hodam kroz zidove

kad sam došao u posjet svojoj teti Mandi, začudio sam se kako kod nje vrijeme ide unatrag. malo sam se tome čudio, pa malo nisam, ali onda mi postalo normalno. ipak je zanimljivo kad dođeš popodne u 16 sati, a odeš recimo isti taj dan ujutro.. svakog čuda nekoliko minuta dosta, tako i toga..prvo sam joj pojeo sve krafne, pa onda pekmez, pa zatim svinjsku mast, cijelu kiblu..pričala je nešt bez veze, ali kad mi je rekla, da imam slabe nokte i da su njeni jači, mnogo sam se naljutio, ona će meni govoriti nešto protiv mojih noktiju..moji da su slabiji.. prebacio sam dugi kaput preko sebe, nisam želio da mi vidi rep i da primjeti da sam ja u stvari pacov. tata mi je rekao, neka krijem da sam štakor i od roda rođenog..ok. ako ti tako misliš, ovo si mi rekla sad i nikad više..to podjebavanje i izrugivanje nam je bila obiteljska crta..ali nam je i krvoločnost isto bila obiteljska crta. zveknuo sam je lijevicom, pa desnicom i tako naizmjenićno puno puta, kako sam želio da završim s desnicom, a zabrojao sam se, morao sam početi sve iznova, na njeno negodovanje..onda se ona sjetila i ponudila me sa friškim prezvrštom, koji je pobjedio na natjecanju za najružniji prezvršt i kobasicu. to me malo smirilo i sve sam joj oprostio. da nebi neki reko, da smo mi Topalovići životinje..

nekad se u našoj kući kupalo u velikoj bačvi od lož ulja, koju je tata ukrao i na biciklu dogurao k nama..mama bi bačvu napunila vodom i ta voda nam je trajala 2-3 mjeseca i svi smo se kupali u njoj. tu su plivale svakakve životinjice, tata je rekao, neka plivaju sine, dok plivaju, voda je zdrava za kupat. nismo imali za sapun, tata nas je ribao ribačom četkom, još imamo ožiljke od tog nježnog pranja..pošto nismo imali ručnike, sušili smo se tako, da bi goli bježali oko kuće.. jednom smo se tako sušili u trku, kad je na tatu iz visina pao ogromni patliđan, a kraj nas veliki paradajz..tata se spljoštio ispod patliđana i nešto nesuvislo mrmljao..nama djeci je to bilo smješno, kako frflja i jako smo se smijali. šta bi rađe, da te pogodila rajčica.?? odjednom je prestao i umirio se.. a sprovod je bio odmah iza kuće, nismo imali novac za svećeNIKa i groblje..zamotali smo ga u staru plahtu, iskopali 40 cm zemlje i nagazli po njemu. susjedi su pljeskali i nešto govorili, hvala bogu, jedan manje..nisam ja kužio da nas ne vole, pa tko nas nebi volio..kasnije kad sam odrastao, ne nužno i opametio, shvatio sam da nas nisu voljeli..zbog njihove mržnje, mislim da sam imao teško djetinjstvo. ja onda nisam znao mrzit, ali zato sada znam.. mrzim mineralnu vodu, Hajduk, Dinamo, Alku Vuicu, veliki patliđan, rajčicu, loše grafite, zid na kojem ništa ne piše, male aute, adeze, sdp, abs, ključ 13 okasti, prezvršt, kašicu naraslicu, susjede, gripu, Gustafe, Nove fosile, Koko Billa debila, komuniste, ustaše, velike rvate, male rvate, prošlost, budućnost i još nekaj, kaj sam od silne mržnje zaboravio..

