nemir i strast

po svemu sudeći polovica je iza mene. u svakom slučaju funkcionalna polovica.  ima li razloga panici ? valjda nemam. još mogu štošta. štošta još stignem. ima li razloga žaljenju. ako zanemarim činjenicu da žaljenje ničemu ne koristi, zasigurno da. žaljenje za svim neučinjenim i za svim nepotrebno učinjenim. žalim što nisam bio luđi, gori, pokvareniji.svaki put kad sam za to imao priliku.
i to je nepopravljivo. te prilike više se neće ponoviti.
ufffff ....
idem zdimit žižu nemrem ovak na dubinski mislit predugo. zgoriju mi ziherungi.

dan bez posla. danas mi je takav dan. prečesto je posao bez dana. pa tako dan za danom.
ljuljam klinca na stolici ljuljalici, onoj kao za bake iz starih vestern filmova. mali urliče od smijeha. ženica cvokoće od straha. past će razbiće se.
neće, neće. a i nije baš visoko.
što ne ubije ojača.
iz zvučnika lagano škripuće summertime - janis. nije baš dobro za klinca maloga ženica zbori.
dobro je dobro. bolje od mnogo štočega iz ponude lakih dječjih nota.
ukratko: ne radim, čuvam klinca, dokazujem se sa ženicom, pametujem, sretan sam.

ostao bez posla. poslao šefa u tri PM i zalupio vratima.
ali ne.
ok, budem to popravio pa vam donesem do prije kraja radnog vremena.
koliko još ima mjesta u grlu za gutanje ?
ili skinuti sa štaglja prijatelja iz sunje, gospodina kalašnjikova i napraviti reda u svom životu ?
 

beš trening. dolazim na treninge, al nisam takmičar. nisam čak ni aktivan član.
dođem se razgibat, malo ispucat energiju negativnu, preznojit i tako to. kad dođu na red sparing i borbe, ja uglavnom ne sudjelujem. spor sam, star i neutreniran. opasan sam i za sebe i za druge. al nije mi vrag dao mira. falilo im je za sparing pa me trener pozvao kao da nek se malo i ja pridružim.
ok. puštaju me u dvoranu, ne pitaju previše i ostavljaju da radim više-manje šta hoću. ajde nek im bude, kad im već fali netko za sparing. pristanem.
a kad tamo metardevedest, stodvajestkila životinja a ne čovjek. pun snage, razgiban, eksplozivan. ma ono, skalnjajte se sputa. al nema veze, pristao sam, pa ću to i odradit. i krene lagano sparing, onako prvo dogovoreni. dogovorene kombinacije napada i obrane. a onda polako, neprimjetno počne se sve događat brže i žešće. podlaktice bole od blokova. znoj natapa oči, nemam zraka, srce na prekovremenom broju otkucaja. i već mi mrak pada na oči. mlati me tip ko majmuna. blokiram jedan udarac, al me stignu još dva. jebate, ko da radi na vreći. podjelim, tu i tamo i ja nešto, al malo je to.
i onda je to već postalo blizu fulla. i uvalim mu kao čišćenje, trznem ga i dočekam na desni direkt pravo u njonju, recimo s 50% snage. dovoljno da osjetim kako mu se hrskavica uvija pod šakom. ni sekundu poslije toga odnekud me pogodi desni kružni. ravno u rebra. onako punom nogom. imam osjećaj da sam se sklopio oko njegove noge ko špageta na vilici.
napukla dva rebra. boli kad dišem, boli kad hodam, boli kad sjedim, boli kad ležim, boli kad jedem, o seksu i ne razmišljam, boli kad kenjam.
katastrofa. sport i rekreacija, dobro za zdravlje. qrac od ofce, a ne dobro za zdravlje.

