DayWalker

Prvi u mjesecu je zapravo jebeno blesav datum. Pod uvjetom da vam plaća sjedne prvoga. Jer si pogledate s(r)tanje na računu pa imate privid da imate love. Tih par tisuća kunjerosa zgleda skroz dobro. Al samo prvoga. Već sutra bu lupanja u bulju, kad sjedne kredit, kartice, trajni nalozi, kurci i palci. Treba dobro razmislit kaj kupit.
Ja imam dost velki problem sa kupovinom.

Prvo: Ne volim shopping kao takav. Razvlačit se po dućanima i tražit si neke trapke il majicu, trenirku il tenisice je za mene jednako ugodno ko i gastroskopija. Cijene u kurcu, niš mi se ne sviđa, idu mi strašno na kurac sponzoruše koje rade po tim raznim dućanima. Jer moš ga jebat, ja kad nađem nekaj kaj mi se sviđa, ne idem prvo probat, neg pitam kolko košta. Kaj bum se kurac skidal i isprobaval, kad nema šanse da dam 1200 kuna za dvije nogavice trapera. Onda te sponzoruše ošinu pogledom „Sirotinjo, di si ti zalutal“. A meni onda dođe tak milo oko srca da bi joj zaljepil jednu zidarku ta da joj fasada popuca. No kak nisam nasilan, a bome ne bi mogel žensko lupit ni u ludilu, onda se sam bezveze nažifciram, pa zapravo izbjegavam takve dućane.

Drugo: Mrzim centar grada iz točno tri razloga. Dinaton, Algoritam, Profil Megastore. Nemrem ući ni u jedan od tih dućana, a da mi se dlanovi ne počnu znojit, uhvati me treskavica, shopping groznica. Cedeji, devedeji, stripovi, knjige, posteri, filmovi, serije... AAAAAAA!!!!
Ja sam onaj tip čovjeka koji će furat jedne tenisice godinama, dok se ne raspadnu, pa sam prisiljen kupit nove. Žal mi dat 300 – 400 kn za tenisice. Al mi nikad nije bilo žao potrošit 200 kuna na cd ili dobar film na dvd-u. O knjigama da ne govorim.

Treće: Kupovina i hodanje po dućanima je čisto gubljenje vremena koje se može utrošiti i puno bolje stvari. Na kaj? Pa recimo: seks, piva u lokalnom, čitanje knjige, seks, par rundi golfa na PlayStationu, vožnja biciklom po Jarunu, seks, posjeta frendu kojeg nisi dugo videl pa trznut koju pivu, otić u kino... Jesam spomenul seks?

Zapravo bi bilo idealno onak poslije posla, u sred mjeseca, prošetat malo po gradu zavirit u izloge, skužit di su snjiženja. I to obavit onak usput, kad se ide prema doma, pa čisto izbjeć trajvan i malo cipelcugom par stanica. Pa onda kad znaš di i kaj, kad legne lova, treba ti točno pol čuke da kupiš kaj si htel. Pa do Pinte na pivu. Nakon naporne kupovine i iskorištenih sniženja. A i uštedi se za koji cd.

Zato su najgore riječi koje ja mogu čut (naravno iz ženskih usta, jer muški tak zapravo rijetko kupuju): „Trebala bi do grada pogledat neke stvari.“

Uzvratim pitanjem: „Pa kaj trebaš kupit?“, a ona odgovori „Pa ono, neku suknju, trebala bi pogledat cipele, nešto šminke... Pa ono idemo prošetat pa kaj nađem.“.

E u tom trenu puca gurtna na roleti i ne treba se čuditi kaj smo tak nadrkani tijekom cijelog shoppinga. I žene drage. Nemojte, za Boga miloga, nemojte nas pitat: „ Kaj misliš, jel bolja ova roza ili ova narančasta?“ Pojma nemamo. Al ono... Blage veze.

ja mrzim shopping, mrzim... iako sam žensko.... idem u shopping jedino sa točnom namjerom, ne obilazim cijeli grad s namjerom uštede 20 Kn i onda na kraju kupim još X gluposti koje mi ne trebaju (ali sam uštedila na ONOJ majici dvajst kuna). Uđem, ako mi se svidi, probam, kupim i van. Dec it.

ok, ako ti plaća sjeda baš prvoga :) mene ovakve muke more oko 150ga 8-)

naravno, mislim 15. u mjesecu :) tipfeler