hodam kroz zidove

juće sam si skuhao ništa na slavonski recept..u malu posudu sa velikim poklopcem stavio sam do pola čisti zrak, koji sam pomješao sa 1 dcl nečistog zraka. na lagano ugašenoj vatri sam brzo mješao i svako malo dodavao isušene kapljice obične morske vode. kad je to bilo gotovo zamijesio sam nešto i polio sa nećime. takvu smijesu sam stavio na hlađenje u mikrovalnu.na večeru sam pozvao nepozvane goste i to smo sve u slast pojeli, tako da smo za pola sata to sve ispovračali.toliko smo se olakšali te ispovračetine koja je dobro izgledala da smo dobili tek i pojeli svu povračetinu.taj postupak smo ponovili nekoliko puta, onda je spiker najavio da slušamo muziku iz studija, a mi smo se razišli kućama. ja sam imao sreće, moja kuća je uvijek doma.

čije će rječi manje da bole,  čije će ruke ljepše da vole..  odsvirao sam to bestidnici na odlasku..ništa joj nisam više htio kazati, još sam je htio i gitarom po glavi pomaziti. a tko bi rekao da je sve krenulo sa pjesmom, neboj se neću ti ništa, treba mi rame za plakanje, treba mi sklonište od buke, treba mi muzika i stisak ruke..nismo bil generacija, ali nas je vezala generacija 5.  jebeš to, sve je to rocken roll..ljubav umire, ali rocken roll ne..

samo malo sam ubio oko na poslu,kad me prene kuc, kuc..tko je na vratima..ja sam vagina čujem nježan glasić..brzo skočim kao oparen i pogledam tu spodobu..fakat vagina samo sa nogama, ušetala u moj ofis i milo me gledi..oš me jebat, pita nježno i slineći nakapa pod.. skoro sam opal pod stol od iznenađenja. a koliko me to bude koštalo miss vagina, upitah još uvijek zvjerskog pogleda i suždržavajući se da ne skočim na to malo milo stvorenje.. ništa, kaže mi nježan glasić..danas imamo promociju i probajte bez obzira na kupnju..dalje nije za vaše oči i uši..samo da vam kažem da je van izašla bezlićna spodoba, nešto kao mekani zvekani..e jesam se istresao..ovo ne pokušavajte kod kuće..

baš  slušam  Wishbone  Ash  i po stoti put sam sretan da sviram gitaru, a ne frulicu kao što je htio moj tata od milja zvani tata, i moj djeda od milja zvani djeda. sine svirni ti u frulicu, to je muzika, a ne tamo neka tambura. tko je slušao spomenuti bend, zna da bi to bilo teško odsvirati na frulici. a tko nije, možda je slušao kako trava raste..u davno, davno doba, nekoliko mjeseci prije nego je izumljen telefon, kada su zemljom vladali veliki gmazovi i hard rock skupine,kada je dan počinjao sa sumrakom, a završavao sa zorom, kada u konzumu nije bilo ničega više i ničega manje nego danas, jedna je ciganka bacila kletvu na mene, samo zato jer sam ja bacio pogled na nju. očito ju je to zaboljelo pa me gađala kletvom i kamenjem. idem sad na izbor drolje mjeseca..možda naša dr.oljica pobijedi..a ja sam u žiriju..hahahahaha...

baš si nešto mislim..najbolje se sexat, šta ti je život..danas jesi, sutra nisi, preksutra je četvrtak. a juće nikome nije važno. juće je bilo danas i sutra, a danas je sutra juće i utorak.prošlost je drek, budučnost isto,važno je samo sad..e sad kome je sve ovo jasno, prije nego bude kasno, neka se sexa opasno..samo mala napomena, sexajte se sa osobom suprotnog spola..i guzica služi samo za kakanje..

sjedoh danas na svoju yamahu 1000 i odlučih poginuti..ali za vraga polovio sam sva žuta svjetla na semaforu sa 170 na sat. iza mene su jurili drotovi sa sirenom, valjda su mi nešto htjeli reči, ali nisu bili te sreće i pohvatali su sva crvena iza mene i jednog Tamića. da su bili brži ne bi im se to dogodilo..pa ti sad braco vozi sporo..a ništa, budem sutra pokušao ponovo..

