ŠKOLA ZA ROMANTIČARE

Kada nesto zelis da promenis u zivotu to moras uraditi odmah. Sto vise cekas to se vise navikavas na to sto zelis da promenis i gubis volju za promenom.

Nije ljubav komplikovana, ljudi su.

Ne volim svadje. Uvek pomislim da bi to mogla biti zadnja stvar koju sam imao sa tom osobom.

U mojoj glavi se stalno vodi rat izmedju onog sto zelim i onoga sto treba. Na kraju izgube oba.

Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje.

Cesto pozelim da sve zaboravim, a onda se jos vise setim.

Ne dozvoli da te usamljenost vrati nekome kome nije stalo do tebe.

Lepo je kada ti stanujes u mojim mislima.

Neke ljude moras pustiti da poljube patos. Tek onda shvate zasto se bore da ostanu na nogama.

Samog sebe je najlakse slagati. Prihvatas istinu koju zelis.

Ja ne biram ono što imam. Ne biram, u stvari, ništa, ni rađanje, ni porodicu, ni ime, ni grad, ni kraj, ni narod, sve mi je nametnuto. Još je čudnije što moranje pretvaram u ljubav.
Jer, nešto mora biti moje, zato što je sve tuđe, i prisvajam ulicu, grad, kraj, nebo koje gledam nad sobom od djetinjstva. Zbog straha od praznine, od svijeta bez mene. Ja ga otimam, ja mu se namećem, a mojoj ulici je svejedno, i nebu nad mnom je svejedno, ali neću da znam za to svejedno, dajem im svoje osećanje, udahnjujem im svoju ljubav, da mi je vrate.

Nekim ljudima osim njihove tuge nije ostalo nista vise. Ne zato sto su izgubili sve vec jer kroz zamagljene oci ne vide nista osim bola.

Samoca je ponekad najbolji prijatelj. Ne postavlja pitanja, a cesto daje odgovore.

Niko ne upravlja tvojom srecom osim tebe.

U zivotu je potrebna osoba sa kojom se mozes glupirati bez straha o osudi.