hodam kroz zidove

jedne godine, odlučio sam povesti svog roba na godišnji odmor, na more..zaslužilo je to smeće od crnje. teško radi cijele dane i noći, malo spava, malo jede, malo pije, pa ajde da ga nagradim. natovarim na njega svu prtljagu i zajašim ga na leđa..ajde, đija moj robiću, ošinem ga bičem..nosao me smrad bez prestanka, bez glasa negadovanja, već mi bilo čudno, nisam ga morao bičevati, da nije bolestan..a on se jadan samo veselio moru i odmoru..baš sam bio sretan što sam ga poveo..ma takav sam vam ja, ponašam se prema robu bolje nego prema životinji, i to moj rob zna cijeniti.. došli mi na more, podigne rob šator, smjesti me u njega, nahrani me, napoji i posli odnese do plaže..jadan sav mrtav umoran složio se kraj mene na plaži..zvizzz, pljas, proradi bič.. hej mrcino, nema izležavanja, nisi ti ko ostali svijet, već si crn, vidiš da su svi ovdje bjeli i tek trebaju postati crni kao ti, to nije za tebe..odnesi me do vode..i bi tako, nosao on mene vamo, tamo i prođe odmor..jeli crnjo, jel bilo lijepo na odmoru, jesam ja pravi gazda..jeste master, proveo sam se odlićno, zahvaljujem vam, još da sam se i malo okupao..mrš, životinjo, još bi se kupao, okupat ćeš se u znoju kad budeš mene i teret nosao doma..kako bi ta bagra robovska začas htjela imati nekakva prava kao mi ljudi..zajašim mu na krvava leđa i viknem. home swet home, evo nas k tebi..nisam bio baš sretan, pocrvenio sam po debelom stomaku i tanašnim nožicama, izgledao sam ružno tako opečen, i sve me boljelo. a ovaj drek od roba je imao prirodno lijepu tamnu kožu bez sunčanja i muke..ošinem ga nekoliko puta još jače, na govno kmicasto, oderat ću ti tu tamnu kožu da se više ne kurčiš sa tom bojom, ja se toliko napatio na suncu i sad izgledam kao purica, a ti se ne moraš ni sunčati za tu boju..na, pizda ti materina, pljas, pljas, šljus, evo ti, evo ti..

baš sam zadovoljno prdio, podrigivao, čačkao šmrkljove u nosu i kuglicama gađao roba u usta..on je jadan isplazio jezik i morao uhvatiti šmrkljotinu ustima..za svaku koju nije uhvatio. dobio je bičem po leđima..uto netko prekine ovu idilu, zazvoni zvono na vratima, sav sretan, zvonom spašen, izmučen i krvav rob otrči do vrata i uvede mi starog prijatelja..ma u stvari govno od čovika, ali glumatamo si da smo prijatelji..zamoli idiot mene, da mu posudim svoga roba za betoniranje druge deke na vikendici... kaj si ti lud, nemrem ti ga posuditi, pa nije rob kišobran, brašno ili šećer..rob se ne posuđuje..kaj si malo blesav, prosi me kaj hočeš drugo, isto nebuš dobil, ali roba ti nemrem dati..kod mene uživa, vidiš mu ozareno lice, kao dio femili je, a ti da mi ga izmučiš i izgladniš, ne dolazi u obzir..ovi je zafrknuo nosom i prigovorio mi da je kod mene bolje gladan, izmučen i krvav nego što bi bio kod njega.. ma marš u pizdu materinu, sad si me uvrijedio, bacaš bubu u uho robu, đubre jedno robo žicarsko..udri ga robe, ubi boga u njemu..i bi tako..s lakoćom ga moj ogromni crnjo savlada i prebije ko mačku..hihi, baš sam uživao u prizoru, ovi je cvilio kao pseto..popišaj se sad po njemu robe i očeraj ga u vražju mater..i opet bi tako..đubre bi mi iskoristio roba, dobro ga nahranio i napojio da ovaj pobigne od mene, kao u bolji život..znam ja kaj je bolji život za moga roba, što manje hrane, malo prljave vode i puno, puno biča..nemaš boljeg roba onda, halooo, da mu nebi možda titrao jajca..

