Neon

Koliko verujem....
Sedim u svojoj maloj garsonjeri. Desno od mene svetli mala stolna lampa i baca svoje tople, zuckaste talasne duzine na moje ladno pivo. Iznad nje je polica na kojoj se veseli moja nova biljka. Kupila mi je nova devojcica. Predlozio sam joj da nasa ljubav traje toliko, koliko bude zivela biljka koju mi kupuje. Nije joj se svideo predlog...
Oce prvo da proveri na internetu koja vrsta kaktusa moze da zivi strasno dugo a da se ne zaliva,...nije od onih koje zalivaju cvece...zaboravlja.
Siguran u svoju ljubav prema njoj, predlozih joj da odma kupimo hrast ili topolu.
Iznad nje visi ikona...Sveti Nikola.
Kada sam ju doneo iz Beograda nisam znao gde da ju obesim. Obicno covek kupi neku sliku ili forografiju pa tacno zna gde da ju obesi, ali sa ikonom je drugacije...ona gleda...
Otvorio sam flasu Viljamovke koju sam kupio na buvljaku u kompletu sa sest pari carapa i gacama iz Turske. Posle seste casice sam ozbiljno poceo da razmisljam....
Gde obesiti ikonu..?
Zastitnik moreplovaca i putnika, dobrocudni deka sa pogledom oca koji te je uhvatio kako pusis iza skole...nije zezanje...treba trpeti taj pogled a pritom nebiti siguran u sebe i ispravnost svojih postupaka.
Par puta sam tog deku zamolio za uslugu...jednostavno sam izgubio limite i nisam znao gde udaram. Pomogao je...oprostio je sve i poslao pomoc... Znao sam da je od Njega. Neverovatno je koliko taj stari i mudar covek cuti...nista ne govori, samo visi...
Sve sto bi on hteo da kaze - kazemo mi sami kojima taj dobrocudni svetac visi u sobi. Izgovaramo njegove reci koje vise u vazduhu, cujemo neizgovorene misli nasih predaka, trazimo odgovore u njegovom odlucnom pogledu. Zato nisam mogao da se odlucim gde da ga obesim...
Dali da ga obesim tako da nista ne vidi ili da ga obesim da sve vidi..?
Krevet je nasuprot stolnoj lampi koja nemilosrdno ogereva moje pivo, znaci ikona je okrenuta prema njemu...Neka vidi i neka bas sve vidi.
Nikada nisam verovao da ce komad platna sa likom coveka na sebi moci da me natera da ukrotim stampedo nevernica na celu sa nevernikom koji je tutnjao mojim krevetom, ali desilo se...
Od kada Nikola gleda na moj krevet ljubav se doselila u njega. Verujem u njega, verujem u sebe i verujem u nju...
Svoju novu biljku zalivam redovno...

Ljulja me kombinacija Freak Power – belo vino...moja ljubav lezi na krevetu i cita „bulevar stampu“...oprala je sudove pa joj oprastam...Cudno je sta sve covek moze da nadje na internetu...eto ja sam nasao nju.
Danas sam Branu dva sata nagovarao da instalira ICQ. Frajer se boji noviteta....Gazi ga vreme i ja mu to stalno ponavljam ali nece sam sebi da prizna. Rastu nam istom brzinom dlake iz nosa, idemo i ja i on da pisamo tek posle sestog piva, sex za nas, polako ali sigurno, postaje obaveza, ali ja se ne bojim instalacija „novih i neproverenih“ programa...
Pitam se ko je od nas dvojice u pravu. Dali on, koji je u fazonu „neprijatelj slusa“ ili ja koji sam zaboravio da „gore navedeni“ slusa..?
Moja ljubav je sada uhvatila peglu u svoje ruke i zvizduce peglajuci moje kosulje. Nikada nisam verovao da cu moci da zivim sa zenom koja cita „bulevar stampu“ ali eto...izgleda da su neke druge stvari vaznije...
Nije mi mnogo trebalo da ukapiram da je ona ta prava. Verovatno kada nadjes pravu nema sta da se kapira. Jednostavno je pocela da pere, pegla i ljubi bez pitanja a meni odgovara takav tip „drzkosti“...
Brana je pokusavao dva sata da prebrodi svoj strah i borio se sa internet azdajom, ali nije uspeo da svoj mac zabije u ikonicu „download“ u ICQ pecini...onda mi je poslao poruku mobilnim da ga je od silne borbe zabolela glava i lego je da spava. Mozda ipak treba da nastavi da se bori sa vetrenjacama...azdaje i zmajeve neka prepusti mladjim i brzim vitezovima....
Mi stariji treba da jedemo corbasto i da se cuvamo naglih pokreta, a svoje maceve da koristimo iskljucivo za otvaranje pisama...na njima uvek pise odozada ko salje, a i po rukopisu mozes uvek da prepoznas da nije „neprijatelj“ u pitanju...na kraju krajeva za one bojazljive kao sto je Brana postoji fora da se markica odnese na analizu. Tek kada se utvrdi kome pripada slina kojom je ista zalepljena primalac moze da prekrsti nogu preko noge i da se prepusti citanju...
Jeli tako Brano..?