sjedim ja za stolom i jedem svježi asfalt, kad netko pozvoni na moja vratašca. dođem na vrata, a tamo strelica sa porukom..sagnem se i još jedna strelica proleti kroz sobu i pogodi Alku Vuicu koja je baš bila na tv-u. pročitam poruku, u kojoj piše,,, imaš rok do sutra, da se odseliš iz ove ulice, sela, općine, županije, podravine, rvatske, balkana, europe, zemlje. u potpisu, seljani sa malim pimpekom..znao sam odmah, da je zavist i veličina u pitanju. što od straha da mi ga ne odrežu, što od zasićenosti njihovih žena, ja odem i prijavim se u rat, u boj protiv Talibana. sakatio sam ja Talibane, sakatili su oni mene..nakon 9 godina rata, neozljeđen, bez jedne ruke, uha, oka i nosa, prijavim se za izbor miss univerzum i premoćno pobjedim jedinog kandidata u kolicima bez nogu..ja sam se odmah založio za mir u svijetu, izvadio glavu Talibana iz cekera i slikao se sa njom..neka svi vide kako ja njih volim..odmah su se javili sponzori, postao sam zaštitno lice govedarske farme i klaonice. tu sam pronašao brata kojeg nisam vidio 78 godina, okrutna sudbina nas je odvojila i ta ista okrutna sudbina nas je opet spojila..pošto smo se osvetili sudbini, upucali je načisto, otišli smo na pivo.. i još smo tamo.. zaboravio sam da moram urediti kupaonicu i špajzu, ali budem već jednom.

pronašao sam formulu dugovjećnosti..juće kad sam šetao kroz park, obićno razgovaram s drvećem i granama drveća, s tim da grane ne poštivam i ne govorim im vi..e posli priče s kantama za smeće, našao sam formulu ispod jedne klupe. pročitao sam, zapamtio i papir sa formulom progutao..samo kaj sam onda poslije sreo Blaža Horvata, pa di si stari, pa tu sam, idemo na pijaču, pa smo se ubili od pijače..isprića mi neki vic, pa kaj se desilo sa Blažuljkom Hontić, tko ju sve nije jebao, ja nisam i sad mi glava puna bezveznih informacija, tako da sam zaboravio formulu..baš sam bedak, to se samo meni može desiti, više nema šanse da takvu formulu nađem, to se nalazi jednom u životu..da idem čekat dok poserem formulu, ma to se više onda neda čitat..da ste čeprkali po mojim drekima, znali bi o ćemu pričam. sad sam osuđen živit život, vas smrtnika i stariti s vama. a baš sam vas htio sve spičkati i tko vas jebe, ali nemrem bez formule..zvala me jedna iskričarka na kavu, ali ne idem, kaj neka ostarim skupa s njom za vrijeme kave..nemrem si to dozvoliti, rađe ću poživit dugo i onda mlad umrit. starost je prenosiva bolest i jako boli..hvala, nebih ja to..

nekoć sam srao na svojoj kukuruzi i sa kukuruznim lišćem si brisao guzicu..taman sam stiskao jednog kapitalca od govna, a dužine negdje oko 40 cm. kad vidim da na moju kukuruzu slijeće leteći tanjur..uzmem škare i odrežem kapitalno govno, nisam imao više vremena za izbacivanje ostatka iz guzice..uzmem vile i juriš na leteći tanjur. uto se iz tog NLO-a otvore vratašca, iz kojih su počeli gmizati vanzemaljci, ustvari nekakve gusjenice..nisam se štel s njima razgovarati, ispod časti mi je pričat s gusjenicama, makar svemirci bili..nataknem ih na vile i odem se do kraja posrati. ovi su se izvijali na vilama i skvičali..tišina dok serem, viknem ja..jeba vam ja mater vanzemaljsku, jel vi znate kamo ste došli..nećete vi na zemlju Rvatsku, gaziti moju kuruzu, mi rvati mrzimo sve kaj je drugačije od nas..a vi ste fakat drugačiji..kad sam se posrao, bacim te gusjenice na pod, zgazim ih, užgem im svemirski brod, njihovu zastavu i odem krasti tikve na susjedovu njivu..sve kaj nisam mogao ukrast, sam izgazio..mrzim ga jer ima ljepšu ženu..posli mi bude žao, kaj sam onako lijepo govno ostavio u kukuruzištu, mogao sam to uraditi njemu ispred vrata, ali nema veze, ovako sam zagnojio svoju njivu..nedaj bog, da me susjeda vidi kako joj serem pred vratima, izobličim se tada, nebih joj se sviđao..