ima najmanje sto načina da sjebano jutro preraste u sjebani dan. ovo slinavo i cmizdravo jutro izabralo je pravi put.
razgovor o novom poslu otkazan mi je za tjedan dana.
sa šefom sam se popičkarao odmah na ulazu u firmu.
dva od tri posla koja asm odrađivao danas završila su bezuspješno.
crkla mi je kemijska, pa sam u napadu kretenizma uzeo naliv pero, nije potrebno niti napominjati da sad imam plavu fleku na košulji.
sve u svemu nisam za drugo neg da si kupim litru mirogojca i do popodne priložim svoj komad stakla za reciklažu.
 

ovo jutro idem gledat za neki novi poso. beš mu sve, nije mi dobra vibra. poznat sam i priznat  kao metereopata, ovo me sluzavo jutro sasvim smrdalo. danas mi je više dan za šoru neg za stvaranje pozitivne slike o samom sebi. uf. i onda sam kad se sjetim tipičnih babetina iz kadrovskih odjela poludim od sreće što ću im gledat podbratke i slušat kak srču jutarnju kavu.
oh, pa zar ste vi već došli, uf da, dogovorili smo se za odma ujutro, eh, znate kako je , budete malo pričekali, štefica, šteeeffffiiiiccccaaa, daj reci šefu da je došel onaj kaj smo ga za danas dogovorili, bute kaj popili, a ne, kaj ste nervozni, nema potrebe, sad samo malo da ja nađem vaše papire pa bumo vidli kaj bumo s vama, znate da vam iskreno velim tu već radi jedan mladi gospon al smo eto morali po zakonu napravit i natječaj, al to nema veze, nije gospon u nikakvoj prednosti pred vama, sve bu onak kak se šika, ak me razmete.
ja bum danas valjda nekog ubil od nervoze.
dobro je kaj su mi vozačku uzeli na mirovanje, pa nemrem nikakvu pizdariju s autom napravit.
vrijeme je za poć.

ima već tristo godina od kad sam prestao biti mlad. navlačim svoje sjedine kroz vjetar u gradu, a kroz krmeljive oči promatram svoj izboran odraz u nekom izlogu u ilici. trbušina koju uzalud obuzdavam još od vremena konjskih tramvaja i prvih znakova crvene revolucije već se razlijeva izvan svih okvira, a trombozoidne noge podrhtavaju od preopterećenja pri svakom koraku.
danas je opet moj njemački prijatelj alzhajmer u punoj vibri pa neznam kuda sam krenuo i odakle došao. kao da je netko promiješao role filmova, pa se u kinu započne sa sredinom filma. nit znaš likove, nit kužiš radnju, a publika se smije, vrišti, nabacuju se kokicama i praznim piksama od cole. promatarm odraze ljudi što prolaze i nadam se nekoj poznatoj crti. jeb ga morao sam imati još djece, uvećao bih šanse da nekoga prepoznam u mnoštvu. dvjestotridesetšest sinova i tristopedesetsedam kćeri, pozamašan broj, a opet, ironije li, sasvim nedovoljno da mogu sa sigurnošću računati da ću nekoga od njih ili njihovih tisućutristodvadesetisedam potomaka susresti na ulici.
onda sam zasjeo u slastičarnicu i naručio gargantuovski objed od četiri kremšnite, dvije mađarice i jedanaest vanilin kiflica. donjela mi to ta neka žena zapakirano u vrećici. kao za van. bez žličice. pas mater. kaj moram jest ko svinja ? dobro onda bum jel ko svinja.
došla je murije kad nisam štel platit, a onda i hitna.
sprašili su mi inekciju, pa sam zaspal.
pravac jankomir.
veliju da ništ to nije istina kaj si ja mislim.
da imam četrdeset godina. da imam ženu i dijete.
da sam na poslu zatukel šefa i da se odonda pravim lud.
a zatukel sam ga stolcem.
po glavi.
sedamdesetosam udaraca i još sam ga par put fulal po glavi pa sam mu i rebra strgal. i to ga je ubilo u stvari jer su mu rebra poderala pluča, pa se je zagutil u krvi.
ništ.
bumo vidli kak bu to sve ispalo.

