga vodimo u bolnicu. uspio se izlijeciti i sad je dobro ne pije vec godinama. jos jedan spaseni zivot. ali koliko ih ne uspije izvuci se iz pakla alkohola? koliko ih povuce jos nevinih zivota sa sobom? dali negdje postoji granica izmedju pukog gledanja na sve sto se dogadja u doticnoj situaciji i kad postaje vrijeme da se nesto poduzme da bi se izbjeglo najgore? jednostavno ne znam koga god da pitam kaze nemoj se mijesati nije tvoj problem. neki kazu ucini nesto da nebi bilo prekasno. jednostavno sam zbunjen. ako ne poduzmem nesto tesko mi je na to gledati a ako poduzmem nesto bojim se da bi bilo velikih problema sto za mene a sto za osobu do koje mi je stalo. koja je granica do kada se gleda a od kad se krece u akciju. da li netko moze pomoci? bio bih zahvalan. pozdrav.

razgovarao sam sa frendicom neki dan o problemu veza i svega vezanog uz to i dosli smo do zakljucka da je ljubav precijenjena. frendica bi bila najsretnija da je samohrana majka. muz joj smeta a najsretnija je kad je sa svojim djetetom. poznavajuci nju vjerujem da bi tako bilo najbolje. u mojem slucaju veza je pukla zbog pritiska okoline. jako mi je stalo do te osobe a i njoj o meni. nazalost sad je to postala nemoguca situacija za odrzati jer su svi protiv te veze. pa skoro svi. to postaje pravi sizifov posao odrzati vezu unatoc svemu. i koliko god ljubav bila jaka pritisak je prevelik. pitam se koliko cu jos moci izdrzati a da ne poludim. sto to ima u ljudskoj naravi da guraju nos tamo gdje mu nije mjesto i pametuju o svemu i svacemu. a ne znaju pocistiti pred vlastitim pragom i u vlastitoj kuci. zbog cega misle da su pametniji od drugih? sto ima tako zanimljivo kod drugih? da zasluzuje toliku paznju. pa zar nije receno da se ljudi vole. zasto su toliko protiv? strahujem za voljenu osobu jer prolazi kroz pakao zbog nase veze. nije mi tesko preuzeti obveze da zbrinem voljenu osobu i sve u vezi nje nije mi tesko. zato jer ju volim. ali problem je okolica koja vrsi pritisak na nas. vise ne znam sto da ucinim? sto bi bilo najpametnije uciniti? kako joj pomoci? za sada toliko.

sto je to? sto je to ljubav. pitanje na koje nemam odgovor a u zadnje vrijeme se pitam dali zelim znati. pocnes vezu sve super nalazite se a onda ko iz vedra neba prekid. ko te sljivi isl. sto je razlog za ostaviti nekog? pritisak okolice, pritisak obitelji ili jednostavno dosada. das sve od sebe da veza uspije promijenis se a dobijes noz u ledja i jos obijese kaput na njega. pitanje je dali u danasnje vrijeme postoji ljubav u danasnje vrijeme facebooka i inih gluposti u kojima razotkrivas svoj privatni zivot. imam kolegu koji stalno visi na facebooku i zabavlja se a kad ga neka djevojka pozove van on ju otkanta jer mu je to zabavno. i odmah to stavi na face. dali postoji neka sansa za normalnu vezu za stvaranje obitelji za zajednicki zivot u dvoje. najzalosnije od svega je da sam prestao vjerovati u ljubav, u buducnost, u mogucnost stvaranja obitelji. dali negdje postoji djevojka koja ima slicne zelje kao i ja? ili moras biti jednostavno odvratno bogat da bi imao djevojku. jer u danasnje sveopce komerjalizacije, sveopce malodusnosti i sl ako nemas love nitko si i nista. a moja dosadasnja iskustva su uglavnom negativna. nemas love nemas curu. prosto jednostavna racunica. ljubav je nesto sto nestaje nesto cega je sve manje i manje. jednostavno nestaje. sve se svodi na lovu. to mi je jos zalosnije. za sada toliko od mene. lp.