tog jutra 26.01.1493. godine, probudio sam se radostan..veselio sam se svom poslu, praznio sam noćne posudice (kahlice). imao sam veliku kantu u koju sam istresao govna i pišaku dvorjana tijekom noći.. zavolio sam taj miris izmeta, ušao mi je u svaku poru..i još sam bio dobro plaćen, 2 srebrenjaka mjesećno. na dvoru kralja arTURA, je uvik bilo živo i onih koji su obilato kakili. moj tata je bio DŽelat, krvnik i odrubljivao je glave zločestim stričekima i tetama. ponekad mi je znao donjeti koju glavu kući, pa sam se ja znao igrat s njom.. nacrtao bih im brkove ili bih šutao te glave, sa malim bracom na dva mala gola..mama je radila u podrumu za mučenje, naljevala je zločestim stričekima kiselinu, katran i vodu kroz lijevak u usta..naradila se jadnica svaki dan. moj stariji brat je vrućim klještima žigosao iste te zločeste stričeke, volio sam mu pomagat..bude to zanimljivo..lijepo smo živjeli, onda je jednom došlo u modu palit vještice..cijela moja obitelj ostala je bez posla, takoreći na ulici. prokleti Horvat je dobio posao preko veze, loženje vatre, dobave drva, i paljenje vještica. jeba im ja mater, žrtva izgori, puhne vjetar i raznese pepeo, nemaš kaj delati tu više. nema trupla, nema mučenja, sahrane, kriza je pokucala na vrata i to samo jednom, onako KUC.. nezadovoljan takvim razvojem situacije, legnem i probudim se danas..a danas, isti kurac ko nekad, samo malo drugačiji..opet čistim tuđa govna..pas mater i bezvremenskom poslu i drekima..uvik isto smrde.

jednom smo se ja i moj rob, smijali njegovom položaju u društvu. baš si bedak rob, kaj si rob..šikaniram te i tučem, a ti samo šutiš i trpiš..radiš sve kaj ti rečem i ne rečem.. a jel tebi lijepo biti moj rob, pitam ga ja..pa gospodaru, za drugo ne znam, a ti si tako dobar prema meni, mlatiš me svaki drugi sat i jednom tjedno jedem i pijem. ja za bolje ne znam..ne dao bog, da dođem kakvom okrutnom gospodaru.. ja zadovoljan s njegovim odgovorom, ošinem ga bičem do krvi, za svaki slučaj da se ne pokvari i da mu ne padne na pamet otići..zahvalno me pogledao svojim velikim i tupastim okicama. podbo sam ga mamuzama i nastavio jahat na njemu. kad smo došli do izvora, legao sam i natjerao ga da me hladi i masira..poslije je naložio vatru, nahranio me, popišao se i usra umjesto mene..onda je htio odspavat umjesto mene, gad lukavi, opet sam ga išibao do krvi.. ja ću spavat, a ti stražari i draškaj me..ponekad poželim imat pametnijeg roba, roba intelektualca, roba sa dodatnom opremom deluxe, koji će se sam šibat do krvi, ali takvih nema na tržištu. svejedno, platio bih ga suhim zlatom, ipak rob treba biti malo obrazovan, a ovaj moj je samo obrezan. nastavi li tako i glavu će imat obrezanu. mamicu mu robsku, lijenu. premekan sam prema njemu, jebem si tu ženu u sebi, nikad ja nebum postal Conan barbarin. jeste li kad probali lizat šmrklje iz nosa, oni zeleni imaju okus po šmrklju.. fino je to i besplatno, želi li tko malo..

