hodam kroz zidove

jednom sam se izgubio u kišnoj šumi i zaustavih ja majmuna drekavca..čuj drekavac, a znaš ti put iz ove šume..ne znam kaže drekavac, ali odi do čimpanze Zorana, on je mudar i sve zna..odem ja do čimpanze Zokija, ovaj si tura prst u guzu i onda liže. svejedno ga upitam..čuj majmune Zoki, jel znaš izlaz iz šume..hmm, znao sam i zaboravio, ali pitaj tigra Josipa. došo ja do tigra Josipa. on opet kaže neka pitam čudnovatog kljunaša..čudnovati kljunaš me uputio na Thomsonovu gazelu, ova me uputila na čubastog kakadua, on pak na urođeNIKa Slavišu.. dođem ja do urođeNIKa Slaviše, a njemu odrezali jezik jer je previše pričao.. e tada sam popizdio, užga sam kišnu šumu i svu zvjerad..nebute više s norca bedaka radili..uzeo sam javorovo drvo i izdjelao si elektrićnu gitaru, uštekao u guzicu  i glasno zapjevao. i neznam kako da,  pobjegnem od sna, i ne znam dal te itko voli kao ja, i ne bi ova noć, tako boljela, da me nisi voljela..ta me pjesma jako rastužila, plakao sam i  urođeNIKa  natakao na kolac, ispeko ga i u slast pojeo..nije ni ljudetina loša kad si gladan i tužan..nije zato što sam iz koprivnice, ali da sam imao vegetu, bolje bi mi legao..

šetam jednom ulicom i primjetim kako babac ispred mene pronađe torbu punu novaca.. baba se začudi i razmišlja, da li da uzme ili ode i prijavi.. ja odmah do nje.. alo babetino, to je moja torba, hvala što ste mi je pronašli. daj je vamo i marš u pizdu materinu..zavučem ruku u torbu, izvadim šaku novaca i tutnem zbunjenoj babi u ruku i odem sa torbom u nepoznato, ali žurnim korakom..kad sam došel doma, istresem novac na stol, a ono hrpa novaca.. meni se odmah zahihotalo, onako hihihihi, pa malo hahahaha.. ja sam bogat, bogat sam ljudiiii..a nisam se naradio za to....a men moj blesavi čača govorio, da mi to neće uspjet bez motike i lopate. budala stara..onda su me počele mučit sumnje, šta ako je to krvav novac, pa si onda mislim, ma boli me kurac..ne piše na njemu da je krvav i čiji je..to siromašan nije izgubio.. zato sam ja lepo sve pare spisko, zapio i zakurvao..kupio sam si lijepi biciklo sa štangom, poslije mi ga gamad otuđila. iznajmio sam si Špranju, lokalnu drocu, 20 dana je bila kod mene. našpranjio sam je svaki dan obilato..ni prije, ni poslije nje, nisam jeba..bilo je dobro. i mogu reć da je kurva..sad kako više nemam novaca, niti me ne poznaje, a govorila mi je da sam najbolji, da imam najvećega i da sam najizdržljiviji pastuh.. mora da je sve lagala. prokleta bila..ne vjeruj Špranji ni kad je špranjiš..

jednom sam si naručio pizzu doma.. din, don i došel je striček užasno visok.. drek mi se u riti smrzel, ja se plašim visokih ljudi, dok vidim da je netko od mene viši 30 cm. ja poludim..i još je imao čarape sa uzorkom i lijeno je govorio. meni mrak na oči, a njemu kiselinu u oči, uzmem motorku, skratim ga točno za 30 cm, i pošaljem od kud je došao..nacrtam mu brkove, jebem mu sve po spisku, a najviše sestru i šutnem ga na ulicu. još sam za njim bacio one odrezane batrljke, nek si zalepi nožice ako mu trebaju. nije se mnogo bunio, očito je i njemu smetala ta visina. vjerojatno je čovik bio nesretan cili život, nije si znao pomoći, sreća i sudbina su ga namjerili k meni. čak šta više, svaki blagdan mi je čestitao i poželio sve najbolje..men neugodno, zar samo ja moram raditi dobro na ovom svijetu..ja mora da sam angel bez greške..čast mi je poznati sebe, živiti u dobu kad sam ja živio. jedini sam koji je preživio svoju smrt, a na sahrani mi bilo 2 miliona ljudi, rukovao sam se sa svima. svaka slićnost sa barunom Minhauzenom je ne slućajna i namjerna. on je glumio lažca, a ja to jesam..

