pisati pisma, pričati priče

Svi stalno nečim trgujemo: svoje neiživljene strasti trampimo za njihovu snagu; mijenjamo mladost za iskustvo i/ili iskustvo za još očuvanu radost; patetične stihove za stvarne suze.
Svoje prljave samačke živote izlažemo još prljavijim bezobrazlucima oženjenih. Pravimo se jaki i nedodirljivi, a svakog nam se jutra plače već pri pogledu na onog ili onu koje ima ili nema u krevetu iz kojeg smo tek ustali.
Izdajemo svoje ljubavnike ne bi li ih tako lakše ostavili, a ako smo sretniji možda oni prvi odu, pa ne moramo raditi na sebi, mijenjati se, davati se, prilagođavati, učiti...Ma koliko bili mentalno ograničeni, ipak smo shvatili: u paru se najbolje uči, svaka je karma povezana s nekim izvan nas, svaka je lekcija za dvoje, u samoći samo cvilimo ne znajući koliko lijepi možemo biti. Jer, ogledati se možemo, vidjeti onakvima kakvi zaista jesmo, samo u paru. Netko drugi mora ispružiti prema nama ruku - s ogledalom.
Da, stalno nečim trgujemo. Toliko smo bogati unutarnjim plačem da bismo mogli pokupovati ovu zemlju koju tako jeftino rasprodajemo svakome tko naiđe. Ali, mi plač kamufliramo, pretvaramo ga u probleme sa sinusima, upaljene oči, mekane kilograme kojima oblažemo tijelo.
Hajde, uključimo i svoje tuge u ovu trgovinu, dajmo oglas: mijenjam sve svoje nevolje za žlicu ljubavi. Ima li netko tako bogat i tako darežljiv, istovremeno?
Ne znam. Što se mene tiče, trgovanje je opasno izgubilo draž. Ne da mi se više.
Ne da mi se više nuditi sebe u zamjenu za - gore.
 

...pesimistično...

Neponovljiva :-)).

odlično! :-)

mrak

kad je učenik spreman, pojavi se učitelj

Tri dana nakon što si ovo napisala, ja sam trampila svoje razočaranje za krivnju varalice... i uspjelo mi je ....
:-((