svi bi rado u raj, a nitko ne želi umrit..to sam pročitao na ulazu u raj..uđem ja tako u raj, naravno mrtav, ali živ da življi ne mogu biti..sve oko mene živi mrtvaci. štipamo jedni druge, da vidimo jesmo li to živo mrtvi. no moram vam odat tajnu, mada sam rekao, da to doli na zemlji neću govorit, ali ja bih progovorio na guzicu, taki sam i moš ga jebat..gori ljudi nemaju tjela kao ovdi doli, svi su isti i imaju oblik loptice..razlikuju se po boji..gore postoji bezbroj boja, koje ne možemo ni zamisliti. ja sam bio jedna nježna boja, ne znam kako se zove, kad sam brzo zbrisao od tamo..ali jako lijepa boja, budem vam ju nacrtao, opće ne djeluje mrtvački, sviđat će vam se..e zašto sam pobjego..za mene je raj obilje sisa, koje nose prekrasne nevine djeve..pošto toga gore nije bilo, ja taj raj ne priznajem. zgadile su mi se te loptice, i vi vako ružni na iskrici ste ljepši od bezlićnih loptica..opaska autora, ( jebate, lipo mi zvući ovo autora, pa to sam ja ), bez neke nužne sile, nemojte mrjeti, ako već morate, izbjegnite raj..pakao je već druga priča..i ja ću u pakao, napravit ću pakao od pakla..

jel ima neki da me nauči psovat, ali onako soćno, vulgarno, tećno i kočijaški..uvik sam se divio tim groznim psovkama. moja najgora psovka je, dao bog da ti djeca loše učila u školi, i to ne govorim svima, jer mi se čini previše vulgarna..rađe koristim psovku, podragaj si prljavu mica, macu..mada je i to onako opaka psovka..no čuo sam za one, pička ti mila mrtva materina i ostale, jebo ti se pas s materom, puši kurac debilni, sa dvije glave, jedi odstajala govna bez soli, ali ja tako ne znam psovat i mislim da je došlo vrijeme, da sam odrastao i za te psovke..pa sad ako ima neki, da me jeftino poduči.. osjetim da sam manje važan u društvu, svi sipaju te psovke kao iz rukava, zadivljujućom lakoćom i umijećem..zato sam se počeo povlačit u sebe i sve više natezat maloga..bojim se da ne zastranim i odem u krajnost bez povratka, jer moram se vratiti doma, majka me čeka sa kašicom naraslicom i toplim čajom od kamilice. i sutra se moram ranije probudit, moram na frizuru i blajhanje..seki je rođendan, iznenadit ću je i neću joj prirediti nikakvu psinu..možda joj samo izvadim onu viljušku iz oka, koju nosi od kad smo igrali, čovječe ne ljuti se..

dok su drugi ljudovi jeli prezvršet, krvavice, sarmu, ja sam jeo cement, vapno, asfalt, gvožĐe, staklo i traktorske gume. a Mirko Grabovćev iz susjednog sela, jeo je samo perje, katran, žbuku i malu decu.. zato ga je njegovo selo stavilo na brdo kraj sela, neka bude izvidnica, i javi selu kad dolaze vanzemaljci..pogleda uvik uprtoga u nebo, nije se maknuo s tog mjesta već 17 godina..navodno nije vidio još nijednoga sve svemiraca..e u njegovom selu sam ja silovao 20 etak ženskica..zato me oni baš ne vole i vele da sam maniJAK..a ja samo imam zdrav interes za žene, koji oni ne razumeju. njihvo selo je siromašnije od našeg, kod nas je svega 14 kuća neožbukano, a kod njih čak 16. njihovi cucki i mačke, hodaju u naše selo jesti, cure im se ženiju za naše dečke, i kaj je najvažnije, nemaju asfalta, bokci jedni bistrički, ako žele kamo u grad, moraju čez naše selo projti. mi im dojdemo kao bolja budućnost..a svoje smeće, mi po noći vozimo u njihovo selo. kad su bokci, neka prebiraju po našem smeću.. i da vam rečem, ono na početku, kaj tko od nas jede, nema veze s pričom.. svatko ima svoje prehrambene navike i nije za zamjeriti..samo Talibanima treba sve zamjeriti..