„Na početku svega beše reč“...reče Šicer i ostade živ kao i mnogo puta pre toga. Zaradio je taj nadimak samo zbog toga što je voleo disciplinu . Možda se zajebao što je kao primer disciplinovane populacije koristio Hitlerovu vojsku, ali jednom receno ostade u narodu i zapamceno...i ostade Dragan – Šicer. Rominjao je sneg iza njegove brzopokrecuce levo-desno, gore-dole, glave...Ja sam ga slusao i verovao sam mu. Ni biblija , ni stotine svestenika nisu uspeli da me ubede kao on, da na pocetku svega bese ...rec.
Dostojevski, Stulic, Remark i gomila drugih likova su samo face koje znaju da opisu sve to sto ja i on osecamo mrtvi pijani u noci kada pada prvi sneg. Objasnio mi je da bi sve zamenio za moc reci...Ja sam mu objasnio da sam Stulica po prvi put ukapirao kada sam naduvan na klonji slucajno naleteo na knjigu njegovih tekstova. Onako oslobodjeni od ritmova, melodije i njegovog glasa uspeli su da me zadrze dva sata na klozetskoj dasci. Tek kada sam pokusao da ustanem ukapirao sam da poezija uopste nije laka disciplina.
Pricalo se o godisnjem odmoru na Rodosu. O digitalnoj fotografiji i porodici koja je ogranicena vlastitim ogranicenjima. Sto vise piva je bilo popijeno to vise tema je bilo naceto...ali celo vece je u vazduhu visela samo jedna stvar...Drago mi je da te vidim.
Dragan je svojim iskrenim pokretima ruku rasterivao dim koji sam ja slao prema njemu, a ja sam svojim dimom punio praznine koje su njegove ruke ostavljale...Dobro smo se razumeli...
Pivska pena nam je pravila brkove, koje smo u zaru konverzacije skidali i ponovo pravili zalivajuci svaku pametno i uspesno izgovorenu recenicu – ponosno. Beli brkovi su kratkotrajni...Samo smrad kafane traje do sledeceg pranja. Ostavio sam Dragana samog za stolom...povracanje ne trpi publiku...

Sedeo sam veceras sa bivsom devojkom svoga najboljeg druga...To je odprilike kao kada sedite sa sefom i on postavlja pitanja na koja niste spremni...
Samo ja sam ovaj put bio spreman...popio sam pet malih piva i znao sam da kada ona saspe u svoj iskreni grkljan dva crna vina, dolazi... „maca na vratanca“....
Jebiga devojcice...dobri tipovi se retko nalaze u danasnje doba...Sad ga imas a ...ops...nema ga vise...Pa se Vi zabavljajte sa multimedijalnim frikovima bez karaktera i, ono sto se kaze, ...balkanskih osobina....
Moj drug Brana, Budjavi, Gigi i Prika je od onih sto ne prastaju greske u koracima...valjda to vuce od svog caleta...
Umeo je da opise svako pijanstvo kao najveci dozivljaj zivota, ali nije umeo da prasta...
Daleko mu bio „Vasa Ladacki“ tip je jednostavno voleo tesku artiljeriju...Udarao je ko „Maxim po diviziji“ kako po sebi tako i po ostalima....bez milosti
Svedok mi je moj drug J.J.Cale i njegova jebena gitara...
Bob sigurno nabacuje svoj seretski osmeh, ali o njemu cu posle...treba mi sledece pijanstvo za sledece poglavlje...
Elem,...Brana je tip od cuga...
Njegova bivsa riba tugije za njim, muvaju je perspektivni tipovi i nude joj vecere u sitne sate i nemoguce stvari, ali jedan je On. Tip nudi tacno onoliko koliko moze.
Umeo je da joj prospe creva kao niko...Znao je svaku erogenu liniju na njenom telu a isto tako je znao svaku mentalnu spojku u svetu koji vec odavno ne postoji u „civilizovanoj“ evropi...zato ga voli i posle njega...
Tip je jednostavno umeo da raspeva engleze kada su toliko naduvani da zaboravljaju ko je njihova kraljica...umeo je da se „slucajno“ naduva ko Bob Marlej i da pokrene akciju spasavanja, nebili se domogao kreveta ...
Umeo je da zameri „skidanje“ ribe koja nikada nije bila njegova i voleo je AC/DC...Znao je da baca balone ispred ekrana na kome se odigrava „Lovac na jelene“...
Takav je bio i bice Brana i dobra je bila njegova bivsa riba...treba „trpeti“ takvog coveka...
Pili smo sa suzama u ocima...ja i njegova bivsa devojka...
Sta reci zeni koja dobro zna sta je izgubila...verovatno nista...platio sam pice i zapalio pljugu...obecao sam da ce nase vece biti zapisano i...eto....
Svira J.J.Cale i jebeno prikladna stvar...“Fancy Dancer“...
Malo je danas ljudi kao sto je Brana i J.J.Cale...jebes takav svet...
Ali da se Brana nebi naduvao i mislio da je neko jaje...imao je pored sebe jebeno jaku ribu a ista za njim pati...znaci ipak je jaje...
Ovaj svet definitivno treba manje Eltona Dzona a vise ljudi kao sto je Brana...
Elton skuplja cvikere a Brana avione iz prvog i drugog svetskog rata...a to iskljucivo modele koji su pripadali „njezinom velicanstvu“ ...a ja se pitam zasto njegova bivsa devojka pati.....?

