božesačuvajnevaspitano

Noćas nisam mogla naći desnu ruku.

Probudila sam se. Nije je bilo. Treptala sam u mraku i gledala oko sebe, i onda sam ju našla.
Ispod jastuka.

Prekjučer sam mislila da ću umrijeti.

A počelo je i dan prije toga, ali za to krivim auto koji nisam vidjela kad sam izlazila na cestu.

A prekjučer, mi je neka vrana graktala prenisko iznad glave. Ja sam ju pogledala, ona mi namignila.
Ja slegla ramenima, namignila njoj i nasmijala se.

Smiješne su mi te vrane.

Nagne se i šapne mi : jesi skoooontala da mi je nakrivoooo?

Ja pogledam, zaškiljim i šapnem : pa jesaaaam, ali ti nije nakrivo kao moj!
Moj je kriv na drugu stranu.


Onda je zapirio vjetar i ošlo je sve kvragu....

Možda sam samo prestara za ova sranja.

Ili mi se ne da više.

Ili trebam otići tamo gdje mi je mjesto.
I napiti se finlandie s kinleyem, najesti se peciva s pilećom jetricom, naspavati se u krevetu s odvratno klizavom posteljinom, našetati se i napuniti baterije.

Mrzim tupe noževe.

Ničemu ne služe.


Suze mi kapaju,

dok režem luk.

Skupljam šišarke.


Ne znam kak je to počelo, jednostavno sam ih počela trpat po džepovima i torbama...

Najmanja (ali stvaaarno je mala, mala, mala)je iz Rovinja, i velika koja izgleda ko baka od najmanje je isto iz Rovinja.

Ona što mi se rastvorila, a bila je potpuno zatvorena, je iz Budimpešte.

Ona gigantska je sa Murtera.

On ružnjikava, što mi je smolom sjebala torbu, je iz Beča.

a za ostale ne znam odakle su...

skupljaju prašinu u staklenoj vazi...

Kad mi je neugodno, ili se zbunim, onda puuuno pričam...
i počnem plazit jezik...
i hihotat.
 
(izgubljena sam u prijevodu)

Nisam baš karakter kakav sam mislila da jesam.
(ja volim misliti da sam karakter, i to govoriti ljudima).

A nisam baš ni stidljiva, kao što mislim. Ah, da.

Iii...nikad ne reci nikad.
(to mi se još jednom pokazalo kao neka poslovica godine, ili stoljeća, ili života, ili tako nešto).




(ipak idem zapalit)

Uuuu, loše izgledam kad plačem. Loše.
Kao prvo, dobijem fleke po licu. Crvene fleke. Ne izgleda dobro. Nos natekne, obrve pocrvene, fleke po cijelom licu.
Onda mi počnu curit sinusi na sve otvore na licu (to također ne izgleda dobro). Rola wc papira mi je must have kad plačem.
Oči mi imbecilno nateknu. Bjeloočnica pocrveni, šarenica još više izgleda zeleno. Malo zastrašujuće izgledaju.
Suza na sve strane...
Trebam čekati bar pol sata (duboko disanje i umivanje ladnom vodom da dođem na sebe) da mogu izaći pred ljude. Mislim, ne želim plašiti narod okolo.
 
 
ne volim se svađati.
pogotovo se ne volim svađati s nekim tko se svađa sam sa sobom, pa onda pokušava i sa mnom...
ne, ne, ne, ne volim...

jednom nisam imala papira,
pa je poslužio račun od kućnih režija.
i nisam imala upaljač,
pa je poslužio plinski štednjak.
a nisam ni duvana imala,
i brzo je izgorilo.
 
jedva sam došla do grada.
 
ali sam se bar dobro nasmijala...

Udarila glavom o ćošak od vrata od kuhinjskog elementa.
(mislila sam da mi je lubanja pukla po pola)

Počinje me boliti u desnoj plećki, kao da ću se ukočit.
(što nije nemoguće)


pff...šta još?

Nije mi ni pala na pamet do maloprije.
a sad stalno razmišljam o tortici...
 
 
(opet je oblačno)

Opek'o me žar od cigarete...
 
tak je to...
kad je oblačno.

Fali mi Kenedi.
 
Prvo se prestao furat na frenć, a onda je nestao.
Bojim se da je pao sa lopte za pilates, i slomio se.
Na birou sam odkad je otišao.
Nitko ne treba glasnogovnornicu.
 
prmišn tu liiv,sr?
buhuuuuhuuuuu... vraati seeee, Keeeneeediiii!!!!
A bio je taaaako cool....

Imam topole (ne kao drveta, nego onoga paperjastog što leti od topole ) po zidovima, podovima, štednjaku, prozorima, tastaturi, teveu, mačku, cvijeću, wc školjki...

U frižideru, u ustima, kosi, ušima, i nosu.



ne moš pobjeć od tog sranja...