jednog vrućeg dana, kada mi je crni sluga mahao palminom granom i dodvoravao mi se, meni pade na pamet ideja, da bih mogao kupiti još nekoliko robova i da me nosaju na nosilima, nako kao Faraona.. Habi Faraon, to mi lipo zvuči.. uvik kad me moj budalaš nosi na leđima, budem kao strgan, sad kad će me pokorne sluge nosat mogu se lipo odmorit na putu, uffff, jedva čekam da se malo kurčim sa hrpom crnih bedaka.. robinjo, pozovem svog nigera, evo ti malo novaca i otiđi kupi još 4 roba. ali master, kaj me budete zamjenili, nemojte molim vas, pliz, pliz.. pljas, šljas, opaučim ga bičem..ne kukaj priprosti stvore, neću te mjenjat, samo ćeš imat društvo, da meni možete bolje ugoditi..smirio sam ga nakon pola sata batina, uvidio je da je to najbolje za mene i složio se sa tim, ali i na pod..ode tukac i vrati se sa četvoricom mutavih, zamusanih crnčuga..odmah sam reko neka vade pimpeke van..svi su imali ogromne čune i samo sam reko svom robu..reži to..nebu mene niko sramotil dok idemo na pišanje..i bi tako..sad kad sam najkuratiji među njima mogu se osjećati inferiorno, ono, baš kao pravi master. jebeš gazdu di sluga ima veći kurac.. onda sam naredio slugi da ih dobro izbičuje, moraju se naučit na batne i da se mlate međusobno, da se ja ne moram znojiti, a imam njih za te stvari..još ih moram naučiti da malo, ili nikako jedu i piju, da ne cvile kad ih se mlati, da ližu svoju krv, da ne spavaju i da su uvik budni za mene. dobro im je usaditi te kvalitetne navike, da me ne sramotaju pred svitom..neću se ja crvenit zbog njih, rađe ću ih ubiti batinama, nego da mi se sprdaju zbog njih.. tada samo sam malo odmorio oko kadli..???, a u pizdu lipe materine......12345678909876543210.,.,.,.,.

kako se voli domoVINA, kako se bude veliki Rvat, i najveći Rvat..
NE, ne voli se količinom mržnje prema Srbima, Ciganima, Slovencima, Bosancima; Crnogorcima, Makedoncima, Australcima, Bušmanima, Pigmejcima, DŽinovima, Kanibalima i svim živim narodima i muvama..primitivni mozak, poput većine ovdi, ne zna drugo nego samo mrzit. to je ostatak pećinskih gena, mrzim i samo mrzim.. dragi moji veliki Rvati, Rvatska se voli ovako..
NE varati svoju domovinu, sa neplaćanjem PDV-a.
Iskreno prikazati kupoporodajne ugovore kod prodaje, kuće, stana, auta, zemlje, staviti pravu cijenu i platiti državi sve što treba..
NE krasti društvenu imovinu i prokazati one koji to rade.
Odgajati svoju djecu, da to ne radi ulica..
Ne drogirati se, piti, pušiti, da ne trošite novac, pa vas država onda još i liječi.
Ne vređati svoju domovinu, svako malo vičete da je to trula država, potrudite se da bude bolja, osnivajte udruge, pa za ovu smo se državu sami borili..
Ne švercati, na granici prijaviti sve što ste sakrili, budite pošteni.
Ne raditi na crno, radite i za malu plaću ako treba, kad se država obogati, vratit će vam to..( ovdje lagani, hihihihi, pa malo hahahah, i hohoho.)
Ne mrziti, mržnjom štetite ugledu svoje domovine..
Drugi svjetski rat je odavno završio, to treba zapamtiti..
Naša Rvatska je lijepa zemlje, ali tko tvrdi da je najljepša na svijetu, nije vidio dalje od svog nosa i zove se bedak..
Nismo u svemu najbolji i najljepši, prosječni smo, realno smo jako jadni..
Nogomet nam je loš, uz puno sreće smo u zabludi da smo najbolji, ali tako dugo dok ne naletimo na Španjolce, Portugalce, Engleze, Švabe i ostale.
Darijo Srna je kurčev kapetan sa svojom kiflom, padavičar, koji je više na travi nego na nogama.
Pederi su isto ljudi, Rvati, volite Rvatske pedere.. Oj Dalmacijo, jadna li si..
Dalmoši bi živili samo od turizma, i ubijali bi pedere, a hrpa turista su pederi i lezbaće..želite probat raditi..?
Dalmoši, ne morate mrziti ono kaj ne volite..iz vašeg je kraja Ava Karabatić..svi ste vi Ava..
To kaj nemate posla i teško živite vas neće dovesti na rivu, ali ćim vidite pedera, svi ste na rivi sa ratničkim bojama..bolesno, sik,,,,,
Hihi, ja bum umrl od smeha..
veliki Rvati..gonite se u kurac više s mržnjom, živite i uradite nešto za svoju djecu, ostavljate im samo mržnju. pustite neka se asimiliraju među ljude, uljuđen svijet, neka idu bilo kamo i osjećaju se kao doma, da ih nitko ne mrzi, zato jer dolaze iz primitivne zemlje na Balkanu...ako niste znali, mozak ima 100 bilijuna stanica, ona za mržnju nije jedina, koristite malo i druge..
i na kraju, svaki pravi Rvat mora volit sise, svejedno koje narodnosti, sise su sise..