Narandzasta svetla u principu nisu prirodna, ali oko njih se skuplja gomila neprirodno lepih guzova. Sta sve to vredi kada Dubu opet boli glava...
Moja devojka je danas spakovala svoje stvari i srecan sam sto nisam morao da joj kazem da ostavi kljuceve, u tome je uvek bila dobra...umela je da cuje neizgovorene recenice.
Sedim u Akropolisu i pijem spricer. Ne smeta mi sto na casi pise Dzoni Voker i sto u mom spriceru plivaju tri kocke leda, jebiga takvo je mesto u pitanju. Niko se ne smara sa detaljima.
Narandzasti neon cepa mrak, i duvanski dim sasvim lezerno putuje prostorom. Vidljiv je, za promenu. Devojka je spakovala sve, pa cak i dva neraspakovana pakovanja tagljatela. Nije mi smetalo, vise volim torteline. Pokupila je dzem iz frizidera i ja sam joj spakovao domace krastavce, kad vec nosi klopu nek ponese ono sto stvarno vredi. Gomila se polako skuplja i oni odvaljeniji probijaju led. Sedim i gledam...Covek stvarno treba da zna gde pripada, nista gore od toga kada si pijan tamo gde se duva i, nedaj boze, obrnuto. Guz je guz, ovako iz perspektive tipa koji je upravo postao slobodan, pocinjem da kapiram da je zensko dupe savrseno za beg od realnosti. Bilo kako bilo, farmerke mu pomazu da ocuva svoje dostojanstvo cak i onda kada za to stvarno vise nema razloga. Zategnu ga, uoblice, zavisno od modela, i nekako mu daju dusu. Oni jeftiniji , nazovimo, stariji modeli mu daju smek velikog, dubokog i prijatnog dupeta. Ovi noviji i moderniji mu daju smek brzog, malog i tvrdog dupenceta sa kojim nema zezanja. Klasiku vise niko ne primecuje... suvise je klasicna.
Duba me je opet ostavio samog... Uvek ga boli glava kad je najbolje. On u stvari nikada nije ukapirao da tek kada pocne da te boli glava pocinje i zezanje. Imao sam jedno vreme teoriju da kada osetis da vise ne mozes da pijes spricer treba da popijes jos tri, tek onda ti se vrati investicija...Nekada mi se vratila u obliku svega sto sam taj dan pojeo a nekada u obliku dve zene u krevetu...u tome je magija, nikada ne znas na koju rupu ce popijena energija izaci...
Cevcim spricer i palim pljugu za pljugom...danas me niko nece pitati gde sam bio. Nisam siguran da mi to nece nedostajati ali sam siguran da je u pitanju navika. Sve ovo desava se u gradu u kojem je vise kafana pod zemljom nego na zemlji...Znaci sedim, u pricipu, u podrumu osvetljenom narandzastim neonom, ostavila me devojka, ostavio me drug i analiziram guzove iz perspektive tipa koji pije spricer i ne mari za detalje...svaka cast.