hodam kroz zidove

u nedostatku ideja za biznis, sjetim se ja otvoriti večernju školu za samoubojice.. nekako preko veze i mita, nabavim diplomu za to zvanje..inaće je ne možeš dobiti ako nisi izvršio testirano samoubojstvo..ali novac radi, di burgija neće..kupim plac kraj mjesnog groblja, onako zbog ambijenta, zaposlim tajnicu zbog koje bi svatko izgubio glavu..imala je sisa, guzicu, minicu do pupka..ja se napalio sad na ovaj opis i idem drkati..PAUZAAAAHHHHHHH..eto me nazad. prve godine mi se javilo 10 kandidata. nisu dočekali kraj prvog polugodišta, poubijali su se neuki sami, neki onako iz zasjede, a neki oči u oči sa samim sobom.. dobro da sam uzeo novac unaprijed. ovim putem se želim reklamirati da škola radi dopisnim putem.. nazovete moj broj, uplatite poveći iznos, i vi ste počasni polaznik škole za samoubojice..na polugodištu idemo na ekskurziju..obilazimo znamenite mostove, sa kojih skaču samoubojice, nebodere, litice i ostala mjesta jako draga takvoj klijenteli. slikovnice i ostale knjige nije preporučljivo pokazivati drugoj djeci..samoubojstvo nije za svakoga. nadam se da ćete svi postat odlikaši i sa uspjehom maturirat..ja petice djelim šakom i kapom..nitko neće ponavljat razred, nađite samo jednu takvu školu, sa boljom reklamom i imate pravo na besplatni tečaj. i to nije sve..a možda i je.. jednom se umire, umrite sa stihlom..

ovo pišem sa suzama u očima, molim vas da se ne sprdate iz toga..krenuh jednog dana na manikuru i blajhanje, kad na ulici sretnem skupinu životinja..sve nose nekakve transparente i viču parole.. nemojte nas više klati, nemojte nas papati..veće ste zvjeri od nas.. priđem ja do njih, a na čelu je bila kokoš sa transparentom... svaki dan dajem jedno jaje, da li bi i vi dali svoje, jedno svaki dan.. čuj kokoš, blesava si ko kokoš.. koji kurac mislite postić s tim nemirima...pa nemojte nas više kuhati u juhici i peći, želimo vam biti prijatelji, pružamo vam ruke..ajd kokoš ne seri, pruži rađe nogice, skočim do nje i otrgnem joj nogice..odnjet ću mami da mi poslije skuha juhicu.. osim toga, ljutim se kokoš kaj nisi primjetila moje nove cipele. na to popizdim i zato ideš cijela u juhicu..među okupljenom zvjerinčadi nastade panika..razbježaše se naokolo..još sam želio stići prasca, ali mamicu mu bio je brz kao i zec.. i purica mi pobjegla, jedino je krava stajala i blesavo blejala..ona mi je bila preteška za uzet, a da joj odrežem komad mesa, ne bi se baš složila s tim..ništa uzmem samo kokoš pod ruku, zafrknem joj vrat i gledam kako beživotno visi.. kaj sad ti više nije do razgovora, jebi se kokoš..noseći je onako bez glave, guzice okrenute prema meni, meni svakakve misli padnu na glavu..kako bi bilo da je poševim..posramim se tih misli, i imao sam osjećaj kao da je cijeli grad znao šta mislim..brzo navučem kapu na glavu, da mi više ne čitaju misli i potrčim kući..uz put su mi se ljudi smijali, pročitali su moje misli i šegačili se iz mene..da to prekinem, progutam misli kao dokazni materijal i ostavim praznu glavu..baš se divno osjećam od tog dana..samo blejim, kao ona krava..