jutros sam se probudio, a bolje da se i nisam..probudio sam se iz 15-tog pokušaja, sa bolovima u predjelu, a za predjelo je bilo nešto gnjecavo, nekakva ljudetina i bljak..odmah sam se sjetio životne lekcije broj 123, a koja glasi..ne dao ti dragi bog da pišaš, a da ne izvadiš pimpek iz gača..no to sam se sjetio tek kad sam se već upiškio u gače..sjeo sam tako popišan na zemljani pod u dnevnoj sobi i prisjetio se sna..u snu su me ganjali ljudovi, koji su bježali od samoga sebe, pri tome želeči ubiti mene, a ubit su me htjeli zato jer su svi imali moju facu, svi su ljudi izgledali kao ja..popizdili su zbog toga..ček malo, ako vi sličite na mene, kako znate da baš sličite na mene, a ne nekoga drugoga tko isto sliči na mene..nisu bili baš za razgovor, pa sam ja pobjego iz svog sna u san od Štefa Puškarića..majko mila, požalio sam kaj sam tu navratio..ovi je baš masturbirao i pogodio me svršotinom posred čela..ipak nisam mu zamjerio, jer je u njemu 2 metra i 120 kila, nasmješio sam se i podragao ga po bivoljoj glavici te brzo iskočio iz njegovog sna..žena mi je rekla neka danas idem tražiti posao, a meni se ne ide..nije poso lako naći, nađeš svašta uz put, šljunak, glavicu kupusa, zlatni sat, izgubljeno štene, torbu sa milion dolara, praznu paradajz limenku, ali posao baš i ne..zakaj da onda tražim, kad znam da neću naći..ne volim tražiti ni kad se igram žmurke.. bolje da malo još priđonjam..potegnem iz poluprazne flaše domaće rakije i zaspao ja ponovo, kad me probudi lupanje i vika..đubre jedno lijeno, evo ti na, evo ti na, samo ločeš i spavaš po cijele dane..bitango, smrdiš ko bure rakije, pizda ti materina..trebala sam slušat mater i poći za Justina Bibera, gdje mi je pamet bila..jao, jao, nemoj draga ženico, nemoj po glavi, budem sutra, sutra svakako budem našao posao., obećajem sutra..i samo da znaš, nije Đastin za tebe nikako..nekako mi ne idete zajedno..

