LJUBAV PREMA JAVNIM ZAHODIMA

Što se da naučiti dok veselo čučiš
nad smrdljivom rupom i tamo se mučiš?
Naravno da svašta jer vremena imaš
i po sivom zidu sve i svašta snimaš...
 
Mnogi su se usrali samo za par kuna
i stvorili djela slavna,jebala ih čuna;
pjesnici i kuhari,radnici i ini
hrlili su prema školjci,dok im guza slini.

Pišem ovu pjesmu,sav cvatem od sreće
dok koračam sporo u svoje poduzeće,
zašto nitko neće te trenutke sreće
da po tebi kaka,kao da si smeće?
 
Dobra volja je najbolja,rekao bi Kekec,
tu ja dijelim mišljenje dok ispuštam drekec,
sav cvatem od sreće kao malo cvijeće
dok se mala pčelica po njemu okreće.
 
Zahod javni-to je furka svakog dragog bića
volim javne zahode i zovem se Mića,
prisloniti guzicu na drvenu dasku
ja sam voljan uvijek,u svakome časku.
 
Kad te stisne radost u debelom crijevu
naci ćeš se smiren u guznome pjevu,
grba voli  devu,a šumica ševu,
usrat ću se radosno...ma, jebemu kevu!

O,zahode javni,ti heroju slavni
usrali se mnogi do sad su u tebe
ili se popišali
dok ih mjehur grebe.
 
O,zahode,zahode,što to ljude mami
da ispuste drekec u smrdljivoj jami;
prepuni emocija,mira i tišine
ljudi će te zasrati i to ti ne gine.
 
O,zahode blistavi
ti nebeski raju,
neki drekec uvijek čučne
u tebe na kraju!