išao sam ja juće do šerifa, da mu prijavim ubojstvo vanzemaljca, koji je bio kod mene na praznicima..debela mrcina od šerifa je samo promumljao, ne brini mali..uhvatit ću ja ubojicu i nastavio spavati na stolici..odmah sam vidio da od toga nebude ništa.. odem i kupim gestapo priručnik za dektetive i slikovnicu od NIk Praskatona, kako uhvatiti ubojicu u 10 slika.. uz put sam stao u slastičarni i kupio si sladoled od vanilije, banane, jabuke, lubenice, silikona, šmrklji, blitve, hračka, povraćetine i bjelog pranja iz vagine. zalizao se ja tako 7 do 8 dana i zaboravio na mrtvog vanzemaljca..u stvari to je bila vanzemaljka..i bila je trudna, trebala je rodit..i ja sam ju silovao..noćima poslije toga su mi oko kuće kružili leteći tanjuri..napravili su invaziju na moj mali topli dom. počeli su jesti radio valove, radio mi danima nije radio. gađao sam ih ekserima, paradajzom, psovkama, krumpirom, tjerao u pizdu materinu, grdo ih pogledao, i tko zna kako bi ih se rješio da im nisam bacio staklenku pekmeza. cijukali su kao mišeki. ako ćemo iskreno, to uopće nije bila svemirka, bila je to moja susjeda, ali tako je dobro izgledala, kao da je iz druge galaksije..i zakaj se opirala, mogla je mirno pretrpit te 2 minute i bilo bi nikome ništa..nego ja joj se gadim, e pička ti materina, sad ti se smrt ne gadi..sad razumim serijske ubice, ušao sam u njihov lik totalno. opet mi se prijebalo. tko zna koliko dugo leš drži toplinu..?? da je barem nisam odmah ubio, mogao sam još jednom.

u mom selu svi govore da je Zagreb veliki grad..a ja se svađam s njima i kažem da je Zagreb selo.. ajde skupilo moje selo novac i nek ja krenem put Zagreba, da vidim, šta je to. uzeo ja novac i krenuo..na prvoj stanici sam sišao dolje i odmah u prvu krčmu, tu sam pio dva dana i dvije noći..treći dan sam se vratio i svi me radoznalo dočekali..reci nam habi, kaj je Zagreb..ljudi dragi, žal mi je kaj vam to moram reći..Zagreba nije bilo doma, ja sam došao tamo, a njega nema..skupite opet novac, pa ću sutra probat ponovo..i bi tako, krenem ja sad za ozbiljno drugi dan do Zagreba..dođem ja tamo, kad vidim svi ljudi imaju na očima paučinu, na ustima lokot, u ušima čepove, a u guzicama vibratore.. i svi poslušno idu u jednu poveću spužvasto gumenu, lepljivu kuglu..ulaze unutra ko budale..kamo stanu svi u pizdu materinu..hej narode, hej zagrepčani, kud odoste, jeba vam se vrag s materom. baš sam htio malo pričat s vama..koja ste vi banda, predvođena banditićom.. kad svi zagrepčani uđu u kuglu, ja bjesno šutnem tu kuglu punu budala u pravcu istoka, daleko na Balkan.. dođem do štanda na kojem je čarobnjak Merlin, prodavao vijke i okove i pljunem mu u lice..pfujj, nosi se gade..krenem da se vratim po tragovima kući, kad vidim da je vrijeme izbrisalo tragove..pošaljem vrijeme u kurac, kaj nemaš drugog posla vrijeme, nego brisat tragove..napuši se kurca viknem mu i vratim se do Merlina..kupio sam ipak od njega pola kile eksera od 230 mm.. čavle je uvik dobro imat sa sobom..da ih ne izgubim, sve sam ih učekičao u glavu..sad sam pravi čavoglavi..

slobodno vam ja nekaj rečem..ovi krugovi u žitu su bedastoća..meni je ovo leto, baš kad je pšenica bila zrela, na moje dvije rali netko napravio krugove u žitu. odmah su se skupili susjedi i počeli filozofirati..to su svemirci, pa to su vražja posla, pa tebi je netko u familiji bio veštac..srali svi onako po malo, a meni pšenica zgažena.. majku mu jebem, tko god da je to uradio, budem ga ja noćas sačekao..i sakrijem se ja naveće i čekam..čekam, dosadno mi je, nigdje nikoga..a meni se puca po nekome. ma budem još malo pričekao, ako ne bude nikoga, upucat ću sam sebe u nogu..moram pucati, baš moram..od dosade počnem drkati, jednom, pa još jednom i opet nekoliko puta..onda promjenim ruku, sa lijevom mi to ide sporije i lošije..lijepo je drkati, samo malo je teško u mraku..ne palim se na mrak..umorila se ruka, umorio se ja na čekanju..počnem igrati u sebi, selo država i grad na jedno slovo..odigram tako na sva slova. tamo negdje pred jutro, evo čujem ja bandu kako viče..gazi Jožekovu pšenicu, sve pogazi..nek misli da su to svemirci..tko jebe gada..bio je to Kuzma, seoski bedak sa svojim bedastim pajdašima..dovezli se sa njegovim cabrio Fičekom i kruže pod ručnom po mojoj pšenici..ma dal bi ja njima sve, da su tražili, ali po pšenici mi tak krugove delati, to im nisam dao..zamračilo mi se i sve sam ih popucao iz duplenjke..nebu mene niko jebal..zapalim pšenicu i te mrtve bedake..sad nek vele da su došli vanzemaljci i užgali njih sa mojom pšenicom.. mene su našli jebati, majku im njihovu..mene Jožeka..nebu mene niko jebal, te me nebu jebal..