zbilo se to 30 veljače ove godine, prije točno 120 godina..neki glas u meni mi je govorio jedno, a neki drugi glas opet nešto treće..napregnuo sam uši ko magarac i čuo kako teški pjevač lakih nota tiho poji, kao da ga netko kolje. nevezano s time, gusarski brod je uplovio u luku Ploče..na palubi su skvičali zarobljenici koje su pirati htjeli silovati, užgati i baciti morskim psinama i onda tražiti otkupninu..nešto u meni se uzjogunilo, propeo sam se ko damjanov zelenko..uzeo sam oštru školjku, skočio na brod pun gusarske bagre i sve sam ih izmasakrirao..neki su junački pobjegli, a neki nisu.. posli sam u dnevniku vidio vijesti samo o uspjehu naše nove vlade, koja radi kao i stara, samo je nova, pa se ne kaže da je stara jer je nova..o mom junačkom podvigu ni slova, važno da je neka svinja jezična, izmislio nekoliko novih rvackih riječi, od kojih mi se sere kad ih čitam..zatipak, nekapnica, suosnik,dodirrnik, nježnik, vriština, raskružje, pretjecajnik, borkinja. bože, i još imamo ĆČŽŠ, ludilo od naroda i gluposti..mislim da je vrijeme za akcijskog junaka, DREKMEN će obući svoj drekasti plašt boje kakice i srediti ta sranja, nebu više niko sral osim mene.. na kraju se pojavila Renata Sopek, vježbajući kao krava i pri tome je žvakala staklo i šljunak. odmah mi bi žao gusara, što sam ih onomad pobio, netko me rđom svjetovaše, sad bi je oni silovali, ja nemam želudac za to. za silovanje imam svoga roba, ali rob je opetovano silovo sestru od 8 godina pa sam ga stavio u kaznu.. jok, jok, no, no, ne smije se to, možda upamti da to nije ok..a štaš, budala muslimanska, bez škole i pameti..no, dobar je sluga kad ga mlatiš..nemrem si dozvoliti da u danšnje doba ostanem bez sluge, čovik bez roba je kurac, a ne čovik.

jedno sam jutro onako na tašte, odgrizao dobar komad tihog oceana i nije mi baš dobro sjeo na prazan želudac..gurnuo sam prljavu, krastavu šapu u čvalje i i natjero se na povraćanje..povraća sam glasno sve osim tihog okeana..smišno mi ovo, OKEANA. bilo mi žao one lijepe salame somerice, koju sam sa guštom pojeo, pa sam je sad ispovraćo..mjere štednje i škrtost su me natjerale da pojedem nazad tu povraćetinu, tko je vidio razbacivat se hranom u ovo ili ono doba..sve je to sa strane gledao stari pohotni deda i klimao glavom..sinko, moj sinko, nebi se štel mešati, ali jebeš li ti kaj..? jebem, deda, jebem, slažem se ja..jebeš ti moj kurac, budalo potentna.. ja više jebem od tebe, zapamti sinko moj, nema života, a ni smrti bez sisa..sise su ono nekaj, sise su zakon..i bi tako, upamtim ja šta je trkeljavi, pohotni dedica reko..okrenem se oko sebe, šutnem jednu malu, dražesnu macu u guzicu, odleti ona u vražju mater, a ja odoh u nakani da pojebem sve što hoda, puzi, gmiže i leti..i bi tako..

