ŠKOLA ZA ROMANTIČARE

Cekam. .te. .minuti. .sati. .dani. .meseci. .prolaze a moje srce poskoci na pomen imena tvog. . .i cutim a znam da mi samo jedan topao nezan zagrljaj moze dati nemerljivu radost. . .srce tvoje kraj mog da kuca. . .neka svet. .neka ljude,neka sude. . nisu vazni,ne,samo ti. . . ja. . .vecnost,Univerzum,miran i tih. . daleko od ove uzburkane kosnice. . .ljubavi.

...znam.......
...rani jutarnji sati...
..razmišljam..
...da li da ti pišem...
..i šta napisati..
..kako ti ulepšati..
....zoru što sviće....
...i poslati osmeh...
..koji će biti ..
..tvoj najlepši ukras..
.....ovog dana.....
..želim..
..da ti darujem..
...trenutak ćutanja...
..on će ti izgovoriti sve..
.....i dati.....
..poljubac..
...maleni na dar...
.....i šapnuti.....
..spavalice..
...počeo je novi dan...

...znam.......
...rani jutarnji sati...
..razmišljam..
...da li da ti pišem...
..i šta napisati..
..kako ti ulepšati..
....zoru što sviće....
...i poslati osmeh...
..koji će biti ..
..tvoj najlepši ukras..
.....ovog dana.....
..želim..
..da ti darujem..
...trenutak ćutanja...
..on će ti izgovoriti sve..
.....i dati.....
..poljubac..
...maleni na dar...
.....i šapnuti.....
..spavalice..
...počeo je novi dan...

Kada jedra
izgubljene nade spustiš,
u čvorove zavežeš trenutke, sve oseke i plime
i staneš začuđen,pitajuć se gde je tvoje mesto..
zatvori oči,samo izusti vetru moje ime..
jer…za tebe biću tu...

..probao sam noćas da te ne tražim..ali nisam uspeo..a i ne volim da si u mraku..sama..evo ti svetlosti moga srca koje se probudilo i za tobom uzbuđeno kuca..evo ti misli moje koje se tvojim telom nestašno igraju..evo ti ruke moje koje te nežno dodiruju..i poljupci koji otiske svoje ostavljaju..na usne i oči tvoje drage..koje mi mira ne daju.

..oseti noćas tišinu,koja putuje od tebe do mene i nosi pesmu napisanu u noći zvezda i vetra..oseti noćas šapat kiše i jačinu
vetra,koji te miluje i nosi poljupce sa mojih usana..oseti ruke,
koje te traže u praznom krevetu,ispod pokrivača plača..oseti
hladnoću iz mojih očiju,sa svakom suzom u biser pretvorene,
moje usne šapću tvoje ime i zovu te..da se pojaviš,da otopiš
snegove i pahulje..da skloniš sante leda..da otkraviš srce u
lavirintu duše..a ja ću sanjati proleće,gde će moje srce biti
livada..sanjaću sunce koje se budi..samo za nas dvoje..koje će
grejati tebe i mene..u večnom ZAGRLJAJU LJUBAVI

.postoji ljubav..koju ne primećuješ,zato što ona tako nežno dodiruje našu hladnu svakodnevnicu,da ne bi mogla da je promeni,sve dok joj ne pružimo ruku..postoji ljubav..koja vitla kao tornado i posle koje ostaju samo razbijene mašte i ostaci života..postoji ljubav..koju čekaš, danima,mesecima,nedeljama i godinama,a ona nikad da dodje, zarečena na nepostojanje..postoji ljubav..koja okleva da li da predje preko praga sadašnjosti..ponekad to i čini..a nekada prosto ostaje u budućnosti..vrlo često – zauvek..postoji takva ljubav..koja bilo da se desi ili ne,menja svest,ruši stene,čini čudo za čudom..ta ljubav ponekad zna jako da boli,a ponekad jako da usreći..ponekad te vodi,a ponekad je slepa..ponekad te i ubije,ali samo da bi se ti ponovo rodio.. a ponekad da te i zauvek pogubi..takvu ljubav ne možeš da stvoriš,ne možeš da je tražiš..prema takvoj ljubavi ne možeš biti ni ravnodušan.. kada se desi,ti ćeš prosto znati da je to ONA..znat ćeš,da je pred tobom neki novi životni put..znat ćeš,da više neće biti kao pre..znat ćeš,da čak i kad si sam,nećeš biti isti kao pre..to je prava ljubav – ona koja ostaje..čak i ako te napusti jednoga dana,jedan deo nje ostat će u pukotinama tvoga srca i s melanholijom te podsećati na nju..ostaje u pogledu i u suzama,u očima..ostaje u snovima noću,u uspomenama danju..ostaje istovremeno i u prošlosti i u sadašnjosti i u budućnosti.. zato što to samo LJUBAV može..postoji ljubav.......veruj u nju.

