...............

Evo došao je i taj dan...odlazim na zasluženi odmor nakon cijele godine napornog rada,mučenjai guranja nogama od drugih!!!I onda koliko sam god brojila dane i nadala se ovome u najboljem svijetlu opet imam nekoga ko je uvijek kraj mene,koji samo čeka da mi to pokvari!!!Putujem u 17h i želila sam još jednom zagrlit osobu zbog koje sam plakala mali milijon puta,osobu koja me je spustila na dno i koja me neučila da na život gledam onako kako on to želi i znate šta sam dobila???Pusti me spavam,....!!!!I znate šta u tom trenu doživila sam onaj "*BLJESAK*" ko iz filmova............grrrrrrrrrr.....pukla sam!!!!Ne želim više nikada dopustiti da se ovako osiječem,nikad više niko neće manipulirati mojim životom,niko mi više neće od onog lijepog krasti svaki trenutak i pretvarati ga u noćnu moru!!!NO MORE!!!!!!!!!!!!!Ej jebeš ove 23 godine u guzici mi kad nisam u stanju udrit šakom o stol i reč DOSTA!!!!Sad okrečem malo priču...nekim se neće svidit al meni sad totalno paše,....sad će on vidit šta ja sve mogu!!!!Sad ću ja malo radit od njegovog života pakao i to ne zbog osvete samo nego zbog toga što to stvarno ŽELIM!!!Želim pokazati da kad nekoga cijeli život pokušavaš okružiti najgorim osiječejima...da ti se to na kraju i desi!!!Sad sam negativna sad ću pakazati šta ja sve mogu!!!Još nekoliko sati ....trajekt,....Hvar.....mobilna stanica isključena.....zvijer puštena s lanca.......SVIJET JE MOJ!!!!!PATI!!!!!!!

Evo nisam se već neko vrime javljala,razlozi su (ako lažem) da sam bila prezaposlena i takve stvari,a ako želite iskreno...nekako sam dosadila sama sebi s tim tužnim pogledom,tužnim pričama,tužnim mislima tako da sam zaključila bolje ne pisati ništa i ne zamarati ljude...al onda opet kad promislim ovo je moj blog i želim s ljudima podjeliti što osiječam i što mi se događa!O nekim stvari još nisam dovoljno hrabra pisati (ne mojte mi zamjeriti) jel su ipak previše ozbiljne i teške i nadam se da ću uspiti skupiti snage i jednoga dana nekome sve kazati dok još ne bude kasno,al sada po cijenu života još uvijek nisam spremna!!-Nego jeste lis e ikada osiječeli kao da sve za šta ste se mučili ono baš jako,jako neko je pregazio nogama u ravno 2 minute i pokazao ti kako okrutnost jako brzo može pobijediti i kako se osmijeh da u trenu izbrisati i već ste shvatili da su vam suze u očima ida vam tuga zavladava tijelom toliko brzo da je ne možete ni pratiti,a pogotovo ne zaustaviti???Hm....i onda stanem i prisječam se:ljudi su me volili,ljudi su me cijenili,nekad sam bila vesela osoba,stalno sam se smijala i nosila titulu osobe koja zrači ono "POZITIVNOM ENERGIJOM".Da,da to sam bila ja!!!I niste se okrenuli već je prošlo 5 godina,te tuge i jada,a ja nisam napravila baš ništa da se ponovno vratim na staro!RAZLOG:on je tu!!!Ne da mi da dišem,neda mi da živim,neda mi da umrem...nego me mući,polako,daje mi zrak na kapaljku,....neka boli,neka patim!!!Prije kad sam bila još mala uvijek u fimovima kad bi gledala cure (žene) kako pate na zahtjev jačeg spola,govorila sam kako su glupe šta ne odu!!!Kad to dopuštaju,tako im i treba!!!I vidi....sad sam ja ta cura (žena) i znate šta ne mogu se pomaknuti s mjesta!!!Razloga ima dosta...al to je upravo ono o čemu nemam hrabrosti pisati!!!Tako da ako ikad shvatite da vi,više niste ona ista osoba od prije,da je tuga prešla u nešto šta vam ispunjava dan i da vam je jedina zabava gledati do koje granice tu bol možeš podnijeti....naučite na ovoj tužnoj prići,na ovoj tužnoj curi....!!!Okreni se i budi sretan!!!!

