Slobodan od sebe sama!!!

On, o kojem sam rekla da ću pisati je tu. Pored mene, sjedimo u tišini, mrak je, samo vatra iz kamina obasjava naša lica. Volim kad me tako gleda. Strijepim od toga šta će uraditi, drhtim kao prut al se ne plašim. Želim ga... U ruci mi je čaša vina, na pola ispijena, pruža ruku uzima času, ostavlja je na sto. Držimo se za ruke, gledamo u oči i tonemo u noć bez sna...
Samo našu noć!

Pojavio se! ON, o kojem sam mastala i kojeg sam sanjala, zeljela da upoznam i shvatim da postoji.
Sasvim slucajno i ni od kuda, jednog subotnjeg popodneva, dosao je i poklonio mi sebe, svoje tajne i snove, strahove i zelje. Upijala sam sve i trudila se da ne vidi koliko gorim i strijepim od toga sta ce reci...
Ove stranice od sada pa nadalje posvecene mom ljubaniku iz snova...
A on se mozda i prepozna???
P.S. Vratila sam se!!!

Dosta cesto se srijecemo sa ovim pitanjem, i voljela bih cuti vase komentare o tome da li ili ne probati tako nesto!
Sta raditi, dokle ici?
Da li treba poslije prvog kontakta pristati na upoznavanje?
/me malo konfuzna, ali u nadi da ce neko od vas nac za shodno da me posavjetuje i pojasni mi neke stvari...
Unaprijed zahvalan djavolcic
;))))

Ne znam kako je vama, al ja eto imam trenutke kad nikako ne mogu biti sama. I onda kad ipak to dodje, ja krenem dalutam i trazim drustvo. Postoje tu jedne okice i plava kosa koja mi je mnogo draga...
I eto toliko za pocetak!!!
: ****