vračajući se sa jednog mutnog i prljavog posla, na putu sam našao pregaženu žabu.. još je malo micala sa nogicama. kaj je žabo pregažena,buš crkla ili samo delaš aerobik..joj zacvili ona..pomogni mi i budem te bogato nagradila.haha..kaj baljezgaš žabo, nek ti ja sad povjerujem u te bedastoće..šutnem je još iz sve snage, žabac zakrekeči i padne malo dalje u blato..jel ti dosta krastačo jedna ili želiš još..nemoj više molim te, pusti me u baru i odužit ću ti se.. ajde žabetino jedna, budem te odnio do bare, i jeba ti ja mater ako me zajebeš,šutnut ću te da te više nitko ne sastavi..uzmem je onako ljigavu i krastavu i odnesem do bare..ajde sad žabo, oduži mi se..evo veli žaba i oduži se za jedno pol metra u dužinu i ode..nisam te prevarila, odužila sam se i sad odlazim.@@@@###""#"!!"#$$/(/)%)%%=?$)$?****, to ja psujem..žao mi je bilo da nije bio sa mnom Koko Bill i da je popucam sa njegovim koltovima..uneredio bih je onako ljut. i kaj sam štel reći sa ovim..? ne verujte žabama, šutajte ih, gazite biciklima, romobilom, buldožderom,terencom, cros motorom od 550 cm. gađajte pikadom,čačkalicama, lošom maskarom za oči, dječjim pelenama, pecite na roštilju..mislim kaj hoćete.ja se ne bi štel u to više mešati..

hmmm.čupav, neobrijan i opak izgled me nije svrstavao među štrebere. često su mi cigani znali reći da sam ja njihov,doduše plav, ali njihov. pošto ne mrzim ni jednu rasu i njih se ne stidim. jednom mi se probušila guma na limenom ljubimcu, kad sam prolazio kraj njihovog naselja..poslije sam shvatio da su to oni stavili čavle..on dođe i ponudi pomoć.ne možeš ga odbiti onako ciganski ljubaznoga..i dok smo skupa mjenjali gumu, kaže on meni, ajde dođi do mene, imaš bre da jebeš kakvu oš ciganku.samo 80 novaca.pošto se nisam sexao do toga 2 sata i 43 minute, bio sam napaljen pa sam pristao. ma da je malo smanjio cijenu i njega bi. dođemo do njegove kolibe i uđemo unutra. a unutra ljepotica da ti pamet stane..mlado prelijepo ciganče. samo mi se blago nasmiješila i ja sam bio njen. cigo nas ostavi i ode..bilo je opako, mala je znala svoj posao, a ni ja u svom nisam šepao.moram priznati da sam bezobrazno nekoliko puta svršio i da nisam mislio na nju, jer nisam došao da zadovoljim nju, nego sebe.kad sam odlazio primjetio sam da mala čita časopis cosmo..bilo mi je lakše, jer teško mi se kad potrefi ženska koja čita cosmo časopis..nisam baš tip za cosmo djevojke,,

bio sam sretan kad sam se rastavljao, ali tužno sretan..ponekad mislimo samo na sebe kod takvog čiina..nisam mislio da ću ikada doći u priliku da se preodomislim u vezi rastave..bilo je sve ok. ljudski smo se dogovorili i u miru razišli. ali prizor kod socijalnog radnika će mi zauviek ostati u sjećanju.. kad je socijalna radnica pitala sina, što bi ti najrađe..kod koga da budeš.? a dijete kroz plač odgovori.. ja bih najrađe da tata i mama budu zajedno..tu sam skoro pukao..to dijete za koje govorim da bih sve uradio za njega, nisam mu mogao ispuniti najveću i jedinu želju. bio sam bijesan tada na sebe, na bivšu i na sve..a znao sam da je to jedino što mu ne mogu i ne možemo ispuniti. nikad nije mogao zaspati bez mojih priča,tko će mu ih sada pričati, s kim će igrati playstation, veselili smo se svakom novom nivou igrice. nitko mu neće moći zamjeniti mene, niti meni nitko njega.tisuću puta će pitati kad ću doći i zašto me nema, šta će mu ona tada reći..tri godine su prošle od tada..dijete mi raste, postaje sve veći. jednog dana će mi doći u kuću kao čovijek,a ja nisam imao ništa od njegovog djetinjstva. i nije mi žao što nisam ja imao, žao mi je zbog njega,što je imao dobrog oca, ali daleko od sebe.. ovo ne pokušavajte kod kuće, zna boljeti..