Evo probudila sam se ponovno skužim koje lipo sunce vanka,...ne znam al mislim da kod 90% ljudi (po nekoj mojoj procjeni) čim je sunce bude raspoloženo baš kako treba.Ono nekako ,posebno nakon ovih kiša,kad otvoriš prozore i skužiš da je Split ponovno okupan u onom pravom,lipo,onom našem suncu,svatiš da sve ponovno funkcionira kako bi i trebalo.Ka da samo izašli iz nekakvog rata zime i mraza,bure i mraka i dobili smo rat....SUNCE JE OPET NAŠE!!!hahaha kako dobar osijećaj!!!I onda staneš na prozor i gledaš,diviš se,...guštaš ko "beba" i shvatiš,da šta god ti neko nudio ne današnji dan ovo sunce nebi mjenjala za ništa:JEL KO TO OVO MORE PLATIT------(nitko)

Evo prvi put nakon dosta vremena da sam se probudila jel sam se naspavala,a ne zato šta moram i priznajem lip osijećaj.Pari mi se da bi mi danas mogle neke stvari ić od ruke ako ne nište bar zato šta sam se odmorila pošteno,pa da ne gubim čari današnjeg dana odlazim,....zummm....

Ni sama ne znam dali sam u ovih 23 godine bila sretna sve skupa 4 godine,mislim ajmo ne računat ono kad si dijete kada te veseli nekakva sijena na zidu šta ti izgleda kao ptičica ili sl.,razmišljam o onome trenu kada sam prvi put shvatila što znači voljeti i što znači biti tužan!!!Nažalost od tog dana više nikada nisam ni zaboravila na to!Nije da sam sad umišljena ili nešto al s punim pravom mogu reči da sam bila jako dobra cura,možda čak i predobra,pa ti se takve stvari odbiju o glavu.Trudila sam se svih učiniti sretnima,a možda sam u svemu tome zaboravila na sebe ili sam pak mislila da će neko drugi potruditi se da i ja budem sretna kao šta sam se ja trudila da on bude.Al prevarila sam se!!!Čak kad -kad osiječam kako me boli ta tuga u prsima,osiječam njezinu prisutnost,njezin marljiv i dugotrajan rad i ne znam kako je potjerati ili se bar naviknuti na nju.Pokušat ću bar ovako putem pisanja tako da ako često budete viđali moje tekstove ode ne morate ih ni čitati,samo odma možete zaključiti da sam tužna,da me opet boli,da sam sama...Nekako dok ovo pišem ujedno se i upoznajem sa svojim osiječajima koji mi naravno ni do danas nisu bili strani,al sam ih potiskivala duboko u sebi, da ih niko ne vidi.Možda zato šta se sramim,ne toga šta sam tužna,nego koliko sam već tužna i po tom pitanju ne mogu sebi godinama već pomoći,al opet živim u nadi da ću jednog dana uspijeti.Znate ono kad se kaže da se smješkom tuga može prekriti,e pa to kod mene više ne funkcijonira,kod mene tuga radi svoje,a smiješak samo to potvrđuje.Biti voljen za mene je poklon koji je još daleko ispred mene i još dugo moram hodati do željenog cilja,tako da samo pružam,a ništa ne dobivam!Dapaće,kad kad znam dobiti i šamar mržnje koji mi se vječito skriva iza leđa i čeka pravu priliku za napad (kad najviše boli).I stala sam,mislila sam,pokušavala sam,trudila sam se,al ne ide!!!Pa valjda tako mora biti!!!I sad kad sam vam više-manje pokušala dočarati nekim svojim riječima kako je zapravo živjeti vječno u gradu tuge i pokušjući se osiječati bolje prenila to putem teksta "vani",mogu još samo reči da je PONOVNO ISTO.....TUGA....

