C'est la vie

I tako, nakon naglog otkaza koji sam dala u staroj (bolesnoj) firmi, preselih se na koji mjesec outside of country, čisto da bih dovela sebe, svoje emocije i dakako financije u neki red...
Khm... Financije su relativno sređene, ali ja.... ja sam se prekobacila.
Upoznala Mister Njega novog koji je 10 godina stariji od mene, koji je totalna suprotnost od mene, i koji se totalno voli hvaliti svojom curom, pogotovo kad ona obuje štikle, pa izgledamo kao Slavica i Berni Ecclestone.

Nije slično meni da kenjkam i da se ponašam kao razmaženo derište, ali nekako je on to derište izvukao iz mene i konstantno ga hranio svojom strpljivošću....

Ugl... neda mi se više sad pisati, gledam debile sa večere za 5 i čudom se čudim.

i tak... da.
i am not ready for love, and will never be.
ako imam osjećaj da bih mogla biti povrijeđena, pobjegnem prije nego se to dogodi.
je, manje-više povrijedim sama sebe, ali to je ništa u usporedbi sa onim koliko bi me možda povrijedio netko drugi.
lijepo je biti single (at times) bar znaš da nema drame, nema cuganja zbog nekoga i nema frustracija.

ok... move on Gio... move on, before its too late.

Ili bolje da rečem da muškarci u mom životu never grow up.
Zašto ja neznam da moj frend ima curu? I to već doooosta dugo, jer sam ga već par put vidjela sa njom.
I zašto se taj moj isti frend kad ga sretnem sa tom ribom ponaša kretenski, tj. meni dobaci hladno i nadrkano BOK, kao da me zna onak, slučajno, a ne da je samnom često na kavi i u šetnjama i na cugama.
Ne kužim nikako ovu logiku, ali baš jebeno nikako.
Prijatelji smo dok mi nema cure, a inače te skoro ne poznajem... Jupi!

Ljuta ko ris... upravo mi javljeno da je netko pametni sa iskre stavio u moj dosje
3 muška profila.... mislim haaaalooooo!!!!!!!!!!
na koju foru jbte!!!

jedan jedini profil imam godinama, i ak netko zna, molim da mi pojasni odakle im takva ideja.

i tako...
puna mi je kapa poruka - ljepotica, prekrasna si, tralallala....
jer se ne vidi moje lice baš... pa onda neznam kako ja mogu biti ljepotica!!!!

upravo jednom biseru odgovorih da nemam jedno oko, i pitala sam ga jel to problem.... :)))
baš me zanima, ali baš baš... hoće li se uopće više javiti!

Eto napokon razloga da se i ja pomaknem sa ovog glupog portala...
Nisam pala sa kruške da platim pa makar i simboličnu članarinu :)
tako da dragi moji... pozdravljam vas ovim putem, i vjerovatno kroz 14 dana brišem svoje postojanje od nekih 5 godina...
Ljub ljub :)

I tako ja imam tu kao jednog "frenda", za kojeg znam da je pukao na mene...
ALI! Lik me godinu dana voda po kavicama, cugicama, i sinoć me napokon odvukao u svoj stan (da ne kažem da me prije i napio) i što se dogodilo? NIŠTA! U jebenih godinu dana taj mene nije dotaknuo (osim slučajnih dodira jel) a da ne kažem poljubio ili nedaj bože poševio.
Daaaa... znam, trebala sam ja preuzeti inicijativu, ali kako, kad mi se niti ne nabacuje dovoljno, nego sve nešto bzvz. Nemam podloge da se ja bacim na neku akciju.
Vidim ja da on sve nešto bi, a jadan sa svojih trideset i kusur nezna kako bi.
Imam osjećaj kad bih ja njega zvala na kavu kod mene i gola ga dočekala na vratima da bi taj prošao kraj mene i rekao "ja ću bez šećera".

I tako ja sam se uglavnom đabe sinoć upicila i ušpicila i izdepilirala i došla doma u 5 ujutro zbunjena do jaja.
Netko drugi bi me već na stepeništu s obzirom na sinoćnju kombinaciju, a ovaj sjedi kraj mene kao vreća 2 sata.

se sexaju samo Feveruša ne.
:(

A čini se da sam opet najnormalnija osoba na ovom blogu XD

Iako apstiniram već dugo, iako me fura PMS - normalna... :)

ili je normalno postalo nenormalno, i obratno?

što više razmišljam... ludim i postajem jedna od vas...

blaaaah...

odoh se ubiti... (u pojam)

Tako javljaju se čičeki i dečkovi, i kad pogleaš profil, oni svi žive sa nekom Stilom... to je ak niste znali - po novom ak si oženjen, a ne želiš to napisati i objaviti, pa onda napišeš - živim sa STILOM.

Kajsije....
Sjedim u uredu i papam svježe kajsije i misli mi nenajavljeno odlutaju u djetinjstvo... Stara kajsija (koje više nema) iza kuće, ja bosa skupljam koju i vraćam se na terasu, sjedam na preveliku stolicu i mašem prljavim nogama kao psić repom...

Kak sam već navela jednom, ja sam jedno naivno stvorenje koje nezna odjebati pijavice od sebe. Tako npr. neki od njih stalno žicaju za cigare, bon, ili slično, drugi me smatraju flertušom, pa kad sam u društvu moram biti very low profile kako ne bi slučajno netko zaflertao, a treći se lijepo ugoste kod mene i ponašaju se veoma domaće i sa stavom tkotejebe. Ja šutim i trpim... a kao kreten sve to puštam i mislim, pa valjda će mi se jednog dana dobro vratiti dobrim, valjda isti ti to cijene ili će već nekako cijeniti mene kao osobu... ali sve mi se čini i sve se više osjećam iscjeđeno. A to nikako nije dobro.
Pišem ja pišem... nešto kao "trla baba lan", jer poduzeti neću ništa.

Da sam ispala iz štosa dejtanja i veza i flertanja... a čak nisam bila ni u braku.
Pihhhh....

virtualni život ponekada shvatim preozbiljno... imam genetsku grešku, pa se u sve unosim emotivno. i onda kada skužim da je sve to bila nečija igrica, budem povrijeđena naravno, i razočarana.. a opet, možda je i bolje pa je ostalo na virtuali, što bi bilo da je prešlo u stvarni život... onda ta igrica ne bi tako malo zaboljela, nego puno... puno više.
daaaaa... feverušu danas pucaju emocije... možda jer mi je 27., a opet dozvolim ljudima da se igraju samnom... a možda zato što sam jednostavno takva, i sve primam k srcu.
bljakava sam danas... i ne volim to.

..... Priča djed unucima kako je bilo u ratu.

- "...i tako ja stojim na straži kad naiđoše četiri Nijemca. Djeco, ja sam se usro."

- "Zašto si se djede usro, pa to su samo četiri Nijemca?"

- "Ma sad sam se usro, tad sam pobjego."