ima jedna stara i mudra izreka koja kaže.. ne puši kurac ako si muško..pošto ne pušim ništa, ne pušim ni kurac, a izreke i još k tome mudre, izbjegavam..najmudrija izreka je, nema mudrih izreka i mudraca..sve su to bolesne budaletine, što drkaju kurac u samoći, otuđeni od realnosti, i onda izmlate neku glupost kao mudrost. moj dida je bio jako mudar, nije pričao nikakve gluposti, dugo je poživio, puno je i raznovrsno jebavao. kad više nije mogao, platio je meni kurvu i ja sam jebavao, a on gledao i prigovarao. na kraju je rekao najmudrije riječi..sine, ljepše je gledat nego jebat, komotnije je, ne znojiš se i na kraju nitko iz tebe ne radi bedaka. ne plaćaš alimentaciju. a kad ti je dosadno zaspiš.. probaj ti zaspat kad jebeš, odmah ćeš dobit šamar. primjetio sam, da mi u kompletu gedora, nedostaje gedora broj 13 i to baš ona koju najviše koristim. zato sam nabrusio kosu i otišao na livadu, pokosit lanac livada u mojem VLASištu. susjeda je mislila da sam ja smrt sa kosom, a čelav sam..samo sam se usiljeno nasmijao, zavukao joj ruku u dekolte i odrezao treću cicu..moj pas je veselo zalajao, zato sam ga šutnuo i razvalio mu čeljust..mrzim pse, mačke, kokoši, krave, gliste, gusjenice, smrdljivog Martina, konje, pokemone, turpiju, HTV1, Nevena Ciganovića, Alku Vuicu, male aute, aute koje ne proizvodi Japan, dizelaše, roza bicikle, Europu, i crne rupe u svemiru.. opaska autora, nemam pojma kakav je to usiljeni smješak, ali sam se malo želio napravit pametan..a ovaj blog sam smišljao tjedan dana, mnogo je dobar..

neki dan sam se izgubio i zaboravio gdi sam doma..pitao sam ljude na ulici i nitko ne zna..pitali su me kako se zovem, nisam ni to znao..onda sam pitao vatrogasca..on mi se samo nasmijao. a imao je lijep osmijeh, nedostajalo mu je nekoliko zubiju, ali svjedno se lijepo smiješio..odmah sam ga pozvao k sebi na kartanje pokera, na svlačenje. prvo smo igrali u grah, kad se igra zaoštrila, prešli smo na novac..uskoro je bio bez love, pa mi uvalio priznanicu i postao sam vlasnik Dunava, pa uskoro Alpa i na kraju Tihog okeana. još sam ga za finiš skinuo, sad imam vatrogasno odijelo..kad mi dosadilo da ga više derem, izgurao sam ga gologa van na snijeg, iš, iš,š, nauči kartat i dođi..i reci ženi neka na tebe prepiše, Sibir i kišne šume, onda se budemo kartali..jadnik je otapkao bos po snijegu. malo mi je bilo čudno, kad je odlazio tragovi su bili izokrenuti, kao da je otišao natraške, dok sam se ja počešao po glavi, tragovi su nestali..kao da vatreni dečko, nikad nije bio kod mene..odmah sam znal, da to nisu čista posla, opet je nečastivi pohodio moj dom.. pogledam, na stolu priznanice stoje, ja sam vlasnik Dunava, Alpi i Tihog okeana..samo to mi je važno..sad ću sve otjerat s Alpa i samo neka netko s nogom stupi na moje.. sve ih budem tužil..iz Tihog okena ću iselit sve ribe, nesme niko tamo bez mog znanja. nebu mene niko jebal, sve je to moje...

jednog lijepog dana, kiša je lila kao iz kabla, a snijeg je zavejao sve puteve, i napadao tako, da se velike kuće uopće nisu vidjele, a malim kućama samo krov.. ja sam se sunčao na vrtu i štihao gredicu za paradajz i kanabis..odjednom prema meni dolazi neka spodoba, slićna Supermenu..kad se budaletina približi, a ono stvarno strip junak na mom vrtu i prosi, nek mu dam koju glistu..kaj si ti Supermen bedak, pa ja na vrtu imam gliste taman na broju, nemrem ti ih dati..za vrt 10x5 treba točno 1974 glista, jel očeš kaj drugo, oš koju pčelicu, božju ovćicu, puža, ježa, krticu, karte pokemona, pretplatu na časopis velike dude, čekič od 139 kg. limenku od graška, njih imam viška. ne, baš mi treba glista, to mi je pogonska hrana..jedna baba me lupila s lopatom po glavi, kad sam joj kral gliste na vrtu..sad se trebam malo osnažit..ok, Supermen, dam ti ako mi daš svoju obleku za letenje. ovaj nije htio čuti za to, da to ne dolazi u obzir i te fore..rečem ja njemu, nek puši kurac, uzel sam lopatu i tresnul ga po nožnom prstu, tako jako, kaj mu je natekel ko bundeva..on se sagne i primi za prst, a ja ga odalamim po blesavoj glavurdi..uzmem mu obleku i ostavim ga onako gologa nek jede gliste..sad pošto sam vam odao tajnu, da sam ja novi Supermen, izbrisat ću vam pamćenje svima, da vas ne moram popucat. ova obleka od Supermena mi stoji kao salivena..jel ima neka želju, da bude ljubavnica strip junaka..da bude moja, buduća bivša..