najgore mi kada uđem u neku prostoriju, a ona nema izlaza. osjećam se uznevereno, Fata me strah, drka mi se, i jako kašljem Mocartovu sonatu.. jednom sam tako ušao kroz vrata u jednu sobu, ali kad si unutra ta vrata više ne postoje. nema, papala maca..kad uđeš sve okolo samo zidovi. popnem se na strop, na zid, gledam, ali nigdje vrata..onda uzmem gumicu i olovku i nacrtam vrata, na vratima napišem exit.. sve je to ok. ako u sobi ne pada kiša..nemam vodeni flomaster. u tom slučaju sjednem u Ferari koji držim u toj sobi i sumanuto se vozim po sobi, dok ne prestane kiša..ako kiša pada 30 dana za redom, za to nemam alternativu.. onda jednostavno uđem u neku drugu lakšu priču..potražim izlaz za NUŽDU.. volim otić na dvor kralja Artura..tamo me čeka siguran posao..praznim noćne posude i s time gnojim baštu.. postao sam stručnjak za kakice, drek majstor..nazvat ću se DREKMEN..mogu po dreku saznati tko od čega boluje i koliko se često sexa.. morat ću pokrenuti drek biznis..s time se nitko ne bavi..otvorit ću lanac drekana, varat državu za pdv, tko će mi brojat drekove..okrenut strašnu lovu i otići nekamo u tuđinu, daleko u pizdu materinu. kupit si malo bolju gumenu lutku i jebat i samo jebat.. čujem da ove nove lutke imaju dobre sise, pravi silikoni..budućnost je u gumi. jebeš ove žemskinje što pričaju..

kupil si budem vojsku..to sam odlućio.. vojsku snagatora, bjesnih pasa, krvnika, opakih krezubih momaka, tetovirane buldoge sa savijenim nosevima, i jakom šijom. najavit ću rat svima. americi, rusiji, osetiji, gruziji, SLOVENIJI, obali bjelokosti, bocvani, mongoliji, gvineji bisao, vatikanu, nemcima, Al kaidi, Bin Ladenu, torcidi, BBB, zgazit ću i pokorit sve..bit ću car careva..bit ću povijest, sadašnjost i budućnost..gospodar smrti i žiFota..imat ću harem, eh da barem..šepurit ću se kao paun, nakitit ordenima, epoletama, zvjezdicama, poštanskim markicama..bit ću heroj ulice, grada, države, planete, svemira..rezat ću glave, pilit noge, čupat nokte, vadit oči, zabranit abortus, sidu, kihanje, gonoreju, zanoktice, gripu, prdež, glupost, debljinu, male sise, život duži od 40 g. prodaju Dorina čokolade. nitko neće smjet imati većega od mene, u obratnom ga režem..snimat ću glazbu koju svi moraju Falit.. ljepota će se mjeriti mojim likom..nitko neće smjeti biti ljepši, ako želi biti živ..maximum ljepote je 10 habija, rezervirano samo za mene, a za ostale 2-3 habija..i još se budem nećeg sjetio, nešto po ćemu će me pamtiti..samo sad moram napisati zadaću i mami donjeti krumpir iz podruma..ako me pusti van, toliko sam ružan da ne smijem po danu van..uradit ću sve ovo i vratit se u krevet da ne primjeti..jedino mi ona može pomutiti plaNOVE..eh te mame..ali za 2 g. kad napunim 48 g, pobjeći ću i ja od kuće..