već nekoliko dana vučem gripu. juće sam se raspizdio i ostavio je u čekaonici mupa gdje sam vadio osobnu iskaznicu, pošto sam navršio 18godina, i počeli su mi rasti pravi brkovi, ali za sada još uvijek na guzici.taman krenem da odem, kad prokleta baba sa šaltera vikne, eeej gospodine, jeste li vi ostavili ovdje gripu. ma ne.. nisam ja, nije to moja gripa. ja imam gripu, ali moja je doma i nije tako velika. i nisam više htio pričat sa njom, brzo sam izjurio van, a gripa nek im ostane..bila je tamo hrpa ljudi bez gripe, nekome će dobro stajati. odmah sam se osjećao lakši i ljepši. napast je ta gripa,jednom kad je imaš stalno misliš na nju. odlučio sam da je više ne uzimam, drugi put ću uzet sarmu i pire krumpir, od toga se osjećam ok.  btw. ugradio sam si opciju u ovu kutiju i sad mogu svima crtat brkove..to mi je onak fora kad svakome nacrtam brkove..

bilo je to jako davno, davne 2006 g.  točnije 33.12.2006. g. mnogi od vas se još nisu rodili u to davno doba..bit će da sam
i ja star kad se toga sjećam. tog dana sam se uhvatio u koštac sa vlastitom debljinom. taj dan sam težio 214 kg. bez
glave..glavu sam posebno vagao i imala je 34 dkg. pošto sam radikalan i ne volim dijete, jedino ako je dijete žensko i od
20 i nešto godina i sa dobrim sisama. odlučio sam smršaviti preko noći..samo nisam znao koja je noć najidealnija za to.
jel za punog mjeseca ili nepunog..odgovor mi je donjela susjeda sa kolačima. zahvalio sam joj se na odgovoru i kolačima..
kolače sam pojeo, a odgovor bacio u kantu za odgovore. tajna je za koju sam se noć odlučio, uglavnom na današnji dan
ja imam samo 69 kg. lijep sam i vitak, šteta pa je kod nas zabranjena veza sa samim sobom, inaće bih se zaprosio.
kako bi to lijepa djeca bila od mene i mene. ljut na sistem i sve oko sebe odlazim u tuđinu, daleko u pizdu materinu..ne tražite me više na ovoj adresi, probajte kod susjede..

noć je došla lijeno i sa savršenom tocnošću za ovo doba godine. sa sobom je donjela tamu i hladan zrak koji se oholo šepurio i nadmeno osvajao sve oko sebe. i meni je u srcu zahladilo. noć me podsjeća na nju i predivne trenutke provedene sa njom. u svakoj novoj noći tražim tračak svjetlosti i topline njenog mladog savršenog tjela.da savršenstvo postoji, zvalo bi se imenom njenim..da postoji najveća tuga, zvala bi se imenom mojim. sve tuge svijeta sastale se u meni,možda imaju godišnji kongres i biraju novo vodstvo,i jednoglasno su izabrali mene za nosioca. zašto me iritira ta nježna glazba od našeg prvog poljupca, zašto tišina stvara melodiju, glasniju od svih melodija, zašto tamo neko dijete plače mojim suzama, zašto se tamo neki ljube našim zanosom,zašto te netko ima, a ne želi te.zašto te volim, a morao bih te mrziti, zašto to radim sebi.volim tebe koja to ne zaslužuješ, a mrzim sebe koji to ne zaslužujem.   hahaha..   smijem se sebi plačipizdici. serem, ja ni sebe ne volim,a kamoli tamo neku Mirjanu. Koko Bille,daj mi pljucu da pucam na klaviristu..neće on meni svirati, moj je život igra bez granica.tko promaši cilindar klaviriste, plaća piće za sve..Bang, Bang, Olufsen televizor. kad se raziđe dim i smrad baruta, čaj od kamilice za sve preživjele. pa makar to bili moji obožavatelji bigstar, red4 ..

