C'est la vie

Ne možete poslati poruku jer odabrani korisnik ignorira vaše poruke....
 
RAZLOG: Nisam mu htjela dati svoj broj mobitela nakon što mi je poslao dvije poruke. Nakon toga me popljuvao i stavio u ignore grupu!!!
Pitam se što bi tek bilo da sam mu nedajbože dala svoj broj. Ljudi su prošvikali skroz naskroz....

Baš me zanima događaju li se i drugim ljudima ovakve gluposti kakve se događaju meni.
Danas sam se morala ići presvući jer sam bila preizazovno obzučena, a šefova je supruga dolazila u ured. Kao prvo, tajice, vunena vesta do prek guzice i još sako na to mi baš i ne zvuči izazovno, ali eto... Kao drugo, kada dotična osoba ženskog spola radi prvu smjenu i nema šanse da se pojavi u uredu, onda je pak poželjno da izgledam izazovno.... Seljački rečeno; malo da izbacim dekolte i ubacim se u minjak tako da se šef ima u što zagledati... Naglašavam da samo citiram.
Imam feeling da ću uskoro opet biti nezaposlena i očajna. Doduše, možda manje nego sada, jer sada sam preočajna i vapim da mu stresem sve u facu. Onako, bez cenzure.

Oduvijek sam planirala svoju neku budućnost, u smislu rješavanja stambenog pitanja, zaposlenja.... I čak sam imala dobar plan. Još da sam ga se uspijela i pridržavati, sve bi ispalo savršeno, i ja danas nebi živjela kod sestre i radila za crkavicu. Kao tu nešto stalno seruckam, treba mi big bang... Takav mi se eto i dogodio, ali me je jebeno srušio na dno... Od nečega sam postala ništa, ovisna o starcima i sezonskom poslu na moru. Polako se pokušavam pokrenuti, ali to nešto dugo traje, i nikako da pokaže neke pozitivne pomake.

A što se tiče princa i konja.... Zapravo nisam niti spremna za ni jednog od njih dok se malo ne sredim... Ne želim si još više komplicirati život.

Kišica pada, a ja tu sjedim i čekam neka dva babca da potpišu ugovor... Ma strava. Čisto da naznačim, još uvijek soliram, dakle; nema princa, a bogme niti konja na vidiku. Ponekada me uhvati fjaka, pa poželim i konja, čisto da ubijem monotoniju, ali se ugrizem za jezik isti tren. Držim se mota, bolje solirati, nego trošiti vrijeme i živce na pogrešne osobe. A silno se želim zaljubiti....

Da, danas mi je fuckin´ rođendan, ali se baš i ne osjećam najhepi zbog toga...
Mislim da ću se poslije posla počastiti novom frizurom, a ono, da mi bar nešto uljepša dan, inače ću popizditi danas...
Mrzim današnji dan.

Kada slušam pojedince oko sebe kako otvoreno pričaju o sexu i prijevari bračnog druga, nije mi jasno zašto su uopće u braku... Ljudi su došli do toga da je sasvim normalno nekoga pitati za sex, bez prethodnog šarmiranja ili bar bilo kakvog oblika nabacivanja... Meni to nije normalno, nego mi zvuči skoro pa životinjski... No, čak se i životinje prije sexa onjuše... Kod ljudi je postalo dovoljno da se nekom prijebalo, pa ono, idemo probati kod prve/prvog koja/koji naiđe....
 
Slobodno recite da sam staromodna i zaostala, meni je drago da sam takva, inače bi mi sex izgubio svoj smisao, bio bi mi kao svaka druga radnja u životu, pr. odlazak na WC.

Evo čekam da sat pokaže 16.00 i da krenem kući...
Umirem od gladi. još nisam ništa jela ni pila. Danas me uhvatio neakav živčanluk, i najradije bih bila malo sama, bez glasova drugih ljudi, osim Dido sa playera... Mrzim zimu, i kada moram obući na sebe hrpu stvari, i opet mi bude hladno. Ma pričam gluposti više... 
I da,  još uvijek čekam i onog princa.  Mora da je pao sa konja.  Ja danas stalno nešto čekam. I čekam....
I čekam....
LUDA.

Šef  je danas otišao na put, a ja kao da nešto radim... Do sada sam napravila sve što mi je rekao, i više od toga, i sada ću do 16h tu sjediti i neznam... Sjediti. Da sam si bar ponijela neku knjigu...
Nekako sam u zadnje vrijeme naglo odrasla (da ne kažem ostarila), što se tiče noćnog života. Nije baš više gušt napiti se i kretati se među ljudima koje neznam, to me u biti zamara...  I čvrsto se nadam, da mi ovo stanje neće potrajati, ne sviđam si se.  

I ja se zaposlih. Nije nešto bajno, i još sam na iglama, ali šta je - tu je. Bar će tel. račun biti plaćen idući mjesec. Sada samo da se zaljubim, i na konju sam. Naravno, ne mislim da se zaljubim u nekog konja, ne daj Bože.
Čini mi se da pomalo više ne živim stranije od stranca.

Danas sam opet išla na razgovor za posao. Od silnih razgovaranja, već mi se smije dok slušam njihova pitanja i pokušavam dati prihvatljiv odgovor... A čini mi se da ću ih obaviti još dosta. Isto tako na ljubavnom planu, već mi se plače kada vidim tko mi se nabacuje... Mislim da ću otići u neki samostan i sa časnim sestrama uzgajati nešto. Hm... čini mi se da pukoh. :)

Kakav krasan dan. Asocira me na krevet i beskrajno dugo maženje koje bi prekidala samo ševa....

Budući da imam već jedno slično, da naglasim i neprijavljeno neugodno iskustvo sa bivšim šefom, nisam imala muda odreagirati drugačije, osim spuštanja slušalice. Jednostavno sam se zaledila. Ono što je bilo lani je bilo gore, i totalno mi je promijenilo sliku o meni samoj. Mislila sam da sam hrabra, i da bih u takvoj situaciji napravila dar-mar, ali ja sam (iako jedva) samo pobjegla i počela plakati... Nisam baš neka faca...

Neki dan sam išla na razgovor za posao. Tip se pokidao da mi objasni moj posao, da sam stekla dojam da je oduševljen mojim životopisom... Međutim, bio je više oduševljen mojim izgledom, što je ubrzo i pokazao. Nažalost. A meni jako treba posao!!!!

I need a big bang in my life.

TRENUTNO MI JE DOSADNO!!! A i imam gripicu još. Nikakva mašta tu ne pomaže.