jednom davno, odveć davno, davnije od izuma prezervativa, televizora, pokemona, spužva boba, partizana, faceboka, u doba križeva i eksera.. šetajući kožicu na pimpeku, nabasam na skupinu odrpanaca, kako pažljivo slušaju isto takvog odrpanca..lipo je taj čovjek pričao..svi su gutali njegove riječi, onako gut, gut, i bili opijeni njegovom demagogijom. tada sam i ja poželio da mogu tako lipo pričat i da me svi slušaju..kada može on, zašto ne bih mogao i ja, pa kaj je to problem žvrljati bez veze..ja za razliku od njejga, imam bar četri razreda škole..otmem tome Jezušu iz Nazaretha taj lijepi govor i otrčim u daljinu, daleko u pizdu materinu..razbacivao sam se lijepim pričama, postao sam poznat, postao sam netko. onda sam ugledao jednu bezobraznu griješnicu, vješticu sa opakim dekolteom, iz kojeg su virile uzavrele petice i ja sam zanijemio..čičoni u 3 D formatu, ukrutio sam se, zaboravih sve što sam znao.. reklo bi se, kako došlo, tako ošlo, ali nije tako, ovo je došlo sa sisama..ljubiti bližnjeg svog je konačno dobilo smisao..sva sreća, posli sam čuo da su rimljani sa ekserima i čekićom bili u blizini..a kad si rimljanin i imaš čekić, sve ti liči na ekser, a ekser je onda još više ekser, a pomalo i čavao, (đavao)..

ne znam koji mi je kurac bio da izađem vanka i pokušam lopatom očistiti tu bijelu gnjusobu od snijega ispred svog kontejnera..razgolitim se ja do pasa, uzmem lopatu u ruke i psujući demokraciju i cijeli svijet od adezea do sdp-a, počnem da čistim.. vejavica veje, vetar duva, dlake na golim prstima mi se naježurile, ide svijet i gleda u mene..misle si, nu vid goluždrave budaletine, kaj se kurči da mu nije zima..baš neka debela baba zastane kraj mene, od prve sam odšacao da je neka iskričarka.. gospodine, kaj vam nije hladno..kad tad nisam puko ne znam kad ću, opaučim je lopatom po debeloj faci, razmažem šminku i promjenim obik nosa..koji te kurac boli, jel meni zima ili nije..gledaj svog posla ružna iskričarko i odjebi u troskoku..ufff, jao, jao, cmizdr, cmizdr, boli, boli, nisam ja nikakv iskričarka, šta vam je to..odjebi budaletino, još je jedared opaučim s druge strana debele face, baba se složi doli mrmljajući neke nove jauke za koje još nisam čuo da postoje..zgadilo mi se to sve, uzmem lopatu, otresem je da bude čista, jel što je muškarac bez čiste lopate..skočim kroz onaj uski ulaz u svoj kontejner, povučem poklopac i zagnjurim u smeće..tu sam kaj doma, to i jeste moj dom..nemoj da me neki smeta, boli me kurac kaj vani pada, kaj ljudi padaju, dao bog da napadao tako, da mi niki ne dolazi i ne otvara poklopac mog doma, jer dom je svetinja..za ručak imam kupus i šljunak, još uvik bolje nego što imaju jadna Alka vuica, renata sopek, ava karabatić, neven ciganović, modni mačak, ante i simona gotovac, mama od poštara, dora kovač, novi fosili, pipsi, gustafi i mazda3.. i da je za sreću dovoljno malo, slobodno pitajte drocu na čošku, koju sam sinoć zadovoljio..?? ili barem sebe..ja sam bitan, a ne ona..