idem sad na posao, i primjetim u mojoj ulici kod jednoga susjeda, trešnje crvene, zrele i sočne. a ne bude habi prošao da ne omasti brk.preskočim ogradu i skočim na krvoločnog buldoga.prase od cucka se iznenadilo kao i ja..ja brzo na trešnju.pašče ispod laje i brusi zube na kori od trešnje. a kaj sad neću razmišljati kako dole, idem se barem najesti, lakše je umret puna želuca nego praznoga..počnem jesti sve komplet sa košticama. kad sam se dobro najeo, uzmem čarobnu gumicu i izbrišem buldoga, nacrtam si ljestve i lagano siđem dolje. tek kasnije sam primjetio da su mi se potrgale najlonske čarape i zaprljala suknjica. zato sad sjedim na poslu i skrivam svoje krasne noge od pohotnih kolega.ne volim da me gledaju sa strganim čarapama. a u 12 h. imam zakazano vjenčanje sa Monikom Kravić. ali bojim se toga, to je moj prvi brak i možda se sakrijem i pobjegnem, nemam hrabrosti za to, imam samo rak prostate koji držim doma u gornjoj ladici. a naveće bi morao na čaj kod Đorđa dabl W.Buša. ali dosadan je i neću ići. moram očistiti septičku grabu, a nalakirao sam si nokte.bem ti život.

zamoli me jutros susjeda da odvedem njena sina u vrtić usput..i još mi par puta napominje da neka budem ozbiljan i odgovoran.. ne kužim zbog čega mi je to napomenula..?? krenemo ja i mali i počnemo se naguravati, šutati cigle i kamenje uz put. pa smo krali  novine na kiosku, pa smo ukrali perece u pekari, pa smo šutnuli malu macu koja je dosadno cviljela uz put. jednom starcu smo ukrali štap i dobro ga namlatili sa njim. jednoj babi smo ukrali kanticu sa mlijekom iz ruku i sipali joj na glavu.. baš nam  je bilo super..i tako se mi nevino zekamo i evo vrtića..i ja primjetim da sam sam, da nema maloga..kaj sad da ga idem tražiti kad nemam vremena..ništa, idem ja umjesto njega u vrtić..ma neće nitko primjetiti razliku..samo me malo brine dok dođe mama po njega, kaj budem rekao.ali to je za 8 sati, smislit ću ja nešto..ako sretnete negdje maloga plavoga rasčupanog sa pjegicama na nosu, javite mi da dođem po njega. tata mu je opasan, ubit će boga u meni..nadam se samo da neće opljačkati banku, mali je stvarno nestašan. da je bar na mene miran i pouzdan..

juće sretoh bivšeg najboljeg prijatelja.bivši je zato jer je umro, i ostavio mi otplačivat kredit, za koji sam mu bio jamac..bilo je ovako ili onako..bog Jura kažem ja..bog habi kaže on i gleda me pod kutom od 47 stupnjeva i to ravno u desno rame..lijevo mi se odmah počelo trzati i osjećati zapostavljeno i po tome sam shvatio da nije živ. osim toga iz glave mu je virila sjekirica koju je još susjed Ante  zabio u tu ludu glavu. inaće se ne čudim kad vidim mrtvace, ali ovo mi bilo malo sumnjivo, što bi budala došla pa makar i mrtva ako nema neki cilj..a cilj je bio na 20000 m. negdje u alpama. no kako sam bio bijesan na njega i više nisam htio s njim razgovarati, izvadim rambo nož i sasjeckam ga onako mrtva na komadiće.pokušao sam na kuglice,ali i mrtav se migoljio. osmijeh mi se razvukao oko glave jedno 6 puta,kad sam  osmjeh stavio nazad na mjesto, odšetao sam sa mjesta događaja na mjesto za odmor i ugodu..to je bilo preko ceste na havajima..tu me dočekala topla klima i ugodna atmosfra, sa kojom sam započeo razgovor.preintiman je da bih ga sad vama ispričao, ali bilo je nešto u stilu, opusti se i uživaj, nemoj da ti utorak kvari doživljaj.