I BAS JE SLADAK
UKUS TAJ
NIJE NISTA VAZNO
U OCI ME POGLEDAJ
POSTOJE SUZE,POSTOJE TUGE
ALI TO VISE NIJE ZA NAS
OD MOJIH SUZA
NAPRAVICU TI ĐERDAN
DA SIJA NA VRATU TVOM
OD MOJE TUGE
NAPRAVICU PRUGE
STO VODE DO SRCA MOG

Koračam bosa tvojim tragom,
priljubljujem usne uz tvoju praznu čašu,
u tvom odijelu tražim odlutalu toplotu.
Pogledom dotičem sve što si ti gledao.
Ispisujem ti ime, izgovaram ga tiho...
Blagoslivljam dane kad čuvaš svoje zdravlje.
Ponavljam sve mazne riječi koje smo ikad rekli.
Sjećam se zavjeta tvojih očiju.
Tvoj se posljednji dodir još ne odvaja od mene.
Sa svakim danom se suočavam, umorna srca, tromih nogu.
To što smo razdvojeni pola mi odnosi snage, a ostatak mi treba da bi te sačekala.

.ponekad ne radim ništa..samo sedim i gledam oblake..zamislim
tvoje usne i čujem tvoje korake..u svakom novom svitanju i veselom cvrkutu ptica..ti si sreća što mi na licu piše,..ti si osmeh moj što suze mi briše.............
........ponekad kad pogledam u nebo,vidim zvezdama ispisano ime tvoje..svetluca u beskrajnoj tami čarobne noći,kao da ga je pisalo maleno srce moje......
........ponekad te samo malo poželim,ne previše,jer bi to moglo boleti............
........ponekad mi samo odlutaju misli,kada želim da te zagrlim,da osetim tvoj dah,onda se zapitam gde si i šta radiš,i od te pomisli me obuzme strah.....
........ponekad samo progovorim tvoje ime..

.ono što mogu,
mogu te gledati,
čeznuti,
tvojim cestama hodati,
stope ti slediti,
tugovati..
..ono što mogu,
jako je malo,
moje srce,
moje misli,
ono što u sebi nosim,
o tebi,
cestama ne prolazi,
tragove ne sledi,
rečima ne opisuje,
to samo pogledi prenose,
kradom,
kao lopovi
na delu uhvaćeni,
krivnjom opterećeni..
..zato ću i dalje gledati,
čeznuti,
o poljupcima tvojim
sanjati..

..ponekad ne radim ništa..samo sedim i gledam oblake..zamislim
tvoje usne i čujem tvoje korake..u svakom novom svitanju i veselom cvrkutu ptica..ti si sreća što mi na licu piše,..ti si osmeh moj što suze mi briše.............
........ponekad kad pogledam u nebo,vidim zvezdama ispisano ime tvoje..svetluca u beskrajnoj tami čarobne noći,kao da ga je pisalo maleno srce moje......
........ponekad te samo malo poželim,ne previše,jer bi to moglo boleti............
........ponekad mi samo odlutaju misli,kada želim da te zagrlim,da osetim tvoj dah,onda se zapitam gde si i šta radiš,i od te pomisli me obuzme strah.....
........ponekad samo progovorim tvoje ime..

U životu treba imati dovoljno smirenosti, da prihvatiš stvari koje ne možeš da promeniš,... hrabrosti da izmeniš one koje možeš,.... i mudrosti da te dve stvari razlikuješ.... Odlučno koračaj napred i ne dozvoli da te sputavaju,.... jer niko NE VREDI više od tebe. .....

U životu treba imati dovoljno smirenosti, da prihvatiš stvari koje ne možeš da promeniš,... hrabrosti da izmeniš one koje možeš,.... i mudrosti da te dve stvari razlikuješ.... Odlučno koračaj napred i ne dozvoli da te sputavaju,.... jer niko NE VREDI više od tebe. .....

..možda..nisam ni smeo da te pustim da uđes u moj svet..meni je navika
postala da hodam mračnim lavirintima svoje duše..ti si se,naprotiv,toliko puta spotakla..gledao sam tvoja raskrvavljena kolena..i smejao se tvojoj nespretnosti..nisam trebao..sada znam..nisu samo tvoja kolena dobijala ožiljke ..sa svakim padom lomio se po komad tvog srca..i nepovratno odlazio..preponosna da pokažeš koliko te bolim..ustajala si i uz osmeh deteta ponavljala..nije to ništa..samo sam malo ogulila kolena..zarašće..kolena hoće, sigurno..a srce..praznina u mojim rukama..i nemerljiva daljina između nas daje odgovore..koje..trudim se da ignorišem..ljude ću svakako umeti slagati kada za tebe pitaju..a sebe..to je već malo teže..samo u trenutcima kada me stignu sećanja..odlutam u mrak svoje duše..valjda..jer..istina da sam te sam oterao..u tami se manje primećuje..