kao grom iz vedra neba

Ma nek mi samo neko veli da život nije lijep! Toliko toga dalo bi se opisati....svaki pokret, pogled, dodir, glas...sve postaje odjednom vječnost i beskonačnost....kako divan osjećaj...hodati a ne dodirivati tlo, biti budan, a sanjati, imati osjećaj da možeš pokrenuti planinu svojom snagom....svemu se diviti i sve primijetiti:))))))))Kako prekrasni ljudi žive na našem planetu:))))))

Ko čeka - taj i dočeka! Počet ću vjerovati u narodne poslovice.
Dama me pozvala na ručak ili bolje rečeno na izlet. Plan i program ćemo dogovoriti na licu mjesta kad se vidimo:))
Pomagajte....kuda da ju odvedem? Ipak sam ja taj koji bi trebao predložiti neke ideje....a ni sam ne znam šta. nemam puno vremena....požurite!
 

eto draga i vrla dotična od prije nekoliko tjedana viđena samo jedanput te baci pod noge pa te digne u među zvijezde pa te na kraju šutne i odbaci sa obrazloženjem da nema vremena zanimati se s nekim s kim nema emotivnu vezu.
A nije mi ni pružila priliku ni da dogovorim drugu kavu...ljudi moji ja to uopće ne razumijem...a da sam ružan - nisam, da sam glup - nisam, da nemam auto - imam, da imam dobro plaćen posao- imam, da nisam dobro obučen - jesam....pa koji k.... onda hoće...a plus toga planova ko u priči...zato smo se i našli na istoj valnoj dužini. Niš mi nije jasno!
 

kako je dobro biti čovjek kojem je dovoljno i malo toplih riječi pa da pomisliš kako je sve pod tvojim nogama....ili barem tako izgleda:)))))

sve je to lijepo i slobodni dani i ljenčarenje u krevetu al kad sve to dojadi!

Taman uđem (ulogiram se), a ona ono 8 minuta neaktivna:((( je li to sudbinsko  izbjegavanje il ćemo se ipak uhvatiti! Neću je zvati kad ionak nema vremena, al ima vremena ulogirat se!

mogao bih reći da sam stvarno strpljiv....krasi me inteligencija pogotovo kad shvatim koliko je važno naučiti složiti ladice u glavi.dosad su bile razbacane stvari u njima, al radim reda od sutra!

nećete mi bilivit, dobio sam poruku! od dotične iz prošlog bloga!

Nisam ni sanjao da ću upoznati nekoga odavde....i da će me ta osoba toliko oduševiti. A krenuo sam samo iz zeke peke, kad ono vidi vraga kak se navučeš. Dotična i ja smo žvr žvr malo na pvt-u bez nekih primisli o eventualnom susretu i pošto je razgovor bio vrlo ugodan predložih ja njoj da se vidimo na kavici.
Zainteresirala me sa čisto pozitivnog stajališta gledanja na svijet i vrlo pametnih i logičnih zaključaka.Rekoh sam sebi: pa takva osoba je rijetkost i šteta ne upoznati ju. I tako bez nekakvih namjera nađem se ja s njom.Kad ono ono ostanem paf! 1.: napisala je u profilu da je prosječna, a  kad ono vrlo, vrlo zgodna simpatična i šarmantna. 2: napisala je godine koje joj ne odgovaraju (izgleda mlađe), a  starija je nešto od mene. 3.nema foto u profilu, al je rekla da je debela i da izgleda grozno, a sve to nije tako.
I tako naručismo kapuccino i moram priznati da su mi se ruke počele znojiti i da sam počeo razgovarati onako da nisam ni znao točno što pričam, dok je ona sjedila mirno i staloženo, smireno ko da priča s nekim koga poznaje već dugo.Primijetio sam da me proučava i to me još više unervozilo. Sam sebi sam govorio: smiri se i kontroliraj situaciju, no to je tako teško uz osobu koja već to radi.
Pričali smo uglavnom o poslu, o ljudima, o snovima, željama i ta žena me jednostavno oduševila svojim viđenjem i planovima u životu.Sve ono što i ja želim. Bili smo na kavi 1,5sat razmjenili brojeve mobitela i otišli.
Tu istu večer nisam mogao zaspati. Stalno sam razmišljao o njoj. Kopkalo me nešto a ne znam ni ja što. jednostavno sam imao potrebu poslati joj poruku: "bok, kak si?"
Odgovorila mi je dosta kasnije da je dobro, ali da ima trenutno jako puno posla i da ćemo se čuti.Od tada je prošlo tjedan dana, a ona ne zove. A ja stalno i sve više razmišljam o njoj. Vidim da se pojavljivala tu na iskrici, al ni da se javi.
Jesam li se zaljubio? Zašto razmišljam stalno o njoj? Zašto mi se ne javlja?