juće sam naučio mrdat ušima i danas cijeli dan mrdam sa njima..veli ova moja da mi to bolje ide od one stvari..a ja ponosan, rascval sam se ko drek na kiši. sad si smišljam nadimak. jel Ušomrduljaš, Mrdaljkouš, uvetomrdac, ili nešto treće..želim da bude zvućno, da gostujem u svakom gradu sa cirkusom. da budem zvezda shova, da me primi Papa, Premijer, cigo Oršuš, urođeNIK iz Kostarike, pilar Tajči, pekar Jurica, spužva Bob skockani, Kalamrko, samo ne Neven Ciganović..kad budem dovoljno bogat, a to nebude nikad, onda mogu bit trener mlađim naraštajima uhomrduljaša..želim da me vole crne plavuše, sa sisama i klitorisima veličine mojih ušiju. uostalom, mene nije teško voljeti..ako se ja mogu voljet, onda to mogu svi..upravo mi netko ide din, don na vratima, a ja na vratima nemam din, don. ako su opet svemirci, zatočit ću ih ponovno u špajz, samo ovaj put sam pekmez sakrio, mamicu im njihovu..poludili su za mojim pekmezom, mater im jebem aliensku..

na prošlim školskim praznicima, bio sam kod svoje tete Dorothy u Kanzasu..ona je malo čudna teta, ali sam i ja čudan pa se ne čudimo jedno drugom.. ona je nosila picu broj 5, a to je po Kanzaškim zakonima zabranjeno, no to nju ne smeta, jel voli opasno živit..imala je za muža jednog indijanca iz plemena Cheyena ili Shoshona, ma nije važno, sve je to isti kurac..ja sam joj samo rekel, čuj Dorothy, ne bi se štel mešati, jebi se s kim hoćeš, pica je tvoja, ako zaslužiš na njoj kakve novce, slobodno mi malo sve daš... e taj njen indijanac je jednom bil jako gladan i cijeli dan me čudno merkal, štel me je pojesti. nis ja to skužil dok se svinja nije pofarbala i počela plesat ratnički ples oko mene..nisam mu to mogao dozvoliti, mislim to da me pojede. samo sam mu rekel, čuj crveni, mene nebuš jel. uzeo sam staru sačmaru i napunio ga olovom. to mi je teta Dorothy jako zamjerila..lijepo sam joj rekao, jebeš njega, to je samo prljavi crvenokožac i još jako gladan. ošo sam a da se nismo ni pozdravili..skoro će praznici, ne znam da li je dobro da idem opet do nje..nema veze, imam još jednu tetu u Brazilskoj kišnoj šumi, možda odem tamo..

kad sam ja bio mali, mama me upisala za pjevanje u zboru, na solfeđo. išao ja tako nekoliko puta, pevao i pevao, dok nisu shvatili tko kvari i mene izbacilo van. mama je plakala, silno je htjela da ja budem pevač.. a mene su zanimale gliste i male bube..satima sam mogao da ih gledam i da se igram sa njima. prošlo je puno godina, i ja sam jednoga dana poželeo da budem pevač.. i bi tako, ošo ja na binu, zapjevao iz sveg glasa i postao sam pevač..pevao sam jako, pevao sam silovito, ide majka s kolodvora, a dija dija de.. poslije sam zapjevao ribara starog kći, publika je jecala, ridala suze, rastužio sam ih..postao sam zvijezda, žene su bacale grudnjake, tampone, noževe, sjekirice, eksere.. snimao sam cd, ploče, spotove, dijelio autograme, šmrklje, puter kifle. svijet mi je bio pod nogama..svi su bili sretni, samo mama ne.. ona je sad htjela da budem ministrant, pa poslije toga svećenik. možda jednog dana odem, održim misu i zapjevam, idite u miru, Amen.. e da, moram vam se poValiti, naučio sam radit Pobačaje, brzo i jeftino rješavam vas djeteta u vama..za dvojke ili više dajem popust.