kako smo Mirko, Slavko, ja, Horvat i njegov brat Strbat, koji je volio srat, ušli u rat i razguzili švabe za vrijeme 1347 ofenzive..zima je bila, kaj se drek u guzici smrzaval.. pa sve ofenzive su uvik bile po zimi, tko bi po vrućini ratovao..hodam ja na čelu male kolone, iza mene Mirko u klompama, pljucka i zviždi kroz rupe na zubima, koje je zadobio na ukradenom biciklu, kad se vozio bez ruku, zviždi danke dojčland i lily marlen. iza njega je Slavko u sandalama isusovkama, koji se odjednom sagne i vikne, Mirko, pazi metak..Mirko se baci na tlo i kaže, hvala Slavko..metak zaora prazan zrak i rani ga u nešto, uskoro je vazduh mučki izdahnuo..ubiše švabe zrak, majke im švabske..Horvat i njegov brat Strbat su natezali čunu i mjerili čija je veća, od korjena do vrha glavića..došli smo do nekog mosta i ja kažem..RUŠII..zakaj pitaju dečki..zato kaj ja tako kažem, kaj vi znate o ratnoj taktici i strategiji..rušiii, most mora pasti..BUMM, NEBUM; BUMM; NEBUM, srušimo mi njega i nastavimo dalje... kad smo izbili na proplanak, jel to rvatski rečeno VRIŠTINA..?? odjednom se pojavi četa švaba, naoružani do zuba i neprijateljski nastrojeni..dečki, jebali smo ježa, velim ja.. zakaj pita Mirko..? kaj je to bil njihov most, pa nigdje nije pisalo čiji je..buš videl za čas, veli Slavko..i bi tako..ali se prije toga digao snažan vjetar..ja sam se uspravio na svojim Gucci štiklama i zavičem, zaustavi se vjetre, nešto bih te pito..vjetar stane ko metkom pokošen..švabe u čudu, nikad nisu vidli da netko zaustavlja vjetar..Thompsonova fora, a kaj oni znaju..ljube mi guzicu, titraju jajca, predaju se, bacaju oružje i mole za milost.. ja još bih, ali Mirko i Slavko su partizanske zvjeri, ne znaju za milost..Mirko već guli kožu s jednog švabe, Slavko drugom reže jajca, a Horvat i njegov brat Strbat su opet ošli srat..izvinite švabe, neću protiv svojih, ajde tražite nešto drugo osim milosti..imate neku drugu želju..ovi se pogledaše i nikako da se složiše oko druge želje, glupe švabe..još da nam niste ubili vazduh, pa za to vas moramo kazniti..kaj bi vi da stojite u kutu ili da idete spavat bez večere.. tu su se posramili opako.. uskoro su ih Mirko i Slavko sve priklali i zapjevali.. po šumama i gorama, naše zemlje ponosne, idu čete partizana, slavu borbe pronose...dečki, dosta je, rekoh ja..televizija kvari ljude, nesmijete više gledat partizanske filmove, filmove nasilja i pornjave..mogli smo švabe zarobiti i za njihovu slobodu tražiti, da nas švabe zaposle na baušteli, da nekaj zaradimo..ovako ste sve zajebali svojim primitivizmom..od sad pljačkajte sami, a s vama neka ide Horvat i njegov brat, ovo više nije moj rat..lupim petama i kažem, ovo je za hrvatsku..hrvatska kaže hvala molim, a ja njojzi, opalim te golim.. hahaha, sad sam se sjetio kako me onomad golicalo, kad sam ležao bez majice na mravinjaku švabskog bunkera..hihihi..

baš sam namakao smrdljive noge u lavoru, zadovoljno prduckao, vadio kuglice iz nosa i gađao slugu u oko..kad, zazvoni zvono na vratima, ošinem bičem roba koji mi je baš drkao kurac, mrrš đubre lijeno, otvaraj vrata.. kad na vratima neki otmjeni crnac, crn ko mrak..moj rob ga uplašeno pogleda, pomislio je da ga želim zamjeniti..razumljiv mi je bio njegov strah, takav gospodar kao ja se dva puta ne rađa. a jesi crni kmica, kaj si zaspal na suncu, kaj ti hočeš..oš mi biti rob i ti..neee, kaže on.. došel sam te pitati, pošto je Hrvatska, jel mi ju oš prodati..tu je keš, mnogo keša, samo reci cijenu. glupa kurata crnčugo, kaj si ti lud, kako da ti prodam nekaj tak lijepoga i zakaj si došel baš k meni..pa rekli su mi da si ti jedini pošteni u rvatskoj i da nisi korumpirani..hmm, ok. je to, to je istina, mnogo lijepo zboriš, ali ovo je lijepa zemlja, zemlja sa glupim ljudima, no ipak, koliko nudiš za nju..otvori spaljeni kofere, sve puno zeleneih Linkolna, Granta...u pičku materinu, kaj si ti gangster, kralj droge, makro, odakle ti lova..a malo sam štedio kaže on i izvadi skupocjeni alkohol, te pozove svoje sisato, guzato roblje da mi plešu u krilu..malo smo se smijali, drpali za sise, pa opet pregovarali i našli zajednički jezik.. ipak sam mu reko, mogu ti je prodat, ali uz jedan uvjet, moraš uzeti i ljude sa njom..nije pristao na to, odma mu se rvatska ogadila, ali mora je na kraju uzet, Alku Vuicu, Mirnu Berend, Renatu Sopek, modnog mačka, Ciganovića, gustafe, nove fosile, Sanadera, Vice Vukojevića, hdz-e, sdp-e, Jadranku s kosom, i mamu od poštara.. braćo rvati, nije mi drago kaj sam vas prodo crncima, ali vjerujem da vam i sa njiima bude bolje nego sa vama samima..ja sam na jugu, ako vas put nanese na Maldive, pa navratite, ali nemojte svi skupa u isto vrijeme, nebu me doma..