šetam ja tako pustinjom..Sahara je zovu od milja.. vrućina, žeđ, sve me to mučilo..još me mučilo i to kaj Mađarska nema more, i kaj Mađarska radi samo do 21 h..jednom sam došao malo kasnije i bili su zatvoreni.. vođen tom mišlju, jurim puzećim korakom , kroz vrući pijesak.. odjednom usred pustinje, naiđem na jedna vrata.. jebate, kaj sam ja lud..od kud vrata u pustinji i kuda vode..da ne duljim, pokucam ja na ta vrata, nisam ih nogom razvalio kao pravi balkanez. vrata mi otvori portir, i pita.. kaj želite gospon..? ja bi unutra ako može i ako je unutra hlad i mokro.. može gospon, samo morate biti u kravati i odjelu, i operite se malo..pička ti materina, pa gdje da se operem.. kaj to mene briga gospon, pravila su jasna..ili budite čovjek kako treba ili vas ja ne pustim unutra..meni se zamračilo, uglavnom ovo dalje nije za one ispod 12 g. neprimjeren sadržaj. uskoro su lešinari kružili oko tog portira. ja sam ušao unutra, a unutra sam imao šta za vidjeti..odbor za doček me srdačno pozdravio..a tu su bili, spužva Bob, Zagor te nej, tata od moje kume, kuma od šogora i šogorice, mama od poštara, kuharica kaj samo palačinke zna ispeć, sestra od dimnjačara, George dabl We BUš, Minotaur, Naosikaja, Magdal, crna bucka, blondy29, fever2, malenazezalica, colinfarel, almostginger, red-rose, spaljeno, angelver, cimic, sonia, mica ko pica, krejzica, crna tigrica, Clint Eastvod, John Vejn, jedan stari kombajn, Bambi i Ali baba sa 40 hajduka.. ignorirao sam ih i pročitao poruke..u jednoj je bilo, kako proć pustinju u šest koraka..e da sam to prije pročitao..

sjedim u kutu sobe..u sobi samo ja i tišina..tišino, želiš li pričat sa mnom, upitah je.. može, ali samo tiho, kaže ona. i molim te navuci zastore, smeta mi svjetlo..volim mrak..vidim ja da imamo dosta zajedničkog, zagrijah se ja za nju..i jel ti mrak uzvraća ljubav tišino . voli li i on tebe..? voli me habi, ali starci nisu za našu vezu, nema tu budućnosti. pa ja znam gdje ima budućnosti, oš sa mnom tamo..ima u Konzumu obiteljsko pakovanje.. hvala ti, ali rađe ne bih..tužna sam, zar ne vidiš kako sam blijeda..vidim tišino, ja bih ti vratio boju u obraze..možda je još rano, ranjena si i lak plijen. ali s vremenom tko zna..joj habi, nemoj vrijeme mješati u ovo, nisam za vezu u troje. nisam spremna nikog voljeti. pa ti si samo propalica u uniformi besposličara. poručnik beznadežnih, možda nas jednom točak sudbine spoji, ali za točkove se ne hvata tišina, probaj s nekom drugom.. i tuga mi se nešto nabacuje, možda se zagledam u nju..ona mi je onako bliska, naočita i što je važno u boji je.. opet ta tuga, već mi se više puta ispriječila na putu..sad mi opet mrsi planove..vidim da gubim bitku, odlučih se, silovat ću tišinu, i tko zna kako bi to završilo, da netko nije bacio bombu u sobu..nestade tišine, nestade i mene, voljeli se nismo, a umrli smo skupa..o tišino, sada smo zajedno..što nam nije bilo suđeno za života, to nam je sad..ležimo tišina i ja, i mrak je s nama..možda nam uspije u troje..

jutros sam se probudio sa spoznajom da sam rođen u krivo vrijeme i na krivom mjestu..boljelo me to u predjelu đigerice, nekih pola sata.  onda sam otišao do susjeda i s njim sam se posvađao. svađali smo se, tko je jači od Supermena i Betmena..kad me dovoljno isprovocirao i nije želio da se saglasi sa mnom, odrezao sam mu glavu i šutnuo je u pizdu materinu..bacio sam ju u kantu za smeće.  njemu je to iz nekog razloga bilo smiješno, pa sam se i ja grohotom nasmijao. kod kuće sam popio gajbu pive i odlučio se voziti suprotnom stranom autoceste..volim zabezeknute poglede, budala koje se voze normalno, po starinski..od alkoholiziranog stanja, previdio sam pješaka na zebri i priuštio sam mu dvostruki axl, sa padom na glavu..očito to nije vježbao, pa nije preživio..dojurila murija i počela me optuživati. ali ljudi nisam kriv, sunce mi je ušlo u oči, zaslijepilo me, branio sam se ja. odjednom sunce kaže, nisam, nisam, laže.. nisam ga oslijepio..da neugodni svjedok ne bi još srao po meni, uzeo sam iz gepeka pušku duplenjku i pucao po suncu..možda zbog silnog pijanstva nisam dobro gađao, ali nisam ga pogodio..pao sam u nesvijest, nadam se probuditi u novom životu i vremenu..nije ovo vrijeme za mene, ja sam ne shvaćen..