Ponekad poželim da si tu.....iako me boli kad te imam,....iako me rastuži kad te gledam....jel znam da nikad u potpunosti te neću imati!I kad si tu misli ti sežu daleko,oći gledaju u daljinu....koju se trudim i ja nekako sebi približiti,al je ne vidim!Suze mi naviru na lice kada lažeš da me voliš,kada mislim da osiječaš kad me ljubiš,kad lažem da si moj....I vjerovatno nikada nečeš biti moj,al ne mogu da te nema,na mogu da te ne gledam...čak i to šta vidim,šta ne želim vidit volim,volim i ono malo šta imam,a možda bi nekoj drugoj dao sve,možda je to škrtost,al ne mogu da te nema....jel ipak poželim da si tu....

Iskreno nisam ni znala da mogu iznositi svoje momente (ajmo to nazvati) \"totalne zbunjoze\" i da ih još možda mogu s nekime podjeliti,koji bi ih možda rado pročitao,a ne onima koji će me MOŽDA malo i poslušati,pa ostati otvorenih usta,bez da trepnu očima i reči mi:\"a moja Nina na čemu si ti?!\"A ima pak i onih koji ti glume ka razumne prijatelje,koje ti (ko) oče dat savijet,a zapravo to oče riješiti po kratkom postupku,pa ti kažu:\"a svima nam je tako\"!Je right!Kako da ne,mislim znam da ljudima prolaze svakakve nebuloze,razmišljanja i misli po glavi,al ono šta je problem to saslušati pa usporediti ili bar komentirati zapravo?!Očito je,tako da ma koliko zapravo misliš da imaš pravih prijatelja oko sebe ipak kad tad u nekim trenucima svatiš da možda oni i ne gledaju baš tako na sve to.Nije sad da ovo pišem zato šta me neko razočara od prijatelja jel mislim da i svi vi skupa znate kakvi su ljudi zapravi (svakakvi a nikakvi) nego čisto da vidim kao šta sam rekla da ima još ljudi šta bi možda tili komentirat ovakva razmišljanja,a ako nema bar ću i te misli svest na nekakav THE END!!!-tako da opet ništa nisam izgubila

Ponekad,sjedim sama u sobi i razmišljam o mnogo čemu,lipim,ružnim,...tužnim stvarima,provrtim dosta filmova iz prošlosti i onda se čovik zapita:"pa di je svo to vrime prošlo,ja ga se pola skoro ni nesičam,samo znam da je bilo dobro i to je to!" I sad dok razmišljam o takvim stvarima,bez veze "razbijam" glavu o svemu,jednog vrlo bliskog dana se ni toga vjerovatno neću siječati!!Al valjda to tako i ide,valjda se tako živi.Ne znam za vas,al ja sa sigurnošču mogu reč da se još uvik osiječam ko dite,ili pak možda da me vata panika izrasti da se moram osloniti na samu sebe!!Hm....znam da to baš i nije lipo za čut al je istina i ubite me,kriva sam,....jednostavno mi se ne da,donositi odluke za koje smatram da bi u 80% slučejeva bile ne ispravne,i štaš onda?Onda kad sjebeš ono šta ti je možda bilo jako bitno i ko zna očeš dobit ubrzo drugu priliku za to,ovako lipo uvik imaš sam za sebe spremljenu priču,on me zeznia,da sam ja sama odlučivala ja bi napravila ispravno,i lipo sretna zaključiš tu temu za današnji dan,kao šta ću i ja ovu temu i dovesti zaključak:NAJBOLJE JE DOK SMO BILI DICA!!!!
29.01.2006. 14:52:24