Nepoćudni blog

Da se maknuti od reale na ovako lijepo mjesto.Ne razmišljati o bedastoćama nego se posvetiti sebi i svom miru.
Odrekao bih se puno toga za ovo.I vas :)

Nadam se da ste lijepo spavale i ugodno sanjale :)

Petak popodne.Razgovaram ja tu pvt sa jednom malom.Ona meni poslala prvu poruku,samo nek se zna.I ovako,i onako,pa fora ti profil a ja slobodna....i nagovori ona mene na upoznavanje (neš ti karaktera).Razradim ja taktiku,pripremim izgovor kobri da mogu izać vanka,pa tuširanje,depilacija,kondomi u džep i sve tako.U međuvremenu razmijenimo nas dvoje još par poruka na mobu,vrlo napaljujućih.
Na kraju,dogovaramo kak ćemo se prepoznati u kafiću.I veli ona: ajde poslati ću ti fotku da vidiš kak izgledam.Mislim si,ideš mala!I čekam ti ja fotku...prođe par minuta.Kad ono značajno "Bip-bip!".I otvorim ja poruku,kad ono zabunom gif umjesto jpg:

Hebo te život,ni danas mi se još ne mre dignuti...

Ne da mi se danas baš ništa...
Jutro!

U jednoj prčevitoj zemlji na brdovitom Balkanu bijaše jedan blog.I svađahu se tamo mnogi.Boriše svoje bitke bez pobjednika ali sa puno prolivene krvce.Trajalo je to tako godinama.Jednog dana,kad shvatiše da je boraca ponestalo,odlučiše mudraci da više ne smije biti zlih primisli na blogu.Od tada mu dadnu ime Happyland (Srećozemlja).
Od tada tamo zavladahu sreća,mir i veselje.Svi se lijepo pozdravljahu u prolazu.Upućivaše svaki svakome lijepe riječi i izraze podrške,suosjećanja.Cvijetovi opet dobiše svoje predivne boje,ptićice zacvrkutahu milozvučnim pojem.
Ali,ne bje to mudracima dovoljno.Odlučiše uvesti i formalni pozdrav pri bloškim druženjima:
" Predivno,nikada nisam ništa tako lijepog pročitao!Samo tako nastavi,jedva čekam tvoj slijedeći blog!"
I bi blog sretan i berićetan još puno stoljeća...

Link
Dobro jutro :)

Uživajte,odoh na friški zrak (da mi se ne brinete za zdravlje).
:)

Jedno od čestih pitanja zbog moje uparenosti:zna li ti žena da si na Iskrici?
Zna.I čita,proučava,komentira sa mnom.Koji puta se smije,neki puta me špota.Svjesna je moje poslovne i osobne vezanosti uz računala i internet još od početka naše veze.I prihvatila je to kao neko "nužno zlo".Lakše joj je tako,nego da sam "nemiran duh" koji fizički luta gradom i državom,po kafićima i tekmama sa muškim društvom.Budući da radim od kuće moram određeno vrijeme provoditi uz računalo.Tako je i počelo sa Iskricom.Predah uz posao,zabava,zafrkancija.Trebalo mi je vremena da upoznam karakteristike nekih blogera,njihov prag podnošenja zezanja.Podešavam način komunikacije s njima i ostalima u hodu.Nemam univerzalnog recepta za komunikaciju.Učim,dan po dan...
Dobro jutro :)

Kažu da samo sise ovdje prolaze...