danas, nakon mjesec dana, od mjesec dana ranije, znam da sam to morao uraditi mjesec dana prije, a ne da mjesec dana kasnim..      često skakućem na jednoj nozi i putem brojim bandere na ulici..tako sam i danas.. zabrojao se ja i naletjeh na pljačku banke..maskirni tipovi sve natjerali da zalegnu na pod..dođe meni jedna od tih protuha, maše šištoljem pred očima i kaže. lezi mamicu ti jebem budalo jedna.. neću , pizda materina i tebi, kažem ja..oš se tući. .frajer se čudi, ja malo karate, zik, zak..skočim u zrak i razbijem ga ko pičku..uzmem njegov plijen i odskakučem dalje niz ulicu.. putem sam bacao sitniš sirotinji.. ima te sirotinje, ne bi verovali koliko.. zabrojio sam se sa banderama, moram ponovo brojat. i tak vam je to..

u gabuli sam.. mama me poslala po šećera k susjedi..a ne smijem ići k susjedi jer sam joj dužan 500 novaca..prije mjesec dana sam je prosio, kao da to moja mama posuđuje od nje.. nisam joj još vratio i ne mislim..a da bih došao do te susjede, moram proć kraj kuće susjeda Ivana.. njemu sam ostao dužan košulju koju mi je posudio, kad sam išao van sa curom..zaflekao sam je i potrgao..pravit ću se da idem po šećer i pobjeći od kuće..možda odem do ujaka Ferdinanda, da mi posudi malo novaca za bjeg od kuće..samo se nadam da je zaboravio da sam mu već 2 godine dužan 1000 novaca.. ma zaboravio je, ako sam ja mogao, onda je i on..krenem ja i putem sretnem Aleksu, ali ne Šantića, nego Miroslava.. ne Miroslava kao Krležu, nego Miroslava, Aleksu.. ma neće vam ovo bit jasno, ali dajte si jednu za uho, pa vam možda bude..pravim se da ga ne vidim, njegov sam šestar ostavio u Dragičinom oku..nek ide k njoj po šestar, kaj ja više imam s tim..skrivajući se od njega skoro sam naletio na Leonarda, njegov sam bicikl posudio i prodao za 20 kuna..pa da je kaj vredel, dobil bi više novaca..ide mi na jetra, kako ti ljudi pamte te bezvredne stvari..i njega sam lukavo izbjegao, i taman kad mislim da više neću nikog sresti, evo ispred mene se pojavi Kuzma..njegov sam auto posudio i razbio..ostavio sam ga na polju u kukuruzištu.. on je opak dečko..prebil me tako kaj sam morao u bolnicu..a i tamo mi se nije dalo ići..tamo radi doktorica od čije sam bake posudio lovu i nisam vratio...kaj vi mislite, jer ona meni mora pružiti svu skrb, makar sam njezinoj baki odnio svu ušteđevinu, pa je jadna umrla od bijede.. ona u meni mora prvo gledat bolesnika i unesrećenoga..moram od nekoga posuditi novac za bolnicu..svi se prave da nemaju. evo kaj su ti ljudi, kad najviše trebaš onda vidiš kakvi su..kao da ja ne bih vratio posuđeno.

