Trazimo_Tatu

07.11.2003. – www.posao.net
 
Ne znam ni sama kak, al naišla sam na forum linku navedenom u naslovu... Pročitala sam par tema i ostala zapanjena i iznenađena...
 
Zašto?
 
Pa ja ne mogu vjerovati (iako svako malo čujem neku horor priču) da u HR postoje firme koje se tako užasno i loše ponašaju prema svojim zaposlenicima i prema onima koji to tek trebaju postati... i to neke fest poznate i ugledne tvrtke...
Ljudi tamo postaju anonimno i zato ne vjerujem da lažu. No dobro, ja i onako svima sve vjerujem, ali...
 
I sad bih ja napisala odu zahvalnicu tvrtki u kojoj sam zaposlena. Mislite da mi je super na poslu? Pa nije baš uvijek, ali pokažite mi nekog kome je super na poslu ful tajm.
 
Ali... ja svaki mjesec na vrijeme dobijem plaću. Dobru plaću (no dobro... ne bi se bunila da je veća J). Imam krasno (ako govorimo o interijeru) uređen ured. Prijavljena sam na cijeli iznos. Nema crnih i bijelih isplata... Sve je turbo korektno. Direktor mi je čovjek na svom mjestu. Stvarno je o.k. (Ne pišem to zato kaj bi on to mogao ev. pročitat, nego zato kaj je čovjek stvarno na mjestu). Međuljudski odnosi bi mogli bit bolji, ali ni ovi nisu loši... Radim od 8-16, osim kad je neka frka. Imamo besplatnu kavu cijeli dan, popij kolko stane u tebe... Kuhani ručak u firmi... Kad god trebaš nekud otić na sat, dva, tri no frks, samo reci dan prije ili ak ti baš treba cijeli dan uzmi si godišnji...
Radimo jako puno i dosta je naporno, ali ja poludim kad nemam kaj delat... dosadno mi je...
Npr. ovih dana završavamo jedan projekt i ja ostajem do kasno u firmi. Sve dok se ne napravi to kaj treba. Jednostavno kroz dan od silnih telefona i tekućih poslova ne stignemo napravit to kaj se mora radit u miru.
 
Ko mi čuva djecu???
 
Evo, npr. jučer mi je bebisiterica morala ić sa sekom k doktoru jer ja nisam stigla. Morala sam raditi. Ja si, u ovoj situaciji, stvarno ne mogu priuštiti luksuz da ne radim ili da odem na bolovanje (U biti, ja nikad u životu nisam bila na bolovanju, porodiljni ne računam u to)
Ta žena mi stvarno jako puno pomaže i znači. I ja cijelo vrijeme imam grižnju savjesti jer ju ne mogu platiti onoliko kolko mislim da je zaslužila. To me fakat ždere. Ona s mojom djecom provodi dnevno nekad i po 10 sati. Ja provedem eventualno tri sata. Četiri ako nisu jako umorni.
Jako dobro se brine za klince. Nije baš bebisiterica mojih snova, al djeca su mi sretna s njom, zdrava su i vole je... (U biti, ja mislim, da svaka mama misli da će se bebisiterica bavit s njenom djecom baš onak kak bi se i ona sama... ali šipak... rijetke su mame sretnice koje su našle baš takvu ženu koja im čuva djecu).
Uz put mi nekaj počisti, i spegla veš... Sinko mi je zbog nje, njezinog tate i njihovog poljoprivrednog imanja prestao ići u vrtić... To me baš ne čini jako sretnom. Ja bi radije da on ide u vrtić i da tamo provodi vrijeme, a ne u štali. Nemam ja niš protiv štale, krava, pajceka, kokoša i zajcov (tak, ko Nain tata, govori moj sinkokad je o kokošima i zečevima riječ) U vrtiću bi bar naučio nešto korisno i ne bi sigurno psovao ko Ivanin tata, a to je, časna riječ, grozno za slušat...
 
Kad mi je Sinko, početkom sezone, radio scene u vrtiću, trčao što ga noge nose po štengama da pobjegne van, bacao se po podu, zaključavao u auto, držao za ogradu i vrištao kako NEEEEĆE IĆ U VUUUUUUUTIĆ, trebala sam, valjda, bit upornija i istjerat svoje...
 
Kad smo razgovarali o tome zašto neće ići govorio je da je to zato jer nejde seka i da neće on biti sam u vrtiću (!!!). (Seku mi nisu primili jer u jaslicama koje su u blizini nema mjesta, a u ovom Sinkovom, udaljenom vrtiću ima mjesta, al oni nemaju jasličku grupu nego samo stariju jasličku, od dvije god. na dalje... pa ja moram čekat da Melita navrši dvije godine...). Sve se nekak okrenulo protiv mene kad je ove godine bilo upisivanje i primanje u vrtić... Al dobro. Sad sam se pomirila s tim da mjesečno plaćam skoro triput više što bi plaćala da su primljeni u vrtić... Nana je pristala da za istu lovu čuva dvoje djece i to je to. Da je tražila da joj dodatno plaćam za Sinka, ne znam kaj bi napravila.
Bum preživjela valjda nekak do 4. mjeseca tj. dok Seka ne navrši 2 godine.
 

nisi smjela popustiti i daj klince u vrtić čim budeš mogla. išao je moj sin 6 godina što jaslica, što vrtića i kad danas treba ostati do pol 5 u boravku, nemam problema. možda će zvučati okrutno, ali ako budeš dala da ti sin već sad određuje kaj da, a kaj ne napraviti... budeš bila izluđena za 10tak kad uleti u pubertet. uostalom, djeci je društvo njihovih vršnjaka ipak naprirodnije.