možeš lagano odprditi pederčino stara smradljiva i
ponesi sa sobom u gnojavu jarugu iz koje si pogreškom izronio
sve svoje imocko-kamenjrsko-primitivne umotvorine
i zabij si u šupak svaku izdrkotinu koju si pomislio da je vrijedna zapisivanja
tu žvaljavu podrtinu koju nosiš ispod drkotinom napumpanog nosa
napuni govnima pa se nagutaj smrade smradljivi smrada smrdljivoga
pizdo oklambavljena, sifilistična i gnojava
isprdče hemeroidnog šupka psorijaznog
analni poremećaju gnjiljavi

qrac, qrac, 3,14čka, 3,14čka, qrac, 3,14čka.

jučer sam nešt napisao i nisam gledao komentare. danas vidim da je bilo komentara. i to kaj. iskrsnuo je iz bespuća povjesne zbiljnosti jedan vražji lik. ko avet iz one poeme: drug tito ide uz usku stazu planinsku. e jebate, sam nek se još jave biljarista il devil na finjaka i ukurac odrezat ću si ruke da nemrem više na iskricu il ću bar žnjoru za mrežu pregrist popola.
 

erekcija.
iznenadna, bezrazložna, slavodobitna, nestalna, neuračunjljiva, neproračunata, kamena, spužvasta, kvrgava, mokra, tupa, labilna, stabilna, indikativna, izdajnička, kukavička, pobjednička, samosvrhovita, izazivačka i ko zna kakva sve ne.
svako jutro. bez obzira na nedostatak ili obilje sexa.
mislim da je pupačić u stvari pisao o erekciji.
 

od prvog dana sve je pošlo krivo. pomalo strahujem od svakog novog jutra. dokurca. prvo svi ti snjegovi i ledovi. onda uzročnoposljedično istegnuće u križima, pa klinka na temperaturi +40. a jučer pri brzini od oko 90 na sat blokira mi se prvi ljevi kotač. zarotiram po srećom polupraznom autoputu ko zvrk. bubnem u zaštitnu ogradu, odbijem se natrag i otklizim sve do bankine, pa još malo. srećom sam u autu i nije mi ništ. a ni autu nije ništ. osim što je pukla poluosovina i limarija je skroz sjebana s desne strane po cjeloj dužini. i kiler je puko. i zadnji ovjes je smrdan. al drugo je sve OK. osim možda mjenjača jer mi je ostao blokiran u četvrtoj. za početka mi je ovaj iz šlepslužbe uzeo 800,00 kn. baš me zanima kolika će biti procjena.
dokurca, idem nekak prespavat do 2007. možda bu bolja godina.

dobim ja jutros porukicu slijedećeg sadržaja:
"halo bokajde daj mi malo pomogni da nadem nesto da si i jamalo piknendaj mi reci koja bii isla,daj mi javimolim te"
pa jebagavragmulca kaj ja stvarno djelujem ko pimp.
e, sad cure, ak bi koja "išla" i ak bi bila spreman da si dotični mladi gospon (24) "pikne" molim, ja sam spreman žrtvovati svoje vrijeme i posredovati među vama. nekak mi ga je žal pa mu nebum objavil nick.

danas će biti čudan dan, osjećam to. kao nekakav elektricitet. popičkarat ću se sa šefom opet. možda mi uzme još koji postotak od plaće. nemam pravi razlog, al nekako se osjećam svadljivo. da sam žemsko valjda bi se to zvalo PMS.

veli tip ja sam mrak komad i nema žene koju nemrem zavesti sam je pitanje vremena. ja si mislim da je bar meni ta količina neosnovane samouvjerenosti. ne u tom zavodničkom smislu, već ono recimo u poslovnom ili kaj ja znam sportskom ili kaj već. sigurno bi imao više prijatelja i obožavatelja. mislim činjenica je da tip stvarno nije ništ posebno. onak, buljave smeđe oči, crna prorijeđena kosa, pomalo škemba, metarseamdespet visine, cca 80 kila, ma čisti prosjek, al jebi ga, curke hoće vidit kaj je to za čovjeka i često mu uspijeva. fantazija.