volim te

adam i eva su u raju i dosadno im je.-ajde,adame da se volimo! -ne dolazi u obzir! -zašto adamčiću moj? -vidi kako si ćelava dole! eva krene kroz raj da bi riješila taj problem i naiđe na majmuna.otkine mu malo krzna s guze i stavi sebi među noge.zato su majmuni gologuzi.ode eva kod adama,ali opet će ovaj:-ma,bolje je sada,ali kako da se volimo kada nemaš nikakvu rupicu.ode eva opet u šetnju i naiđe na rodu.ova je kljucne i napravi joj rupicu.zato roda ima crveni kljun.vrati se eva kod adama,a ovaj će već iznervirano:-ma bježi eva!zar u tu malu rupicu?pa jesi li normalna?idi,sredi to pa ćemo vidjeti.jadna eva opet se zaputi u šumu,dođe do jezera,uđe da se okupa kad naiđe riba i pomogne joj.uđe u rupicu,okrene se par puta i namjesti sve kako i danas jeste.adam i eva presretni i grešni budu protjerani iz raja,jedino je ostala nedoumica:DA LI ŽENSKO MEĐUNOŽJE SMRDI NA RIBU ILI RIBA NA ŽENSKO MEĐUNOŽJE?

naposletku...ti si dobro znala ko sam ja...otkud sad te suze moja mila?...rekla si da se za točak bršljan ne hvata...zalud izgužvana svila...to je tako...ne pravi od tuge nauku...mami svetlo na sledećem bregu...okopniće moj otisak na tvom jastuku...kao jezuška u snegu...razbit ću gitaru...crn je mrak ispunjava...odavno se svoje pesme bojim...pomera u meni one gene dunava...pa ja tečem...i kad stojim...ali opet...dal bi ikad bila moja ti...da sam vojnik u armiji ljudi...rekla si da baš ne umem novce brojati...i da je ništa sve što nudim...naposletku...ti si navek znala da sam svirac...brošić što se teško pribada...da me može oduvati najblaži nemirac...da ću u po reći stati...da se neću osvrtati...nikada...ređaš po vitrini fini porculanski svet...al ja sam figurica bez žiga...pazi...to je bajka što ti pada na pamet...fali ti baš ovaj cigan...tek u jesen otkriju se boje krošanja...sve su slične u leto zeleno...naposletku...ti si dobro znala ko sam ja...čemu suze lepa ženo...draga moja...ti si navek znala da sam pajac...moj je šešir šatra pomična...usne,tice rugalice...a u oku tajac...da sam kaput sa dva lica...da sam gospon propalica...obična...naposletku...ti si navek znala da sam svirac...da je nebo moja livada...da me može oduvati najblaži nemirac...da ću u po reći stati...da se neću osvrtati...nikada...

čovjek napisati ovdje i jedan blog bez da netko grize,grebe,reži?

i to odvratna kuja(zmaj,zmija,oštrokonđa ili kako god vam uhu drago)...bez srca i bez duše...ne isplati se biti dobar i iskren...barem ne u ovom virtualnom svijetu...koliko god ja gradila lijepo mišljenje o nekome i trudila se da stvorim neko novo poznanstvo,a Bože sačuvaj prijateljstvo,sve je uzalud...s nekim ljudima sam fakat mislila da mogu to ostvariti,ali...očito ne mogu...sigurno ćete reći da je problem u meni,valjda i jest,jer pokušavam biti iskrena,ali tko to cijeni uopće...

i kad nisi tu...kraj mene...da znaš da me boliš...i noćas ja ću da te...čuvam dok spavaš...i ljubim tamo gdje najviše voliš...dok sanjaš...
ovo vrijeme me samo bedira

išao sam njenom ulicom...mjesečanskim korakom...ko da htjedoh...stope sreće da brojim...misao mi je prijala...kako je uživala...draga moja...zadnje noći sa mnom...gledao sam oblake...pune kiše jesenje...sve je vlažno...a u duši gori...koliko sreće nebeske...u grudi moje balkanske...počeh svoje sreće da se bojim...daj,daj mi svoje usne..da ih ljubim daj,daj...svako jutro zlato moje...raj,raj u tvome svijetu...dok te volim znaj,znaj...da mi godi neizmjerno...daj,daj mi svoja krila...da poletim daj,daj...svake noći zlato moje...raj,raj u tvome oku...zvijezde brojim...kraj,kraj...neće doći nikada...stajao sam ispred kapije...da srce svoje napijem...gledam je...i opet se bojim...po tijelu se slivala...svilena tkanina...da li zna ona koliko je volim...riječi su suvišne...pored njene postelje...sklopi oči...i sanja u boji...i kad je dotaknem...njen uzdah otme se...ceo svet...zastane...

kad srce plati stari dug
kad laste odlete na jug
ja mogu s vremena na vrijeme
da ti budem samo drug....

jer ja sam vještica...tražim pratnju za bal...

zanoktice grickam,a nokti preskačem,ja zbog težak život nikada ne plačem...nemam ni za jedno piće,u bufet sam bez pokriće,nemam kuću,nemam stan,jorgan mi je iscepan al sam ipak radostan...lokne mi na čelo,razdeljak sastrane,očekujem ljudi i meni da svane...imam zlatni zubi,srebrni ne brojim totalno sam srećan sa životem mojim!

dođoh samo da mahnem...mah mah
današnji dan je uspješno priveden kraju...ako ništa,kupila sam 39 kratkih crvenih rizli tati koje tražim mjesecima.sad može u miru motati.duhan,naravno.

u tom uglu mog života crni pauk mrežu plete i kad stigne tik do mete mreža puca i on pada-takva bješe moja nada

Izvjesna gospođa stajala je u autobusu držeći se za štangu visoko podignute ruke,no,zaboravila je obrijati pazuhe.Na slijedećij stanici ulazi pijanac i pita gospođu :-ooproostite goospoođoo,jeste li vii moožda baleerinaa?    Gospođa ga pogleda začuđeno i odgovori:-ne,nisam,otkud vam to?!    Pijanac se nakloni i kaže:-a zaaštoo ste ondaa dignulii taako visooko noogu?
 
Kaže iznwrvirani šef plavuši da joj je mozak među nogama.Drugi dan zove plavuša šefa i ispričava se što ne može doći na posao jer je dobila izljev krvi u mozak

odoh ja obaviti nešto i ubiti se u kolačima

samo pitam...

ali ne onako klasika,nego u muškom društvu.i to neki kremasti,da se mogu zamusati pa kasnije oblizivati usta a da nisam sumnjiva.pa mi još i štaub šečer padne na majicu pa ga moram stresti sa sebe...
i naravno da moramo jesti različitu vrstu kolača,pa onako stavim na vilicu komadić,gledam u njegova usta i pitam ga želi li probati ovaj moj,lagano mu prinesem ustima...