padala je kiša..padala je svuda po gradu, samo po mojoj kući nije..u mojoj kući se slavilo. moj prvorođenac je prvi puta jeo ljudetinu, postao je čovjek, kanibal.. morao sam mu čistiti meso od kostiju, da se maleni ne uguši, tako je pohlepno jeo..u posjet su mi došli sve svemirci, izdužena lika..kad su oni došli, ostali gosti su se razišli..ja sam ih pozvao nazad, kad su se oni vratili, onda su sve svemirci otišli..onda sam opet pozvao njih, a opet otišli ostali. tako smo se natezali jedno 2 tjedna, kad mi više dopizdilo, uzeo sam duplenjku i sve ih popucao. imat ću šta jest idućih dana..kaniBAL će jesti kaniBALe. reko sam malenom, nek zagrize svakog od njih, popljuje i zapiša, da nam netko ne ukrade ljudetinu. sjeo sam na bure i zamislio se..u tom je času prošla lijepa djevojka, bacio sam oko na nju..ona se vratila i opalila mi šamar, da što se gađam očima..uhvatio sam je bijesno za cice i ugurao joj svog tvrtka u guzu..tek tada se smirila. nesreća je, što je to vidjela mama od mog malenog, gospođu je to zasmetalo i zabila mi viljušku u oči, te zaprijetila da je ne smijem izvaditi..ponekad sam baš papan, možda je vrijeme da se čuje i moj glas..nadam se da to gospođa žena ne čuje..izvadit ću ja tu viljušku iz očiju, bez njenog dopuštenja, kaj si ta žena misli..?

probudih se jednog jutra i još onako krmeljav izađem u dvorište, da pišam..izvadim pimpek i šoram..bilo mi malo čudno, kaj je sve tiho i pusto.. po ulicama leže lešine, sve mrtvo..onda se sjetim da sam sanjao, da je netko bacio atomsku bombu i da su svi poumirali osim mene..bem ti miša, pa to nije san..to je istina, ja sam jedini preživio.. odmah bacim drkicu nasred ulice, počnem hodat gol...skakučem od veselja na jednoj nozi, na drugoj nisam jer me druga boljela, ali to nije sad bitno..odem do susjeda kojeg nisam volio, vidim on leži mrtav nasred dvorišta, počnem skakati po njemu. evo ti sad budaletino, sad budi pametniji od mene..poserem mu se na facu i razgazim to po njemu. susjeda je ležala do njega, njoj sam ga odmah uvalio do balčaka i svršio u nos.. nekako je hladno to primila..odem u trgovinu, uzmem sve sve kaj mi treba, opljačkam sve kaj sam se mogao sjetiti.. zapjevam na glas, god save quen od sex pistolsa, ružno sam pjevao, skoro kao đoni rotten, ali nije bilo nikog da me čuje..odjednom čujem kako nešto mijauče..razmaknem par mrtvih tjelesa.. kad ono, slatka mala mica maca..milo me gledi i traži da je pomazim i zaštitim..marš u pizdu materinu, sad ćeš mi tu mijaukati i remetiti mrtvu tišinu, šutnem je iz sve snage, daleko, daleko u pizdu materinu. onako ljut odem kući, pronađem mrtvu zlu maćehu i nacrtam joj brkove..hihihi, baš je bila smiješna.. apropo, jel kome ispala atomska bomba iz kućne radinosti..