na prošlom radnom mjestu,  radio sam kao poštar u pustinji. raznosio sam penzije, olinjalim beduinima..jednom su me kraj oaze sačekali pustinjski pirati i htjeli orobiti.. bila su trojica, jedan je žvakao devino govno, drugi je jeba devu u guzicu, a treći mi  je mačetom odrezao noge. ja zacvilim i padnem na pijesak..znam da u blizini nema doktora i da mi ne vrijedi ležat, dignem se kao da mi noge nisu podrezane i potrčim u smjeru juga.. to je budaletine zbunilo. nije im bilo jasno kako bježim na jug. oni su krenuli na sjever da mi presijeću put..ali put nije budala kao moje noge i nije se dao presjeći.. sva sreća, jer uskoro se čula truba od konjice i potjerala bandu preko izvora. ja sam preživio, i odmah promjenio posao.. sašio sam si noge, jer nisam imao socijalno, nacrtao si brkove i odglumio u filmu. što je muškarac bez kurca..ja sam igrao sporednu ulogu, bio sam onaj koji ima kurac..nije dobro uvik biti zvijezda filma.

paradajz, rajnglica, rajsnedl, fajngla, rajpetel, cirkular, pimpek, kosovo republika, zna se hdz-e, to su meni smišne riči.. ja se tome cerekam ko lud, toliko da mi se piša od smija. a nekad kad mi je jako sila pišat, pišanje mi u tom času bude ljepše od ićega na svijetu..osjetim takvo olakšanje, bolje nego da drkam. isto je i kad mi se jako kaka i onda se pokakam, ma svršavam, bude mi tako lepooo, ludilo..nekad mi kakica bude gusta, a nekad rijetka. mama kaže da to ovisi o tome koliko molim boga, a ja boga ne molim..molio bih se, ali ne znam kojem, jel Budi, Alahu, velikom Manituu, bogu sunca Ra, Isusu, i inima.. u dilemi sam pa se ne molim ni jednom..još su mi ostali nekako, ali onaj Islam, đihad, điha, điha, a sve 4 krute.. to je koma.. ljudi su stoka, pogotovo oni s istoka, većina ljudi na svijetu je zla, i loša..jel se itko zapitao, šta će tom bogu ako postoji, sav taj ljudski šljam i ološ..zar samo da ih užge u paklu.. zabavlja li to njega, zakaj si onda ne kupi veliki LCD ekran, full HD i gleda cijeli dan sport i pornjavu..ponekad mi se pjeva, zaustavite zemlju silazim. a kamo..? sve je to sranje, a nekad i sranje može biti lijepo..uvik uživa onaj ki sere, a pati onaj ki bude posran..i znate kaj me jako nervira, nacionalizam, veliki Rvati, Srbi, Slovenci, Albanci, Tungguzijci, Somalijci, Makedonci i ostali..to bih postreljao, svi smo od istog čovika, ali ne po bogu, jebem im ja njihovu podjelu na crne, bijele, žute, crvene, dvorište, ulicu, selo, banana republiku, i lubenica republiku.. nekima je više stalo do psa nego čovjeka..ali i ti sa cuckima će me čuti.. haug, ja sam svoje rekao.

mi Puškarići smo oduvik bili vlasnici izvora gori u brdima. svako malo bi ovi Đuraševići dolazili i zagadili bi nam vodu, tvrdeći da je izvor njihov..a tih Đuraševića je bilo ko male vojske..pišali bi nam u vodu, proljevali rabljeno ulje, kakali u vodu.. ma radili su nam sranja..onda smo ja i čača malo poludili, natočili si rijetki gembač, kupili smo mašin gevera i naučili ih da plešu posmrtni valcer. poubijasmo ih načisto, to su vidjele one pizde od Mikulićevih i poslali nam policiju. onda smo ja i čača opet natočili čisti gembač, dočekali Mikuliće, te i njih napunili vrućim olovom..a da svako ubistvo netko vidi, dokazali su Pandurići koji su nas počeli ucjenjivat. ni njima nismo ostali dužni. opet smo si natočili gemišt, te smo ih pokosili sa zadovoljstvom, mogli smo i bez zadovoljstva, njima bi to bilo svejedno..onda smo čekali da se jave neki drugi vidioci, pa da i njih ucmekamo, za to vrijeme smo pili gemišt, ali s jako malo radajnera, .ali nitko da se javi više, a mene i čaču svrbe prsti. zapucalo nam se, bure prazno, a na izvoru čista voda ledena, niko više ne kaka i piša u njega. nemaš ti vode ladne, do vode sa izvora..to je nekad reko i kraljević Marko, ali on više ni živ iz znanih razloga..i mnogi ljudi iz toga doba više nisu živi, dopizdilo im..čisto sumnjam, da je nekad itko živio, pa zar bi baš svi pomrli, ko dinosaurusi. nekako mi ta priča ne drži vodu..gdje su te silne lešine..

