...a kak bumo ju izvadili

Ujutro na kavicu u omiljenu birtiju... Vikendom se tamo skupe roditelji iz mog omiljenog kvarta sa svom djecom pa onda klici rasturaju birtiju, a mi u miru kafenišemo (konobari, zar ste uopće sumnjali, mrze delat vikendom ujutro)
 
Onda smo otišli malo k mojoj baki koja živi u blizini. Tam su klici odlučili pomest dvorište od lišća... Bili su vani bez jakni, bilo je toplo, ali, sad kužim, ne i dovoljno toplo jer Seka mi od subote navečer kašlje, curi joj iz nosa.. upalilo joj se oko... Ma sve ju je nekak napalo odjedanput, a mamica je pripomogla jer joj nije obukla jaknu.
Oko podne juriš doma kuhat ručak... dremnut i popodne na groblje...Prvo k mojoj mami.
 
 
-         Kak je ušla? Kak si je metla poklopac? A zakaj je išla unutra... A kak bumo ju zvadili?
-         J J J Nebumo ju vadili...
-         A zašto je umjela?
-         Bila je bolesna.
-         Pa mogla je ić kod doktoja...
-         Pa bila je kod doktora...
-         Kaj bum i ja umjo ak ću ić kod doktoja?
-         !!!!!  Ne buš.
-         A kak je onda baka umjela... kaj joj doktoj nije bio dobar?
-         Ma je mili, bio joj je dobar, ali je bila jako bolesna i doktor joj nije mogao pomoći... Daj mi dodaj taj lampaš pa budeš baki stavio na grob...
 
Zapalim ja Sinku svjećicu i zapjeva on nasred groblja, klečeći na bakinom grobu.... Baka.. SJETAAAAAN ROĐEEEEEEENDAAAAAAAAAAAAN... a ja, sva sretna kaj ne brije više s pitanjima na gornju temu, šutim i samo se smješkam (a kaj ćete... dijete!!!) na sablažnjive poglede i komentare ljudi s okolnih grobova...
 
Sve u svemu bilo nam je ljepo malo se prošetat. Dan je bio prekrasan...
Najbolja zabava u svemu je bilo paljenje svijeća. Of kors.
Seka je, jel neko možda sumnjao, zaljepila ruku za poklopac od lampaša i opće nema veze kaj sam joj jedno milion puta rekla nee...neeeeee to dirati.. pec, pec
Dok se nije zaljepila, nije mi vjerovala... Izljecili smo opekotinu poljupcima, a ona je nakon toga samo vikala... njeeee... njeeeeeee... peeeeee... mam...peeee
 
Sinko je bio sav nesretan kad smo potrošli sve lampaše koje smo imali na zalihi u kolicima pa me navlačio da idemo kupit još jer je vido da ima na štandovima...
U zamjenu za veselje oko lampaša ponudila sam mu pečene kestene od kestenjara i topli kakao u obližnjoj birtiji pa je, falabogu, zaboravio na lampaše...
 
Nismo u subotu obišli sve drage mi pokojnike i mislila sam da ćemo otić u nedjelju na Mirogoj jer nije mi se baš s klincima, pješice išlo uonu gužvu... U nedelju je padala kiša pa smo odlučili popodne otić na predstavu...

17.11.2003. u 23:21   |   Prijavi nepoćudni blog   |   Dodaj komentar

Trenutno nema niti jednog komentara

Dodaj komentar