jednom smo ja i moj rob zastali kraj jednog drva i pišali skupa.. izvadi kmica svoju debelu mrcinu, vidim ja da on ima veći kurac od mene. pogledam ga malo bolje, lep kurac je imao, crni, dugi, debeli. ma cijeli je bio viši od mene, čak i kurac, mlađi, snažniji, ljepši i teško mi je to reć i pametniji..odmah sam mu zapišao obje noge zbog toga..sve sam se nećkao da izvadim svoj pimpek, ali mora sam pišati.. da je prasnuo u smijeh, ubio bi ga ka zeca, bez obzira što sam ga skupo platio..ako ćemo iskreno, ja bih treba biti njemu rob, ali fala bogu, nije tako.. uzmem bič i ošinem ga po tom velikom kurcu. na pizda ti materina, sad jebi s njim ako možeš..rob u čudu, cvili jao, jao, drži se za dugi kurac i poskakuje..poskakivao je u ritmu valcera, a to me odmah podsjeti na lijepi plavi Dunav.. nekad je bio moj cijeli Dunav, ali mi ga zlikovci oteli, varali na kartama i ja ga zakartao..ošinem ga još jedared za ove suze za Dunavom.. pa zašto gospodaru, ništa nisam uradio..? mršš, jebem ti mater debilnu, kuratu, ti ćeš se meni kurčiti..nastavio sam ga tuć dok me ruka nije zaboljela. onda sam mu naredio da se dalje sam tuče i lupa kurcem u kamenje i trnje.. uto proleti šareni leptirić, ja se odmah raznježim i potrčim za njim. ali on se ne da uhvatit.. stoj leptiriću, naređujem ti da staneš, ali ovaj me ne jebe 5 %. brzo naredim robu neka ga uhvati.. ovaj ga učas uhvati svojim snažnim rukama i zdrobi.. ako tad nisam ubio boga u njemu, nisam nikad..satro sam ga.. jadna životinja, ta ga je crma, kurata životinja zgromila svojim primitivnim ručetinama.. te kmice i nisu za drugo, nego da budu robovi, i fuj te ženske koje vole njivove velike kurčeve..sram ih bilo, još navodno uživaju u tome.. e, nisam vam rekao, kupujem novog roba ili još bolje, robicu.. jel ima neki-a..obavezno mora imat malu čunu ili biti bez nje..? ubi me ova moja zavist..