jednoga Štefa Puškarića sam mrzio kao nikoga u životu.. još od kad sam u razredu čitao svoju pjesmu, a on je rekao da mu se to ne sviđa..jako sam ga od onda zamrzio, kako se nekome može ne sviđati moja pjesma.. a bio je kepec maleni, duplo sam bio veći od njega.. rekoh, Štef, kaj ti nisi primjetio da sam duplo veći od tebe, pogledaj gore u vis, zabrini se malo, nikad se ne zajebaj s onim tko je veći od tebe. odalamio sam mu takvu čušku, da mu je danima zvonilo u ušima. odmah su me svi optužili, da zakaj tučem slabijeg od sebe.. budale, pa neću tuć jačeg od sebe, i šta bi vi uradili da se netko smije vašoj pjesmi..dok sam tako ljut, odem i šetam, ali hodam na rukama..uvik želim biti drugačiji od ostalih. ruko hodajući tako, nabasao sam na jednog lika, koji hoda ulicom i povlači ljude u neku bajku ili priču.. mene je htio ubacit u priču gdi je zli vuk i tri prašćića, ali sam se ja malo izmakao, nacrtao mu brkove, pa me ubacio u Pokemone..i baš sam naletio kad je došao Jigalipaf i zapjevao svoju melodiju od koje se svi odmah uspavaju. tako sam i ja utonuo u san Bzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz, Bzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz..čor, čor, hrk, hrk, spav, spav, drem, drem..zzzz.. tko je taj pokemon..? to je habi krmeljivi spavač na duge staze..

jučer sam došao u Zagreb sa svojom oFcom. išli smo u posjet kod rodbine od ovce, ovce tete Blejalo. i ja sam blejao kao ona..sve samo beton, beton, i asfalt.. čudio sam se velikim kućama, tramvaju, gužvi automobila, ljudima, Nevenu Ciganoviću, kiosku hot doga, pekarnicama, bureku, košu za smeće, kontejnerima, mobilnm telefonima, ženama sa sisama, to je ostavilo dojam na mene, na ovcu nije... toga kod nas u brdima nema. u neko doba mojoj se ovci prisralo..usere se ona nasred ceste i nikom ništa.. tada se i meni prisralo, pokušam i ja tako, ali dojuri odmah organ i pendrekom me po goloj guzici.. pa čekaj malo organ, moja ovca smije, a ja ne smijem..kakva je to nepravda..ovaj misli da ga zajebajem i udri još po meni..i tko zna koliko bi me ta svinja još tukla, da se nije upravo desila pljačka kladionice..organ je odmah požurio da se sakrije u grmlje..ali ja sam ga izdao..hej lopači, gangsteri, tu vam je pandur u žbunu, sakrio se.. organizirani kriminalci su dokazali da su organizirani i jedan po jedan su ga upucali u onu blesavu glavurdu i rekli meni..sad slobodno seri dečec, i bi tako..ja sam se usro nasred ceste, tik do govna moje ovce i otišo iz tog Zagreba, shvativši da to nije grad po mjeri čovjeka..geni, geni kameni, još su u meni..jebeš grad gdje svi seru, a samo mene mlate..i ne pitajte me u kakvoj sam vezi sa svojom ovcom, to je naša stvar.

sjedim na obali svoje rijeke Drave, da moja je Drava, dobio sam je pod kockarski dug. zabacim udicu i pecam. ma svašta sam ulovio u tih pola sata, od traktorske gume do tv-a u boji, marke bang olafsson. jebem ti ove današnje gliste, kad na njih sve uloviš osim prave ribe. napokon nešto zatraza i radosno povućem udicu. na njoj neka bledunjava, neishranjena ribica i cvili. pusti me dragi pecaću, ispunit ću ti želju..haha, kome ćeš ti šta ispunit, ispuni prvo sebe, da imam kaj jesti.. osim toga gdje su ti još dvi želje.? pa nisam ja zlatna ribica, ja ispunjavam samo jednu želju.. a ja ti nisam naivni mujo i haso i jebem ti mater. zviznem je po labrnji, bacim na obalu i počnem skakati po njoj. crkni crkotino, lažljiva.. umorih se od sKAKANJA po njoj i poželjeh da imam roba koji će skakat po njoj..i vidi vraga, stvori se rob i skače on umjesto mene..tek tada shvatih da ribica nije lagala, da sam uludo potrošio želju..ali neka,  ostao mi rob, samo kaj ću s njim..taj mi bude samo trošak, sigurno želi jesti svaki dan..ma dobit će kurac, a ne hranu, naučit ću ga da ne jede..hrana je i meni dobra.. usput, našao sam put za bolji život, prolazi kraj moje kuće, a godinama nisam znao za to. bio sam slijep kraj zdravih očiju, jebem ti krmeljave oči, da sam ih barem jednom oprao.. danas ću se odvažiti i idem u bolji život..