imam curu..samo kaj mi to vredi, kad je 30 dana i noći daleko od mene..onda budem tužan i plačem..plačem jako i žestoko..a suze same teku..svaka suza mi velika ko paradajz domaći.. ne sramim se suza, sramim se kaj imam maloga.. malo sam drugačiji od ostalih, ili su ostali malo drugačiji od mene.. ne snalazim se među njima..ne volim ljude..i sad ću večerati, ali popet ću se na strop i tamo jesti..nitko me neće vidjeti. mogu hodat ko muva, kad želim..a kad ne želim, onda samo beskorisno ležim i gledam u strop, gdje šetaju muve.. a mene nema gore..moj striko hoda kroz zidove.. to mi je fora, molio sam ga nek me nauči to. .učio me učio, od srijede do petka, al se nisam maknuo dalje od početka.. očito sam blesav, da zapamtim tehniku hodanja kroz zidove..iskreno, imam previše čvoruga na glavi, da pokušavam više. rađe ću skočit u bunar..simpa mi je kad letiš u dubinu i znaš da ćeš se razbiti ko pička..oblije te onako ladni znoj, zanimljivo iskustvo. meni je jedan mrtvac opisao osjećaj kad umireš.. jedva čekam da to osjetim..kaže da je ludo i nezaboravno..

svake godine kad dođe vrijeme godišnjeg, imam cirkus u kojem uživam. načujem od susjeda kad idu na more i taj dan sjednem iza svojih čempresa i razvalim smiju..donesem si pivkana i ćevape..uvik kad susjedi idu na more, ja imam predstavu...izađe on sa jednim koferom i stavlja u auto..ona će njemu, pizda ti materina debilna, kako to slažeš, neće nam pola stati u auto..šuti kravo, ajde ti slaži ako znaš bolje.. jeba ti pas mater debelu, rekla mi mama da ću se s tobom usrećiti.. onda se pojavi debeli klinac, isti otac, siguran je da ga nije varala..a gdje da stavim svoje kantice i šlaufeka..pljus, odvali mu stari čušku, budalo prasasta, čekaj dok stavimo velike stavri..mali kmeči, mama, tata ima one časopise za odrasle ispod kauča. opet svađa, pa dođe mala..ista mama..za nju nisam siguran da je on otac..no isto je malo na njih..uglavnom psovke i svađe obilježe njihovo spremanje..na kraju se tako posvađaju da ne idu nikuda..najsmješnije mi je što ona, onako mala, njega gorostasa prebije da cvili ko pašće.. ako se usprkos svađi desi da ipak krenu, ne idu daleko.. tu sam ja..zavidan kaj netko ide na more..ako ne idem ja, neće nitko.. noć prije im olabavim kotače na limenom ljubimcu, tako da malo krenu i stanu.. a točkovi odu niz ulicu u pizdu materinu..vrijedi mi to uradit zbog njihovih začuđenih faca, a meni bude smiješno..onda ga opet napadne da nije provjerio točkove, a on njoj razvali čušku i sve ponovo..ža mi jedino cukura, što sam im bacio u rezervoar..a ja sjedim u prvom redu i imam najbolji pogled..hihi, hoće tko na pivkana k meni, sutra je taj dan..

večera..na stolu mi hrana..susjedu crklo prase, pa mi dao da ga ispećem.. ne kužim zakaj ljudovi ne jedu crkotinu..pa meso je meso..meni je to prva liga hrana..vidim da mi fali neka zelenjava uz to meso i odem ja na vrt po krastavce.. uzmem nož i krenem...kad su me krastavci ugledali onako čupavog s nožem, razbježali su se niz ulicu..trljam ja oči, nisam još vidio da krastavci bježe..hej krastavci, stanite, majke vam se najebem..neću vam ništa.. nećeš kurac, pogledaj se, izgledaš kao kanibal, krastavacbal..puf,pant, bili su brži od mene.. zamakli iza ugla i nestadoše..naiđem ja na jednog pandura i priupitam..hej oragan, jesi vidio krastavce u trku..majku ti huligansku i narkomansku, mene si našo jebavat sa krastavcima koji trče.. tko ti dila drogu, što su ti stavili unutra, i udri organ po meni..malo sam se nećkao, onda sam popizdia i da iskoristim nož kojim sam mislio priklat krastavce, izbodem ja organa 138 puta u predjelu slijepoočnice..mora da ga je mnogo bubalo..zaključujem po tome, što nije radio radosne grimase..tko zna kako bi to završilo, da me nije zovnula majka..tata je dovezao doma ukradenu robu, pa je to trebalo istovariti. tako vam je to kad sa 40 i veliki kusur, živite sa roditeljima.ma budem se ja osamostalio jednog dana..samo da mi se dobro priženit..kaj me neće ni jedna..??