jedne badnje noći, žena je kitila bor..ja se nisam štel mešati, neka budu kuglice i nakit kako ona želi, ali kad je otišla spavat, ja sam sve posložio po svom..hihi, nikako mi se ne sviđa kako ona okiti bor..ujutro je popizdila, šta je to, tko je to uneredio onako lijepo okićen bor.. ne znam ženice, nisam ja, kunem se, možda su angeli došli po noći, možda to mora biti baš tako, ostavimo neka bude, pa i nije tako ružno.. šta nije ružno koji kurac, odalami mi šamarčinu i sve pokida, te nazad posloži po svome.. ja sam čutao kao mišov mali i čekao da dođe moja majka sa tatom, da nam čestita božić..već sa vrata sam je tužio, majćice, ona me tukla i nije dala da ja okitim bor..hihihahaha, kaj ju je moja majka namlatila, ženica je skvičala kao kuja, nebum više, nemojte gospođo majko..još sam je i ja šutnuo nogom u međunožje, nadajući se da mi se neće osvetiti kada gospođa majka ode kući.. bio je to lijepi prizor, ležala je dole kraj svoga bora, krvava i jadna, tako treba izgledati pravi božić..kaj sam vam štel reći sa ovom toplom božićnom pričom, da me boli kurac za božić, za bor, jelku, nakit, kuglice, bonbone, jedino volem sise, i ja bih bor okićen sisama, svih oblika i velićina.. jel netko vidio, ima li gdje takva jelka za kupiti.

meni je NIKolica prikolica jutros donio mrtvačku glavu ..unutra su bili crvi i ceduljica na kojoj je pisalo..jeba ti vrag mater, nisi drugo zaslužio, tako se i ti budeš izdužio.. i kaj nek si ja sad mislim, samo zato kaj je on sveti NIKola, ja bi trebal trpiti sranja od njega.. budem malo sutra..idem ga sad potražiti, jebat ću mu mater, sigurno on jebe nečiju mater, sad ću ja njemu, kao i on meni..nije mu ovo prvi puta, kao ni meni zadnji put, on je prvi počeo, ja ću zadnji završiti, misli da ga nisam vidio, samo zato što on mene nije primjetio, ali sam ga čuo, makar on mene nije čuo.. dobit će što zaslužuje, kao što sam ja dobio što ne zaslužujem.. ljut sam i bijesan, izgubio sam razum i sve osjećaje, idem do Dragice sa nasipa, ona prodaje čednost na haubi stare zelene škode mb 1000, nekaj bum kupil od nje, neka se NIKola jebe sam..sise su ipak sise..

godinama sam u svojoj bajtici želio prozor sa pogledom na ulicu.. danas sam popizdio, uzeo sam nekom klincu ispred škole kredu i nacrtao si veliki prozor što gleda na ulicu..odmah sam sjeo kraj njega i počeo buljiti kroz nacrtano musavo staklo.. ludilo brale, što znači pravi pogled.. ispod prozora je baš prolazila neka baba, mislim da se zvala baba Manda, nosila je ceker i košaru na glavi punu kiselog kupusa..hihi, ja sam se morao pomokriti babi Mandi po kiselom kupusu, neka bude još malo kiseliji..onda je prolazio neki drot, idiot, njemu sam ispraznio sadržaj svoje kahlice na šapku. pao drek na drek, a ja pokažem prstom gore, na kat više, neka susjed Pero bude kriv..mrzim ga jer ima pravi prozor prema ulici, a ne od krede kao ja, a žena mu ima debele dude i izaziva me njima, neda mi pičke ni sisa, samo zato kaj sam onizak, okrugao, ružan, žuti i zamusan..posli sam jajima i kamenjem gađao stare babe i invalide..jebate kaj je to zabavno, gađat nekoga tko te ne vidi, a ne može pobjeć..onda je projurio neki stari golf jedinica, sa objesnim bosancem za upravljačem i pošpricao mi svu sobu i nove zavjese od papira i najlona.. jeba mu ja mater i vahabiju, odmah sam izbriso nacrtani prozor, ma nije to za mene, ne znam se ja služiti time..nije prozor za svakoga, treba mi uputstvo za rukovanje prozorom, a ja ni čitati ne znam..uzeo sam kredu i nacrtao si wc školjku na zidu i ispišo se u šolju..uto uđe mater i odalami mi jednu zidarsku šamarčinu, idiote, spuštaj wc dasku.. dasku, nisam je spustio jer ju nisam ni nacrtao..uzmem kredu i bacim u wc šolju, nebum više nikaj crtal, nebu mene niko jebal i mlatil po glavi..