znate kaj, dopizdila mi ova magla i zima koja još nije počela.. idem dosta južnije i ukrast ću proljeće. vjerojatno će primjetiti da sam im ukrao proljeće, zato vas molim da mi budete alibi. ako vas organi pitaju, kažite da sam bio ovdi kao i svakog dana i srao kao svaki dan.. zakopčat ću proljeće za kuku od svog limenog ljubimca, škode MB 1000 1966 g. i dovući ovamo. odmah ću da ga raspakiram i pustim u prirodu, ne plašite se..u gepeku ću dovest laste i rode, a na paktregeru proljetni vjetar i pčelice..spremajte zimsku obleku, sutra sam ja ovdi.. može me spriječiti samo karburator na škodi, jebe me dizna i čok. ali nije to nikaj kaj ja ne bi mogel riješiti.. jedino je zajeb, kaj sad nebude došel sv. NIKola, ali evo vam zato, pusa od Krampusa. on dolazi, da vas nagazi.. ne bude ni božića, ali tko jebe božić, ljepše je proljeće i zelena travica po kojoj pase usrana kravica.. samo bi vas lepo prosil da mi coltate nekaj penez, moram platiti carinu i trošarinu na proljeće.. već sam izračunao, to bi po osobi došlo 2.800 eura..ako mi ne uplatite, nema ništa od proljeća..ja ću otić i donjet ga samo za sebe, u rajnglici. a vas, tko jebe vas..škrtaroši, žmukleši, cicije, potepuhi, škoti rvatski..

odlučih se ja sredit malo i izać vanka, zbarit nešto pod jajca.. zbegecao sam se onako tip-top..obrijao sam obrve, nacrtao si brkove, oprao tri sjede vlasi, istiskao sve prišteve kapitalce na licu, osim jednoga na vratu, do toga nisam mogao. počupao pun kurac dlaka iz uha i nosa. napravio si pirsing, dva čavla u glavu, ukrao susjedu sa štrika odijelo i cipele koje mu je pas raznosio po dvorištu, zube nisam opral, to nikad ne perem, zakaj bi sad. ma sredil sam se kao nikad do sad, ali kaj to vredi, kaj god da staviš na bundevu, ona je uvik bundeva. no ne može se reći, da nisam pokušao uradit nešto od sebe.. idem ulicom i sretnem krasan komad sisate plavuše crne kose.. ja lijepo ljubazno, dobar dan, krasno izgledate danas djevojko..ma prođe kraj mene kao da me nema..pokušam još nekoliko puta, i sve se prave da me nema, kao da ne postojim.. bože, kaj sam ja nevidljiv..ostvario mi se san, pa nije to loše..idem opljačkat banku onda..dođem u banku i krenem da ih opljačkam, kad babe navale sa cekerima na mene..nebuš moju penziju, pizdek jedan, sad te bumo zgazile, udrite ga ružna, udrite.. smlavile su me. sad se ja pitam, kaj me vide samo stari i ružni babci, a mladi i zgodni ne.. kako da to promjenim i da bude obratno..ima li tko ideju..

kad sam bio mali, imao sam malu žutu mačkicu.. i ne biste vjerovali, zvali smo je žućo.. moja vršnjakinja susjeda je imala povećeg žutog psa, i opet ne bi vjerovali, zvali su ga žučo.. jednoga dana, mog malog slatkog žuću, uhvatio je njen opak žućo i od mojeg žuće je ostala samo žuta fleka i nešto dreka.. ja sam zamračio, uhvatio sam njenog žuću, nabio mu petarde u guzicu, zabio šestar u oko i mamine škarice.. to je vidio njen tata i počeo me ganjat, sa ubilačkim sjajem u očima..taj sjaj mi se nije svidio i trudio sam se da budem ispred njega. ganjao me tako mjesec dana, kad više nisam mogao trčat, stao sam i uzeo gumicu.. obrisao sam njega i njegov ubilački sjaj u očima, nacrtao drvo rodnih, mirisnih trešanja. popeo se gore i pljuckao koštice po prolaznicima.. znam da to nije lijepo, ali ne osuđujte me bez dokaza..ima i gorih od mene na slobodi..